Dugo, dugo je vrimena prošlo okad smo se ovako našli, svi skupa, oni ča su se umaškaravali, ka i oni ča su in samo pomogli u tome, a bome i oni ča su o tome rastrubili da ne more niko reč da ne zna da su bile maškare u Mašogradu ...
Bilo je to užežin sv. Josipa Radnika, da ne rečen onoga dana kad se Jajac na Marjanu gura u prvio red oko kazana o fažola.
Sićan se dobro, oti dan mi je bija pakal od rasporeda, a kako se još nisan uspija klonirat, mora san najprin odradit mojoj Vinkici rođendan, pa onda, uz ispričnicu našemu tajniku Buišu uredno okasnit na “Večeru o Maškar”
Naravno, ne triba ni spominjat da san ja sve obveze glede organizacije uredno odradija. A kad san se, napokon, pojavija negdi oko deset uri, bilo je svega za vidit. Mislin, ovo je valjda jedini događaj u Sućurcu, pogotovo u ova doba, di se more nač ovako šaroliko društvo ... počevši od rođeni Mašograđani iz bliže i dalje dijaspore, svih boja, okusa i mirisa ... pa se tu onda moglo nač svakojaki talenti, od oni ča mislidu da znadu plesat ...
... sve do oni ča mislidu da znadu pivat ...
... a našlo bi se i oni koji su samo sidili ta tlane, i ogovarali one ča smo i maloprin spomenili
I recite vi meni, kakovo bi to bilo događanje od Maškar a da nije nazočilo i uredništvo od Mašogadura, makar nikako da stanu u jednu sliku .... pa bar ovako nji četri ...
Ne, neeee ... nije ovo nikakova izborna matematika. Brojin nas tri na slici i Toju koji je slikava ... A brez novinarske priče je ka i juva bez soli. Ovi put su se novinarske snage udružile sa političarima. Zli jezici bi to nazvali «režimskin novinarstvon» da se ovde nije radilo, ipak, o zajebanciji. Dijana je izabrala lutriju i dala je Darku koji je, gle čuda, dobija deboto glavnu nagradu na lutriji, bačvu za vino od Inoxa.
Tekst je više-manje isti ka i nazad dvi godine, koja slika manje, ali ovu sliku definitivno moran stavit ...
Ovu sliku onda nisan meknija, a danas ne gre bez nje. Ne radi ovoga maranguna pod očalima, poznatijega ka Kamičak (mada ga je ovi nadesno zva Grmivoje), nego radi ovega na desnu bandu, nekadašnjega kokakoličara i jednoga od stupi naši obnovljeni maškar od početak, daleke dviiljadite godine ... puste godine se zajebava sa nan, a sad malo ne da mira svetome Petru i ostaloj ekipi gori.
Večeras će se popit, a bome i izist koja, i njemu za dušu!
A za one ča se pravidu Englezi: R.I.P. Želko ...
Ča još dodat, nego ono ka i svake godine, sviman ča smo in obligani ...
Fala svin sponzoriman, fala dobrin ljudima i Maškaran koje su priuštile ovako lipo finale ovoga pribukiranoga dana, ali ja san, satrven prethodno odrađenin obvezan, mora poć nanit puno ranije nego san se jema šanse pritvorit u bundevu. Tako je bilo nazad dvi godine, a večeras ... ko zna
Kad se ujutro probudin, nastavlja se ...
Zdravi mi i veseli bili!
Post je objavljen 05.04.2013. u 13:55 sati.