< | listopad, 2008 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Otkako san pročita prvi put u novine da je napravljeno indijansko selo u parku na Zvončacu, tija san to povirit, naravno, sa mojon Prinčipeson, i sa njezinon prijateljicon, također. Smatra san da će nan izlet u prirodu, kakvu takvu, bolje doć od traumatičnoga iskustva odlaska u kino gledat film (Kung-fu panda) koji se šeficama nije svidija, pa su se one same zabavile, u kinu naravno, ne obaziruć se puno na okolinu Dunkve, molajmo sad kino na miru ... oćemo Indijance! Radi se o nekakvin obožavateljima Winetua, izmišljenog lika poglavice Apača iz serijala knjiga Karla Maya, koje smo mi svi gutali u mlađin danima, bar mi muškići, a za curice ne znan. Dobro se sićan sličica i velikoga albuma u koji su se lipile. Običnin lipilon, jer je u ono doba bija luksuz činit naljepnice, a «sličice» su bile na tvrdome kartunu, pa su mogle poslužit deboto ka hladno oružje Bija san malo skeptičan prema ekipi koja pokušava materijalizirat činjenicu da su se filmovi o Winetou, dobrin dilon snimali i na našin bliskin lokacijama, ka ča je kanjon Zrmanje, i sa obilatin korištenjen domaće ekipa ka statista, pa se zna diko potkrast i koji «Indijanac» ča bi mu se dobro vidila tetovaža «JNA» ili slično ... Ali, ruku na srce, moran reć da me je izvedba oduševila. I nisan bija jedini ... bilo je mašo svita. Sa dicon, naravno. Za početak, tribalo je doć do tamo ... tribali smo se uputit u četvrtak, ali tati je uletija posal, pa nismo mogli, odgođeno za petak. I doša ja u petak skupit nji obadvi u vrtić, a ono sva dica budna i obučena, a nji dvi još sidu u piđami, još sa očima na po koplja. Vinka je brzo došla sebi, ali prijateljica Sara nikako. I onda kad joj je doša otac, više nije tila poć sa nama. I gotovo. Zaludu nagovaranje ... Sve se urotilo kontra nas ... i Indijanac ... čak i vremenske prilike Uputili se mi sami ... a ono počela kiša. Ali gremo bar prošetat ... a ono do Splita prominila tri, da ne rečen četiri, godišnja doba. Samo je još snig falija, i poledica ... A na mjestu radnje suvo ka barut, kada ne pada kiša u Kaštila, tamo NI KAPI! Brzo smo se parkirali, da se vrime ne pridomisli i ravno na ulaz Indijanskoga sela ... Za dnevnu OBITELJSKU ulaznicu (roditelji i neograničeno dice, niko nije tražija domovnicu) od pedeset kun, dobijete šetnju po indijanskome selu, koje, ka i svako selo, jema na sredini svoj totem ... ... jema i prave wigwame, oliti njiove šatore, u kojima se lipo moglo sidit na onin njiovin dekicama ... ... a moglo se i jahat na malome konjiću, bez sedla, opet na onoj njiovoj dekici ... ... naravno, uz sigurnu ruku voditelja, a i tata je bija pr ruci, zlu ne tribalo. Moglo se i gađat sa lukon i strelon, ali to Vinki nije bilo interesantno pa mi se nije dalo ni slikavat. U cijenu je također bilo uračunato i pituravanje u ratničke boje ... ... koje je strpljivo radila jedna mlada squaw, i tamo je bija najveći red, tribalo je najviše čekat, ali Vinka je, za divno čudo, bila strpljiva i nije ronzala, a dokle je bila na «tretmanu», nije njanci trepnila, atroke da se pomakla, i evo rezultata ... ... a pero, za na glavu, je uzela refužo, jer je mladoj squaw nestalo trake za oko glave, pa smo rekli da ćemo u babe užicat koji laštrik. Ko je baš tija, moga je vazest koji suvenir, to je jedino još, osin ulaznice, ča je tribalo platit, a meni su upale u oko ove majice sa motivima Indijanaca ... ... iako je tu bilo još i portafoji, bračoleti i sličnih đinđa, koje su nekad zločesti bljedoliki davali crvenokošcima za zlato, a eto sad oni prodaju nama ... Bilo je tu još mali milijun razni detalji koji malo bacaju na indijansku kulturu, ili barenko na stereotipe koje svi mi, zahvaljujući westernima, jemamo o njima ... ... i za kraj, u zalazak sunca, ekipa je malo zaplesala oko vatre, na kojoj se u trinoge kuvala voda ... Nisu doduše Apači, niti blizu, pri bi reka da su neki južnoamerički indijanci, ali ko na malo gleda, malo i vridi, nije bitno uticalo na ukupni dojam. A meni je ovo bilo lipo, i vas bi se izgriza da nisan Vinku odveja povirit, iako moran priznat da ni meni nije bilo mrsko. Zdravi mi i veseli bili, howgh! |