< | listopad, 2008 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Mislija san i ne napisat ništa, ali opet mi vrag ne da mira ... Jema bit da je u Purger Vakufu prikipilo Naša metropola je po svemu tila u Europu, a pari mi se da su najpri u dotu dobili bombe, rašpe i livorvere ... nažalost. A o pok. Ivi Pukaniću, laka mu zemlja, nima smisla govorit, osin po onoj "ko se mača laća ..." svi oni, tzv. viđeniji građani metropole svih Hrvata, jemadu masla na glavi, i to barenko dva prsta debelo namazano ... ko je išta uspija napravit u Lijepoj Našoj, steknit ime i imetak, uz vrlo ritke časne iznimke, nije to SKROZ NASKROZ čisto i po Božju napravija ... došli su računi na naplatu ... od "Zlatne mladeži" pa nauzgor ... vrati koko ča si pozobala. Je li se osjećan sigurnin? Je, zašto ne, mislin da mogu mirno spavat ... nisan ukreja fabriku, nisan nikome ukreja zemlju, nisan prodava oružje, nisan nikoga ubija ovega rata, a i inače (a nije da nisan doša u napast), nisan šverca sa humanitarnon pomoći i tako steka prvobitni kapital kojega san na sirotinji više puti oplodija, nisan plaća ispite na fakultetu nego san se debelo oznojija za svakoga položit, nisan prepisa diplomski (ni magisterij), nisan lešinarija po Kninu nakon Oluje i doša doma nazad sa dva kamiona namještaja (u odličnon stanju), nisan prituka ženu pa se izvlačija na politički imunitet, nisan dobija povlašteni kredit po smišnoj kamati, nisan kupova invalidnost za poć u penziju od 35 godin .... ne znan, možda san ča i zaboravija, nemojte mi zamirit, godine činu svoje Jedino me malo, samo malo, pinkicu straj, ako neko pozvizdi pa gre gađat zgradu di radin, da ne falije ponistru Kad vidiš ča se sve događa okolo, kako malo triba čoviku da bude sritan ... pogotovo uz novu vizuru sućuraške Rive. Ne virujen da će baš OVAKO izgledat ... kartolina by @zuzayok ... i jema bit da niko živ ne zna kako bi to na kraju tribalo ispast, ali početak se već nazire. Zahvaljujući, među ostalome, i ovakvin modnin detaljima ... ... Riva je NAPOKON postala dvosmjerna ulica, a dica iz vrtića jemadu svaki dan besplatnu zabavu kad “Spiderman” ordinira isprid “Bele zgrade” Adio, i zdravi mi bili ... P.S. Nije sve baš tako crno ... a zašto bi i ovi post proša bez moje prinčipesse ... nikidan smo, kad smo bili u kino Broadway, u “Jokera”, zaboravili to ovjekovječit. Danas ispravljamo greškicu ... ... moja mala šefica kraj Velikoga Šefa ... A sad adio! |
Otkako san pročita prvi put u novine da je napravljeno indijansko selo u parku na Zvončacu, tija san to povirit, naravno, sa mojon Prinčipeson, i sa njezinon prijateljicon, također. Smatra san da će nan izlet u prirodu, kakvu takvu, bolje doć od traumatičnoga iskustva odlaska u kino gledat film (Kung-fu panda) koji se šeficama nije svidija, pa su se one same zabavile, u kinu naravno, ne obaziruć se puno na okolinu Dunkve, molajmo sad kino na miru ... oćemo Indijance! Radi se o nekakvin obožavateljima Winetua, izmišljenog lika poglavice Apača iz serijala knjiga Karla Maya, koje smo mi svi gutali u mlađin danima, bar mi muškići, a za curice ne znan. Dobro se sićan sličica i velikoga albuma u koji su se lipile. Običnin lipilon, jer je u ono doba bija luksuz činit naljepnice, a «sličice» su bile na tvrdome kartunu, pa su mogle poslužit deboto ka hladno oružje Bija san malo skeptičan prema ekipi koja pokušava materijalizirat činjenicu da su se filmovi o Winetou, dobrin dilon snimali i na našin bliskin lokacijama, ka ča je kanjon Zrmanje, i sa obilatin korištenjen domaće ekipa ka statista, pa se zna diko potkrast i koji «Indijanac» ča bi mu se dobro vidila tetovaža «JNA» ili slično ... Ali, ruku na srce, moran reć da me je izvedba oduševila. I nisan bija jedini ... bilo je mašo svita. Sa dicon, naravno. Za početak, tribalo je doć do tamo ... tribali smo se uputit u četvrtak, ali tati je uletija posal, pa nismo mogli, odgođeno za petak. I doša ja u petak skupit nji obadvi u vrtić, a ono sva dica budna i obučena, a nji dvi još sidu u piđami, još sa očima na po koplja. Vinka je brzo došla sebi, ali prijateljica Sara nikako. I onda kad joj je doša otac, više nije tila poć sa nama. I gotovo. Zaludu nagovaranje ... Sve se urotilo kontra nas ... i Indijanac ... čak i vremenske prilike Uputili se mi sami ... a ono počela kiša. Ali gremo bar prošetat ... a ono do Splita prominila tri, da ne rečen četiri, godišnja doba. Samo je još snig falija, i poledica ... A na mjestu radnje suvo ka barut, kada ne pada kiša u Kaštila, tamo NI KAPI! Brzo smo se parkirali, da se vrime ne pridomisli i ravno na ulaz Indijanskoga sela ... Za dnevnu OBITELJSKU ulaznicu (roditelji i neograničeno dice, niko nije tražija domovnicu) od pedeset kun, dobijete šetnju po indijanskome selu, koje, ka i svako selo, jema na sredini svoj totem ... ... jema i prave wigwame, oliti njiove šatore, u kojima se lipo moglo sidit na onin njiovin dekicama ... ... a moglo se i jahat na malome konjiću, bez sedla, opet na onoj njiovoj dekici ... ... naravno, uz sigurnu ruku voditelja, a i tata je bija pr ruci, zlu ne tribalo. Moglo se i gađat sa lukon i strelon, ali to Vinki nije bilo interesantno pa mi se nije dalo ni slikavat. U cijenu je također bilo uračunato i pituravanje u ratničke boje ... ... koje je strpljivo radila jedna mlada squaw, i tamo je bija najveći red, tribalo je najviše čekat, ali Vinka je, za divno čudo, bila strpljiva i nije ronzala, a dokle je bila na «tretmanu», nije njanci trepnila, atroke da se pomakla, i evo rezultata ... ... a pero, za na glavu, je uzela refužo, jer je mladoj squaw nestalo trake za oko glave, pa smo rekli da ćemo u babe užicat koji laštrik. Ko je baš tija, moga je vazest koji suvenir, to je jedino još, osin ulaznice, ča je tribalo platit, a meni su upale u oko ove majice sa motivima Indijanaca ... ... iako je tu bilo još i portafoji, bračoleti i sličnih đinđa, koje su nekad zločesti bljedoliki davali crvenokošcima za zlato, a eto sad oni prodaju nama ... Bilo je tu još mali milijun razni detalji koji malo bacaju na indijansku kulturu, ili barenko na stereotipe koje svi mi, zahvaljujući westernima, jemamo o njima ... ... i za kraj, u zalazak sunca, ekipa je malo zaplesala oko vatre, na kojoj se u trinoge kuvala voda ... Nisu doduše Apači, niti blizu, pri bi reka da su neki južnoamerički indijanci, ali ko na malo gleda, malo i vridi, nije bitno uticalo na ukupni dojam. A meni je ovo bilo lipo, i vas bi se izgriza da nisan Vinku odveja povirit, iako moran priznat da ni meni nije bilo mrsko. Zdravi mi i veseli bili, howgh! |
Eto, završilo je i ovo državno natjecanje vatrogasaca, ovi put na domaćemu terenu, jerbo je Poljud, recimo, za sve nas iz okolice itekako domaći teren. A zašto to napominjen? Pa zato jer se državna natjecanja vatrogasaca na Poljudu održavaju skoro po ritmu cvjetanja agava, jerbo je zadnje bilo 1983. još u ONOJ državi. Ko zna zašto je tame tako, nedokučivi su puti Gospodnji, biće i jema istine u tome da ne moredu vatrogasna natjecanja organizirat oni čiji je grad osnova (Dioklecijan) oni ča je da užgat sv. Florijana, zaštitnika pumpjeri. Ko je ono spomenija Vatrogasnu Olimpijadu? Ala, ala, partija san daleko, puno dalje od stoljeća sedmoga ... vratimo se mi bitnome. A bitno je da se, grubome vrimenu za dišpet, održalo natjecanje za starije kategorije (Muški A i B, Žene A i B, Profi A i B) koje je bilo izlučno za vatrogasnu olimpijadu u Ostravi. Semafor se ovi vikend malo odmorija od oni ča trčedu za mijuron ... ... a travu su zauzeli oni ča su spajali i rastizali cjevi, probajuć pri tome bit ča brži i da na zašlajfaju po mokroj, dobro natopljenoj travi. Reka bi Edo Pezzi, teren nije baš bija idealan za igru ... ... a po tartan stazi se trčala štafeta, ovi put bez sprava. Nije kiši za virovat, ako padeš na travi moreš se samo išporkat, a ovod ako bi pa sa grede ili koje druge sprave, jema bi i doktor Čukelj posla ... ... neki su iskoristili jedinstvenu priliku pa zaseli u svečanu ložu, promatrajuć sve lagano sa visoka ... ... a na kraju je ipak zasjalo sunce. Svima, i zapravo, a ne samo figurativno. Bilo je i malo grintanja, fala Bogu, na suce, ali ni blizu kako zna bit u ovakvin prilikan. Evo ko se plasira na Olimpijaduu Ostravi (Češka, 2009. g.), po kategorijan: Muški "A": 1. DVD Paukovec 2. DVD Deanovec 3. DVD Lekenik 4. DVD "Spačva" Vinkovci Muški "B" 1. DVD "Mladost" Kaštel Sućurac 2. DVD Lipovljani 3. DVD Donja Gračenica 4. DVD MTČ Čakovec Ženske "A" 1. DVD Breški Jalševec 2. DVD "Mladost" Kaštel Sućurac Ženske "B" 1. DVD Biškupec JVP-A 1. Čazma JVP-B 1 Čakovec A ako koga zanimadu detaljniji rezultati, more i nać na Vatrogasnome portalu. Eto, opet me je dopa post u nedilju, ali bolje i to nego nikako, je li ? Doma san, radin, ovo je ka mali odmor, za napisat post , a Vinka je u Kaštila, vjerojatno nešto muma kod babe Vinke ... arhivska snimka ... a kad sveć spominjemo bakice, i ova sučuraška je doma, bila je dobra i poslušna pa je molalo je bolnice par dan ranije. arhivska snimka Baba Slobodna je dobro i dobro se osjeća, a ča mislite kaako to znan? Pa lipo, tipičnareakcija, počela mi je ronzat da kako san moga onu sliku stavit iz bolnice, kad jon je bila neuredna kosa. Eto, ispravljan grešku, ovo jon je najlipša frizura od svi slik ča san jema u arhivi. Eto, pa ko jon je reka za onu sliku neka jon reče i za ovu, jer sama nije jemala di vidit. Zdravi i veseli bili ... P.S. Nisan moga izdržat do sutra za izvagat se, pa san to obavija ranije, jutros. Koliko san jema prije, neman pojma, jerbo bi vaga izbacila “Err” kad bi sta na nju, znači da san jema DEBELO priko 150, a današnje vaganje je pokazalo 147,0. Epur si muove, da mi oprostite na latinskome, mora san citirat Galilea, ča oće reč: Ipak se kreće! Gremo naprid! Od sutra se pojačavaju fizičke aktivnosti! |
Eto, bliži mi se i prvi misec ... neću reč pokore, grubo je čut, nego, eto, novoga lista u životu ... Fala na pitanju, dobro se osjećan, stanje redovno, na noge na posal, na poslu na noge uzaskale/nizaskale ... zapušen se, kako i ne bi, nije lako kvintal i po nosat uzgor nizdol. Opet je sve po starome, Zakonita radi drugu, a Vinka i ja đirajemo okolo, dokle nan lipo vrikme dozvoljava. Bili smo obać bakicu, išla je u bolnicu i stat će nedilju dan ... ... a i laga bi kad bi reka da se ni ništa prominilo: na veliko Vinkino navaljivanje, mama je vodila u vrtić dva dana ... ajme veselja. Tako da smo se Zakonita i ja dogovorili da će je ubuduće ona vodit dva dana u nedilji, a ja tri, kad bude vrime dozvoljavalo. Bliži se ponediljak, skoro misec dan od objave rata mojim prekomjerno nabujalim tripicama, blizu je ponediljak i prvo vaganje. Jedva čekan ... Ne očekujen neke spektakularne rezultate, ali malo po malo, ča sporije kalajen kile, sporije ću i vratit nazad. U stvari, o vraćanju više i ne razmišljan, jer ti "luksuz" sebi više NE SMIN dopustit ... stojte mi dobro i zdravi bili Update: Crno in se piše ... Eto, kako san se ja odavno, nazad osan i po godin, riješija navike u uživanju nikotinskih štapića, želija bi to svakome da napravi ... a pogotovo sad kad nas i zakon tira na to. Jadni vlasnici kafića će poć na inkanat kad in mušterije više ne budu smili dimit, neće in se više isplatit radit sa maržon od 1000% (kupit sok za 4 kn a prodavat ga za 40 kn, o žestican da i ne pričan) Baš je lipi članak u "Slobodnoj Dalmaciji" izaša o jadnin vlasnicima kafića, sve odreda socijalnin slučajevima ... Puno san puti bija jidan na našu Vladu, glede bauljanja u odlukama bez ikakve strategije i taktike, ali ovi, zasad prijedlog, pozdravljan od srca, pogotovo ono ča je u članku naglašeno u okviru: E sad, stvarno ... zdravi i veseli bili ... |