TV blog

petak, 30.09.2005.

Jovo nanovo

Nagradno pitanje: šta je na slici? Molim, pa lepo se vidi da je u pitanju fudbalski golman? Tako mi RTS-a.

Ovo je isečak iz slike (1:1 tj. bez umanjivanja ili uvećavanja) satelitskog programa RTS-a koji je sinoć emitovao snimak utakmice Partizan - Makabi Petah Tikva (Maccabi Petach Tikva), završene nažalost nepovoljno po Partizan rezultatom 2:5. Ako želite da vidite kako je izgledala cela slika, možete kliknuti na sličicu. Katastrofalan kvalitet, zar ne?

Čini se da je ponovo neka neznalica iz RTS-a pokušala da poboljša kvalitet slike podižući rezoluciju na 720x576, ne znajući da tih bednih 2 megabita u sekundi koje RTS plaća (ako uopšte plaća) za prenos svog signala preko Hotbirda ne može da izdrži ni mnogo manje rezolucije.

RTS je naime dugo emitovao koristeći rezoluciju 720x576, da bi je postepeno smanjivao i time poboljšavao kvalitet slike: prvo na 480x576, a u julu na 352x576. Napominjem da se kod TV slike broj horizontalnih linija ne menja i uvek je 576 (PAL standard). Slika se poboljšavala usled činjenice da je protok signala (količina informacija koju je moguće preneti) bio premalen da isprati sve brze promene u slici, pa se smanjivanjem rezolucije postiglo to da je potrebno preneti manje informacija za svaku promenu u slici (pojavljivanje kockica se drastično smanjilo), ali je slika kada nema velikih promena nešto mutnija.

I sad je neko to ponovo vratio na staro i učinio medveđu uslugu gledaocima satelitskog programa „nacionalne televizije“.

Da bi se regularno emitovalo u rezoluciji 720x576 neophodan je najmanje dvaput veći protok od onog koji RTS sada koristi, što znači da je potrebno da RTS odreši kesu. U suprotnom, bolje bi im bilo da vrate rezoluciju na ranijih 352x576, kako bi gledaoci barem mogli da prepoznaju šta se na slici nalazi.

Inače, danas se RTS hvalio vrhunskim kvalitetom prenosa košarkaškog i odbojkaškog prvenstva Evrope. I istina je da je kvalitet bio vrhunski, ali ne za one koji su gledali RTS, već za one koji su spomenute prenose gledali na stranim televizijama. Kvalitet slike iz Beograda bio je bolji na Hrvatskoj televiziji, DSF-u i drugim kanalima nego na beogradskoj televiziji (bilo zemaljskoj ili satelitskoj verziji RTS-a). Valjda je to dovoljan razlog da neko malo povede računa o stanju emisione tehnike RTS-a.

- 00:46 - a šta ti misliš (3) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 28.09.2005.

Ko vas jebe, poštovani gledaoci

Kršenje programske satnice na nekim kanalima postalo je pravilo. Tako su večeras na BK televiziji kviz „Zlatna žica“, a zatim i kviz „Najslabija karika“ kasnili punih petnaest minuta, i to u udarnom terminu.

Televizija Pink je bila još gora: Mihajlo Kovač je izgubio kompas u Nacionalnom dnevniku i produžio ga na čitavih 50 minuta (umesto predviđenih 30), da bi se zatim kašnjenje još više povećalo posle izvlačenja brojeva lotoa, usred koga je naravno bio ogroman reklamni blok u kome se nalazila i reklama za taj isti loto. Iako je uplata pala posle povećanja cene kombinacije, nešto ne verujem da će se broj igrača povećati ako se reklama za loto emituje u terminu koji gledaju samo oni koji uplaćuju listiće.

Naravno, poplava reklama nije prestala ni na premijernoj epizodi nove serije „Očajne domaćice“ (Desperate Housewives/Kućanice/Očajne kućanice), trenutno najpopularnije svetske serije. Kašnjenje se na kraju te serije razvuklo na čitavih četrdeset pet minuta, pa je jednostavno otpala humoristička serija „Prijatelji“ (Friends) i odmah je (posle reklama) emitovan film. Međutim, čak ni to brisanje „Prijatelja“ iz šeme (a takve stvari se na Pinku uopšte ne dešavaju prvi put) nije moglo da spase stvar, jer je i film počeo sa 25 minuta zakašnjenja.

Ako je i od Željka Mitrovića, mnogo je.

P.S. Danas se Pink na svojoj stranici hvali kako je jučerašnji njihov premijerni Nacionalni dnevnik bio gledaniji od RTS-ovog, što nije nikakvo čudo, jer je većina ljudi htela da vidi na šta će to da liči. Nešto sumnjam da će za par dana i dalje iznositi podatke o gledanosti. No, bitno je obrlatiti javnost dok se može.

- 01:03 - a šta ti misliš (3) - pretvori u hardver - link na ovaj post

utorak, 27.09.2005.

Meet the ministers (upoznajte ministre)

Aleksandar Crkvenjakov, jedan od urednika Nacionalnog dnevnika TV Pink

Juče je bio taj dan. Jedna privatna TV stanica usudila se da započne svoju informativnu emisiju u isto vreme kad i „nacionalna televizija“. Radi se o Pink televiziji i projektu pod nazivom „Nacionalni dnevnik“. Željko Mitrović, vlasnik Pinka doveo je nekadašnje novinare sa RTS-a koji će praviti tzv. autorske dnevnike. Sama najava konkurencije u udarnom terminu prilično je unervozila direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, koji je izjavio da se radi o političkom projektu i opkladio se da Pinkov dnevnik neće „dočekati Deda Mraza“, tj. da će biti ukinut za par meseci. Mitrović je posle toga u emisiji na sopstvenoj stanici optužio Tijanića za finansijske malverzacije u vezi s prodajom reklamnih termina. Rat rečima traje i dalje.

Dnevnik će ići sedam dana u nedelji, a voditelji su svi, osim urednice informativnog programa Pinka Tanje Jordović (uređuje dnevnik sredom), nekadašnji urednici RTS-a: Aleksandar Crkvenjakov (bio i direktor pre par godina, uređuje dnevnik ponedeljkom i četvrtkom), Mihajlo Kovač (bio ambasador u Beču posle pada Miloševića, termini: utorak i petak), Petar Lazović (čovek koji je vodio RTS-ov dnevnik posle pada Miloševića, a sad je savetnik ministra za kapitalne investicije Velimira Velje Ilića poznat po psovanju novinara; subota) i Nenad Ristić (direktor RTS-a pre Crkvenjakova, a od pada Miloševića; nedelja). Priloge će praviti mladi novinari, a Pink naglasak stavlja na „autorski i urednički pečat“ koji će svaki od urednika ostaviti.

Sinoćnji dnevnik počeo je po Pinkovom satu na vreme, ali u stvarnosti s petnaestak sekundi zakašnjenja (i RTS-ov dnevnik je kasnio tačno toliko). Posle špice pojavio se prilično nervozni urednik i voditelj Aleksandar Crkvenjakov (na slici) i najavio događaje dana, koji su predstavljeni kao naslovi od jedne reči zajedno sa objašnjenjem te reči (podnaslov). Usledile su slike dana popraćene prilično neuspešnim asocijacijama s bojama (crno — spomenik košarci u Beogradu, crveno — jesen i paprike na pijaci itd), a zatim je Crkvenjakov pročitao veliku misao (iz rečnika prijateljstva dečjeg festivala „Radost Evrope“) sedmogodišnjeg Ognjena Miladinovića: „Sloboda je kad radiš šta hoćeš, a da drugom ne smeta“. Specijalitet dnevnika bilo je pojavljivanje gomile ministara, što u snimljenim prilozima, što uživo. Uživo su gosti Nacionalnog dnevnika bili Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova državne zajednice SCG (u studiju) i Mlađan Dinkić, ministar finansija koji se putem satelita javio iz Amerike sa pregovora sa MMF-om. U prilozima su se pojavile kratke izjave ministara lokalne samouprave Lončara, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Parivodića i ministra pravde Stojkovića. Pink se potrudio da i onima koji već znaju sastav srpske vlade napamet omogući da upoznaju i ministre iz prijateljskih zemalja, pa je vođen intervju i sa slovenačkim ministrom privrede Vizjakom koji je na gostovanju u Beogradu.

Tokom najava priloga i čitanja vesti Crkvenjakova (koji je izgledao kao da je prvi put stao pred kamere) je pratio iritirajući instrumental čija se osnovna tema ponavlja svakih par sekundi. Ni tehničkih problema nije manjkalo, pa je tako voditelj u jednom trenutku naizmenično gledao levo i desno (malo u idiot/blesimetar, malo u kameru), što je bilo posebno komično. Crkvenjakov se upinjao da bude nekonvencionalan pa su mu najave više ličile na ulični razgovor sa poznanikom nego na dobro osmišljeno izveštavanje građana o bitnim stvarima. U jednom trenutku je rekao da je uragan Rita „izneverio očekivanja“, jer nije srušio sve pred sobom.

Po svom starom običaju, Pink je mnogo više uložio u formu (špica, najave, virtuelni studio za sportski deo, javljanja uživo i iz inostranstva) nego u sadržinu, pa su vesti bile prilično isprazne i bez novih momenata i zanimljivih pojedinosti, a dno je dostignuto prikazom paparaco snimka izvesnog brazilskog fudbalskog reprezentativca koji je uživao u beogradskom noćnom životu (snimljen u nekoj kafani).

Crkvenjakov je dnevnik završio vadeći kutiju s tri loptice za žongliranje izjavljujući kako svaki voditelj treba da ih ima kako bi privukao pažnju gledalaca u slučaju da u tehnici nešto zaškripi.

Čini mi se da na ovaj način Pink pokušava da uspeh tabloidne štampe (pre svega Kurira) po receptu brzo, kratko, bezobrazno i šareno preseli i na TV ekrane, što nikako nije dobro. Ipak, gledalaca i za takav Nacionalni dnevnik (pogotovu ako uzmemo u obzir ultrakonzervativnu formu dnevnika koju RTS gaji), po svemu sudeći, neće nedostajati.

- 17:53 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

ponedjeljak, 26.09.2005.

Još jedan muzički kanal

Marina Perazić u spotu grupe Denis&Denis „Soba 23“

Balkanmedia, kuća koja se dosad uglavnom prodajom diskova i kaseta sa domaćom muzikom i filmovima dijaspori, odlučila se na osnivanje muzičkog TV kanala. Kanal, pod imenom Balkanmedia TV, po principu funkcionisanja sličan je MusicBox kanalima na kojima gledaoci biraju koja pesma ide sledeća, jedino što se glasanje ne odvija skupim SMS-ovima, već putem elektronske pošte. Probno emitovanje muzičkih spotova započelo je u nedelju ujutru pod sloganom „Malo vježbamo“. Kanal zasad emituje isključivo putem satelita, a očekuje se da će biti uvršten u ponude kablovskih operatera s područja cele bivše SFRJ. Za emitovanje se koristi najpopularniji satelit Hotbird na 13° istočno. Frekvencija je 10,971 GHz, polarizacija horizontalna, protok 27,5 MS/s, FEC 3/4. Time je Balkanmedia dostupna gotovo svim vlasnicima satelitskih prijemnika u regionu i celoj Evropi.

Trenutno gledaoci mogu da glasaju za jednu od oko 450 muzičkih numera (između dva glasanja treba da prođe 5 minuta) različitih muzičkih pravaca (rock, pop, hip-hop, folk i etno). U ponudi su najzastupljeniji muzičari iz Srbije, a nešto manje iz BiH. Nažalost, još uvek se čeka na odobrenje većine hrvatskih muzičkih kuća i umetnika da se i njihovi spotovi zavrte na ovoj stanici. Muzika je šarolika, a nasuprot mom očekivanju, narodnjaka je svega petnaestak odsto (svaki šesti-sedmi spot). Ohrabruje najava koja se vrti na ekranu, a u kojoj piše da će svaki muzički pravac imati svoj trosatni blok, što će svakako omogućiti da svi preskoče neželjene izvođače. Od srpsko-crnogorske muzičke scene nedostaju zvezde City Recordsa (meni baš i ne), a prisutni su Bajaga, Zdravko Čolić, Balašević, Partibrejkersi, Rambo Amadeus, Jarboli, Darkwood Dub, Eyesburn, Vlado Georgiev, Van Gogh, Riblja čorba, Bilja Krstić, Beogradski sindikat, Galija, Saša Matić, Aca Lukas, Ceca, Dragana i drugi. Iz Bosne se zasad vrte Hari Mata Hari, Halid Bešlić, Haris Džinović, Osman Hadžić i još poneki (fale Bijelo dugme, Dino Merlin itd), a iz Hrvatske ponekim spotom su prisutni Tony Cetinski, Edo Maajka, Vesna Pisarović, Ivana Kindl, Dražen Zečić što će reći da fali dobar deo tamošnjeg prvog ešalona pop-muzike (Gibonni, Prljavo kazalište, Oliver Dragojević, Parni valjak, TBF, Severina, Vanna, Colonia itd). Makedoniju predstavljaju Vlatko Stefanovski i Toše Proeski, a nisam zapazio prisustvo izvođača iz Slovenije na listi, mada bih svakako voleo da se zavrti poneki spot Videosexa i Lačnog Franca. U arhivi se nalaze i stari spotovi, pa su se tako mnogi gledaoci obradovali kad su videli spot grupe Denis & Denis (vidi sliku).

Balkanmedia je lestvicu postavila visoko i očekuje se da će u doglednom roku izbor biti proširen na par hiljada spotova (potrebno je doći do spotova novih, ali i nabaviti najveće hitove već prisutnih izvođača) čime će ovo postati daleko najraznovrsniji muzički medij na našim prostorima. Takođe se očekuje poboljšavanje kvaliteta slike koji još uvek nije zadovoljavajući, s obzirom na pojavljivanje kockica u slici pri dinamičnim scenama. Kanal je zamišljen kao čisto komercijalan projekat čije će finansiranje pokrivati reklame, a Predrag Marjanović, šef te firme u vrlo plodonosnoj razmeni mišljenja na ex-Yu sekciji Satelitskog foruma najavio je da će biti izbegnuto emitovanje „faca iz teheranskog folk pop tabora“ i da će se njegova kuća truditi da prikaže kvalitetnu muziku, nasuprot onoj koju tabloidi forsiraju. Za decembar su najavljene prve emisije koje bi trebalo da se emituju iz svih velikih gradova u regionu. Ovo ne bi trebalo da bude veliki problem, jer već postoji Balkanmedia Internet magazin koji obrađuje teme s muzičke i filmske scene, mada na način vrlo sličan tabloidima.

Treba još napomenuti da se planira i Internet distribucija kanala i emisija, što će korisnici broadbanda i te kako znati da cene, posebno što je najavljeno korišćenje kodera koji će omogućavati gledanje u punoj PAL rezoluciji.

Ovakav start kanala (vrte se samo spotovi bez reklama uz kratke informacije o izvođačima) bio je iznuđen, jer je početak ionako bio najavljen za prvi oktobar, a količina pristiglih spotova ne bi ni tad bila impresivna. Zbog svega toga su se čelnici Balkanmedije odlučili da krenu s emitovanjem kako bi svi videli da se radi o besplatnom kanalu koji će uređivati gledaoci svojim glasovima i uverili se da je koncepcija dobra. Time će se stvoriti pritisak gledalaca na kablovske operatere da počnu da distribuiraju ovaj kanal (Balkanmedia TV ne traži naknadu za distribuciju kanala, a dozvoljava i lokalnim stanicama da preuzimaju njen signal pod uslovom da ga ne menjaju), a i muzičari će se lakše odlučivati da dozvole emitovanje svojih spotova kada jednom vide o čemu je reč.

U nedelju se većina pesama zavrtela pošto je stiglo 3 ili 4 glasa za njih elektronskom poštom, pa ako hvatate Hotbird i na spisku trenutno dostupnih pesama imate svog favorita, lako možete da ga gledate na svom malom ekranu pošaljete li nekoliko glasova.

U svakom slučaju, još jedan kanal koji teži da izbegne političke zamke i ponudi dobru zabavu svim ljudima dobre volje na ovim prostorima. Što se mene tiče, nadam se uspeh biti toliki da se ubrzo može oformiti i poseban kanal za narodnjake kako bih mogao da uživam u Balkanmediji bez prekida.

- 01:30 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

utorak, 20.09.2005.

Monopolu nikad kraja

Republička agencija za telekomunikacije (RAT), telo koje bi, između ostalog trebalo da dodeli dozvole za nove operatere fiksne telefonije, privremeno je obustavilo rad zbog toga što Vlada Srbije nije obezbedila uslove za njegovo funkcionisanje. U saopštenju koje je u petak potpisao predsednik Upravnog odbora RAT-a prof. dr Jovan Radunović navodi se da je zbog činjenice da Vlada nije obezbedila „prostorne, tehničke, finansijske i druge materijalne uslove“, RAT prinuđen da obustavi sve svoje aktivnosti do daljnjeg, pa tako i primanje prijava i podnesaka (ništa od RTS-ovog tužakanja, dakle).

RAT bi trebalo da se brine o telekomunikacijama (uređuje pružanje usluga iz oblasti telekomunikacija, kontroliše poštovanje standarda i uslova dozvola), da nadležnom ministarstvu predlaže namenu frekvencijskih opsega (tzv. frekvencijski plan) i dodeljuje dozvole za njihovo korišćenje (osim u slučaju radiodifuzije, gde dozvole za emitovanje dodeljuje Republička radiodifuzna agencija, ako su ispunjeni tehnički i drugi uslovi). Inače, osnivanje RAT-a predviđeno je Zakonom o telekomunikacijama donesenim još 2003. godine. Skupština je članove Upravnog odbora RAT-a izabrala 23.5.2005, a oni su svoju prvu (i jedinu dosad) konferenciju za štampu održali pre dve nedelje, 6.9.2005.

Iako je monopol Telekoma Srbije istekao još letos, nema nikoga ko može izdati dozvole konkurenciji da uđe na tržište fiksne telefonije, niti je (zbog neizdavanja dozvola) moguće uspostaviti nezavisne Internet-linkove prema inostranstvu, što povećava cenu korišćenja Interneta.

Ovo je još jedan skandal koji će usporiti ionako katastrofalno usporeni razvoj telekomunikacija u Srbiji. Posle ovoga se s punim pravom može postaviti pitanje da li političari uopšte žele da se ova zemlja razvija u bilo kom pogledu.

- 15:00 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

nedjelja, 18.09.2005.

Saga o trećem dnevniku (2. deo)

RTS je u četvrtak u veče u drugom dnevniku optužila SBB da je „neovlašćeno koristio eksperimentalni digitalni signal sa Avale“ i da su problemi u prijemu u potpunosti nastali njihovom greškom. Čak je SBB prijavila Republičkim agencijama za radiodifuziju i za telekomunikacije uz zahtev da „preduzmu energične mere“. Teza o neovlašćenom korišćenju digitalnog zemaljskog signala vrlo je klimava. Ako RTS nije hteo da iko koristi njihov signal, mogao je da ga skrembluje. Osim toga, analogni signal RTS-a je toliko loš da je SBB jedva čekao da se pojavi alternativa koja će kvalitet slike na kanalima državne televizije koliko-toliko (ipak nije sve u predajnicima) poboljšati. I sad RTS negira pravo SBB-u da tu alternativu koristi.

SBB je u subotu odgovorio saopštenjem koje se moglo čuti na Radio Beogradu u kome tvrdi da je prelaz na digitalni signal učinjen u sredu tokom dana i da je sve bilo u redu (tj. da se nije čuo ton „Dvestadvojke“) sve do ponoći i da su problemi, po uočavanju, otklonjeni u kratkom roku. Dakle, po njima, problem je izazvao RTS koji i posle više od pet meseci i dalje eksperimentiše sa svojim signalom. SBB je ponudio RTS-u povezivanje digitalnim kablom kako bi njihovi pretplatnici u budućnosti bili pošteđeni ovakvih problema i objavio da u kablu ponovo distribuiraju analogni signal. Nažalost, saopštenje SBB-a nisam pronašao na njihovom sajtu niti drugde na Netu.

Sad se postavlja pitanje da li bi gledaoci zbog lošeg kvaliteta sinoćnjeg prenosa košarkaške utakmice Srbija i Crna Gora—Izrael trebalo da prijave RTS republičkim regulatornim agencijama. Naime, tokom prenosa slika je nestajala u dva navrata (srećom, nakratko) i ton je bio katastrofalan (čim bi komentator nešto malo glasnije rekao dolazilo je do vrlo neprijatnog probijanja) i to na oba kanala (TVNS1 i RTS2) koji su utakmicu prenosili. I hoće li „nacionalna televizija“, sem što danima (uz još neke medije) ispira mozak građanima trubeći o tome da smo šampioni u reformama bez spominjanja slavnog 92. mesta od 155. država, konačno preduzeti nešto da svoju emisionu tehniku dovede u red?

Dopuna (18.9. u 17.45): SBB je u međuvremenu na svom sajtu i na Info kanalu objavio saopštenje u kome tvrdi da je digitalni program RTS-a išao više od 24 sata (dakle od utorka) bez ikakvih problema dok se nije pojavio signal „Dvestadvojke“. SBB je (na Info kanalu, ne i na sajtu) najavio da će ponovo preuzeti digitalni signal, ali tek kada izađe iz eksperimentalne faze.

Inače, o tome da se uz RTS1 na jednom audio-nosiocu emituje Beograd 202 pisao je računarski časopis „PC Press“ u septembarskom broju (strana 50). Oni su čak naveli da imaju informacije iz RTS-a da oni to namerno rade.

- 13:15 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

petak, 16.09.2005.

Avganistanci vole Deutsche Welle

Kandidatkinja za kancelara Angela Merkel na verziji Dojče velea za istočno tržište

Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja sprovedenim s uzorkom od 3169 odraslih građana Avganistana, 42% tamošnje populacije redovno gleda programe televizije Dojče vele (Deutsche Welle). Pritom 63% njih smatra da je program te televizije „vrlo objektivan“, dok ga je daljih 26% označilo kao „objektivan“. Nemačka televizija već duže za lokalno tržište priprema emisije na tamošnjim jezicima dari i paštunskom koje se emituju na državnoj televiziji (Radio and Television Afghanistan - RTA), a pomogla je i opremanje tamošnjih medija, pa su tako instalirali satelitske antene prečnika 3,6 m u Kandaharu i Kabulu i tako omogućili prijem feeda emisije koja se priprema u Nemačkoj. Zahvaljujući tome, DW-TV postala je strana televizija sa najvećim uticajem u toj zemlji, u kojoj je talibanski režim (vladao do američke intervencije posle napada na New York i Washington 11.9.2001) zabranio postojanje televizijskih kanala i posedovanje TV prijemnika.

- 14:21 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

četvrtak, 15.09.2005.

Osoblje SBB-a izazvalo prekid dnevnika

Stručnjaci SBB-a podešavaju audio pri kraju trećeg dnevnika na RTS1 (thanks to dRaG@N)

Noćas je oko 00:12 na 5 minuta prekinut treći dnevnik na RTS1. „Nacionalna televizija evropske Srbije“, koja je upravo javljala o velikom uspehu Srbije koja je postala „lider u reformama“ (zato što se dogegala do 92. mesta na lestvici zemalja najpodesnijih za pokretanje biznisa). Pošto se prekid završio, voditelj dnevnika se izvinio gledaocima zbog smetnji u prijemu tona kod pojedinih kablovskih operatera i rekao da su se mnogi gledaoci na njih žalili. Ono što voditelj nije rekao jeste to da u SBB-ovoj kablovskoj mreži u prestonici osoblje koje je htelo da zameni standardni zemaljski signal kanala RTS1 digitalnim (DVB-T) nije znalo da isključi program radija Beograd 202 koji se emituje na levom audio kanalu digitalnog signala te televizije. Zbog toga su tokom gotovo celog dnevnika korisnici usluga SBB-a u Beogradu uz spikera mogli da slušaju klasičnu muziku koju je emitovala „Dvestadvojka“ (spikera na desnom kanalu, klasiku na levom, ili, na mono televizorima, sve pomešano). Problem je uklonjen, verovatno posle gomile telefonskih poziva gnevnih gledalaca, tek oko 00:25 (videti sliku).

Zbog čega RTS ne emituje radiostanice odvojeno od svog digitalnog TV signala nije baš jasno, ali svakako se može reći da to nije uobičajena praksa.

Inače, zanimljivo je da se na beogradskom SBB-u prelaskom na digitalni prijem izgubio signal teleteksta prvog programa RTS-a iako se teletekst emituje i preko DVB-T predajnika na 27. kanalu UHF opsega na Avali. Verovatno njihov DVB-T prijemnik ne podržava prosleđivanje teletekst signala analognim TV prijemnicima (VBI insertion) ili osoblje SBB-a nije znalo da uključi tu opciju.

RTS, uprkos svemu, nije jedini emiter koji koristi DVB-T tehnologiju u Srbiji. Digitalnom zemaljskom tehnologijom za prenos TV slike koristi se i niška TV5, i to na kanalu 21, a predajnik im je lociran negde u Zemunu.

Evropska komisija zatražila je od svih članica da do 2010. godine ukinu analogno emitovanje zemaljskih signala i u potpunosti pređu na DVB-T standard koji omogućava emitovanje barem 4 digitalna TV kanala umesto svakog analognog.

- 03:37 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

srijeda, 14.09.2005.

Sukob B92 i kablovskih operatera oko Champions League

Logotipi B92, SBB, HRT2, Champions League i jedan fudbal

U utorak uveče pretplatnike kablovske televizije u Srbiji koji su navikli da Ligu šampiona gledaju na drugom programu Hrvatske televizije dočekalo je neugodno iznenađenje. Naime, u Beogradu i nekim drugim gradovima kablovski operateri su onemogućili prijem HRT2. SBB je u Beogradu to učinio analognim skremblovanjem signala poput onoga za njihove payTV programe dok je Ikom je jednostavno izvukao karticu iz satelitskog prijemnika. Ipak, blackout nije bio potpun, pa su se na SBB-ovom forumu javili korisnici SBB-ovih usluga iz drugih gradova koji su potvrdili da kod njih HRT2 nije bio kodiran tokom prenosa utakmice Olympique Lyonnais—Real Madrid.

Do ovoga je došlo zbog toga što je televizija B92, koja je otkupila prava da ekskluzivno na teritoriji SCG prenosi Ligu šampiona, od kablovskih operatera zatražila gašenje svih kanala koji emituju prenose. Za vreme pauze između dva poluvremena utakmice na toj televiziji išao je kajron u kome B92 poziva građane da na njihov broj telefona prijave one operatere koji nisu kodirali signal drugog programa HTV-a.

Slična situacija se ponovila i u sredu uveče, pri prenosu utakmice Werder Bremen—Barcelona. Ovaj put je SBB bio još ažurniji, pa je pogasio signal i u mestima u kojima se HRT bez ikakvih problema može uhvatiti zemaljskom antenom (Sombor, Kula), dok su u Novom Sadu zaspali, pa nisu ugasili nemački kanal Sat.1 koji je takođe prenosio istu utakmicu. B92 je proširila svoju ponudu za cinkarenje zatraživši od građana da prijave ako mogu da gledaju utakmicu između nemačkog i španskog kluba na bilo kom kanalu osim njihovog.

Naravno, ovaj potez televizije B92 nije naišao na dobar prijem među korisnicima kablovske televizije u Srbiji, ali se mogao očekivati, pogotovu posle prošlomesečne inicijative da se hrvatske i bosanske TV stanice (HRT, Nova i OBN) proteraju iz kabla zbog toga što nemaju prava za emitovanje sporta, filmova i serija za teritoriju SCG. Potpisnici inicijative su bili RTS, Pink, B92, Antipiratska asocijacija, filmski distributeri i Ministarstvo kulture Srbije. SBB-ov odgovor na ovo bio je da je u svetu uobičajeno da se TV signali iz susednih zemalja na teritoriji na kojoj se mogu uhvatiti zemaljskom antenom mogu bez ugovora stavljati u kabl, ali bi domaće televizije izgleda htele da korisnici kablovskih sistema u pojedinim krajevima (poput Vojvodine) imaju manji izbor kanala od vlasnika običnih antena. Portparol SBB-a nije objasnio na koji način onda distribuira HRT-ov signal u Leskovcu ili Kragujevcu gde se ne mogu uhvatiti zemaljskim putem. Uz to, na SBB-ovom forumu je potvrđeno da postoji nekakav ugovor koji je SBB sa Sokojem koji zastupa prava HRT-a potpisao u vezi sa preuzimanjem njihova dva kanala. Kao rezultat pritiska, kablovski operater PTT KDS (drugi po veličini operater u Srbiji), koji je u većinskom državnom vlasništvu, početkom septembra prestao je sa distribucijom kodiranih sadržaja HRT-a (tj. sada njihovi pretplatnici mogu da gledaju delove programa kanala HRT1) pod izgovorom da im je istekao ugovor sa tom kućom i da očekuju njegovo produženje.

Posle večerašnjeg gašenja signala HRT-a i u onim mestima gde je zemaljski prijem moguć, ostaje pitanje zašto se SBB pozivao na pravila o prenosu pograničnih signala kada nije želeo da ih primeni. U Osijeku se u kablu, na primer, među ostalim srpskim kanalima nalazi i RTS2 koji svojim sportskim prenosima direktno konkuriše HRT-u, pa se niko ne buni. Korisnici su besni, jer se očekuje da se domaće stanice neće zaustaviti na ovome, pa uskoro neće biti izbora pri gledanju prenosa Formule 1, a lako je moguće i da bude onemogućeno gledanje filmova i serija na HRT-u i OBN-u. U anketi na SBB-ovom forumu preko 90% korisnika izjasnilo se za kontramere protiv televizije B92 po uzoru na akciju koju su kablovski operateri u BiH sproveli kada je NTV Hayat tražio izbacivanje signala hrvatske Nove televizije iz tamošnje kablovske distribucije.

RTV B92 je najavila da će i dalje „nastaviti monitoring poštovanja svojih prava“, i istakla je da su se pojedini kablovski operateri ogrešili o njena prava i najavila preduzimanje mera koje će završiti zatvorskim kaznama. U njihovom saopštenju kablovski operateri se pozivaju da kontrolišu šta i kada „reemituju“ kako bi se izbeglo kršenje autorskih i srodnih prava.

Ovim je otvoreno zanimljivo pitanje da li kablovski operateri uopšte imaju prava da intervenišu i prekrajaju kanale s kojima imaju sklopljene ugovore, a po sopstvenom nahođenju ili usled činjenice da je neki domaći kanal to zahtevao na osnovu ekskluzivnosti otkupljenih autorskih prava.

Videćemo da li će domaći kablovski operateri i dalje ćutke trpeti udarce zbog kojih će sve više njihovih pretplatnika postajati nezadovoljno ili će nešto preduzeti.

- 23:42 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

nedjelja, 11.09.2005.

Milioner/milijunaš u BiH

Posle Slovenije (Pop TV, „Lepo je biti milijonar“), Hrvatske (HRT, „Tko želi biti milijunaš?“), Srbije (BK televizija, „Želite li da postanete milioner?“) i Makedonije (A1, „Koj saka da bide milioner?“), i Bosna i Hercegovina dobija svoju verziju kviza „Who Wants to be a Millionaire?“. Prava za BiH otkupila je privatna televizija OBN čija se sopstvena produkcija dosad uglavnom svodila na traženje muzičkih talenata, call-in muzičke emisije, intervjue i panel rasprave. Ovaj potez će svakako doprineti učvršćivanju pozicije OBN-a kao jedne od najgledanijih TV-stanica u BiH, posebno imajući u vidu da Milioner u gotovo svim zemljama spada u najgledanije emisije. Program televizije OBN može se besplatno pratiti i preko satelita Amos (4° zapadno), kao i u kablovskoj mreži najvećeg srpskog operatera SBB-a.

Izbor voditelja kviza koji će se u BiH emitovati pod nazivom „Super milijunaš“ očekuje se tokom ovog meseca (biće održana velika javna audicija), a zanimljivo je da će glavna nagrada u bh. verziji biti najveća u regionu, jer će iznositi milion KM (konvertibilnih maraka), dakle oko pola miliona evra. Emitovanje bi trebalo da počne, iznenađujuće brzo, u novembru.

- 16:25 - a šta ti misliš (1) - pretvori u hardver - link na ovaj post

četvrtak, 01.09.2005.

MTV adria počeo sa emitovanjem

Iako je bilo najavljeno da će emitovanje početi u avgustu, MTV adria je danas, prvog septembra počeo sa svojim emitovanjem, nekodirano preko malo poznatog satelita Amos preko kojeg emituju još neke ex-Yu televizije: Prva (SI), Nova (HR) i OBN (BiH). Paralelno sa ovim satelitskim emitovanjem koje će u skoroj budućnosti biti šifrovano, kablovski operateri u zemljama bivše Juge zamenili su MTV Europe novim kanalom pa će tako novi kanal od samog starta biti dostupan velikom broju gledalaca uglavnom u urbanim centrima. Signal je na satelit Amos podignut još pre gotovo mesec dana, a poslednjih par dana ispod MTV logotipa je stajao i natpis „X days to MTV Adria“. Stereo signal je uspostavljen tek danas (pre toga je radio samo desni kanal), a slika se popravila (prejak kontrast, svetlosive nijanse su bile bele) tek kad su prestali preuzimati MTV Europe u 20h.

Program MTV adria je započeo tačno u 20h, najpre nekakvim miksom nekoliko numera uz kadrove iz najrazličitijih spotova, a zatim pesmom grupe U2 „Beautiful day“. Prvi lokalni spot je pripadao slovenačkoj grupi Siddharta (pesma „Ring“) i emitovan je oko 20.25. Od lokalnih izvođača tokom prve večeri smo još videli i Laibach, Lollobrigidu, Ramirez (vidi sliku), Dubioza kolektiv i još neke. Radi se o predstavnicima urbanog zvuka, pa se može izvući zaključak da MTV neće forsirati tzv. „zvezde estrade“ poput Severine ili Goce Tržan. Među izvođačima strane muzike bili su zastupljeni i najkomercijalniji ešaloni, ali i tvrđi zvuk, počev od 50 cent i Black Eyed Peas, preko Joss Stone i Natalie Imbruglia, pa sve do Coldplay, The Hives, Kaiser Chiefs. Moglo bi se reći da su zastupljeni svi muzički žanrovi, a biće i specijalizovanih emisija za razne ukuse (Headbangers Ball - metal, Alternative Nation - indie, Superrock - rock, Party Zone - elektronska mjuza itd). Predviđeno je čak 5 top-lista: Adria Top 20 koja će pokrivati lokalne muzičke scene i svetsku muziku koja se ovde sluša, standardni Euro Top 20, Hitlist UK, US Top 20 i World Chart Express, poznat sa MTV Europe, koji emituje pesme sa različitih top-lista.

MTV je objavio da je ciljna grupa novog kanala populacija starosti od 15-35 godina, a izabrano je i osam voditelja (7 cura i 1 tip) sa prostora Slovenije, Hrvatske i BiH, koje smo večeras u kratkim spotovima tipa „imam samo pet sekundi, govoriću vrlo brzo“ mogli na brzinu i upoznati. Audicije u ostatku ciljnog područja pokrivanja (Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji) najavljene su za sredinu ovog meseca. Predviđeno je da 20% programa (i spotova, što će reći otprilike svaki peti spot) bude domaće proizvodnje, dok će preostalih 80% (emisija, ne spotova) biti titlovano na lokalne jezike. Oni koji su voleli da gledaju razne emisije na MTV Europe i drugim MTV stanicama uglavnom neće ostati bez njih. Punk'd ili po hrvatski: Jesam te, Pimp my Ride, Cribs, Celebrity Deathmatch, Boiling Points i druge biće emitovane i dalje.

Kvalitet slike je prihvatljiv, mada ne i idealan (čini se da je rezolucija 720x576 uz sadašnji protok prevelika) jer je za emitovanje dinamičnih spotova potreban veći bandwidth nego za klasičan TV program koji se sastoji iz filmova, serija i emisija iz studija. Tokom nekih spotova koji su imali nagle promene kadrova (npr. premijera spota grupe Sugababes) „kockanje“ je bilo primetno. Kvalitet zvuka je još lošiji i, iako bi se sa datim protokom mogli postići bolji rezultati primenom kodiranja tipa joint stereo, sada se maksimalna frekvencija u spektru kreće negde oko 12 kHz. Podsećam da obična FM radio stanica ima maksimalnu frekvenciju od 16 kHz, a CD zapis (teoretski) 22 kHz. Dakle, tehničari će svakako imati još posla narednih dana ukoliko žele da signal dovedu na prihvatljivi nivo.

Pokretanju kanala pažnja je posvećena i na medijima, pa je tako radio B92 recimo pogrešno javio da je MTV adria sa emitovanjem počeo jutros u 8 sati. Sve u svemu, ovaj će kanal doprineti ojačavanju domaće muzičke scene i svakako pozitivno uticati na njenu raznovrsnost.

- 23:59 - a šta ti misliš (0) - pretvori u hardver - link na ovaj post

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Čemu ovo služi, a još i ne radi?!?

Hiper(bez)veze

Saučesnici

Svađajte se s autorom

Brojač

Song of the moment

Com'e' Straordinaria La Vita

Dolcenera