U utorak uveče pretplatnike kablovske televizije u Srbiji koji su navikli da Ligu šampiona gledaju na drugom programu Hrvatske televizije dočekalo je neugodno iznenađenje. Naime, u Beogradu i nekim drugim gradovima kablovski operateri su onemogućili prijem HRT2. SBB je u Beogradu to učinio analognim skremblovanjem signala poput onoga za njihove payTV programe dok je Ikom je jednostavno izvukao karticu iz satelitskog prijemnika. Ipak, blackout nije bio potpun, pa su se na SBB-ovom forumu javili korisnici SBB-ovih usluga iz drugih gradova koji su potvrdili da kod njih HRT2 nije bio kodiran tokom prenosa utakmice Olympique Lyonnais—Real Madrid.
Do ovoga je došlo zbog toga što je televizija B92, koja je otkupila prava da ekskluzivno na teritoriji SCG prenosi Ligu šampiona, od kablovskih operatera zatražila gašenje svih kanala koji emituju prenose. Za vreme pauze između dva poluvremena utakmice na toj televiziji išao je kajron u kome B92 poziva građane da na njihov broj telefona prijave one operatere koji nisu kodirali signal drugog programa HTV-a.
Slična situacija se ponovila i u sredu uveče, pri prenosu utakmice Werder Bremen—Barcelona. Ovaj put je SBB bio još ažurniji, pa je pogasio signal i u mestima u kojima se HRT bez ikakvih problema može uhvatiti zemaljskom antenom (Sombor, Kula), dok su u Novom Sadu zaspali, pa nisu ugasili nemački kanal Sat.1 koji je takođe prenosio istu utakmicu. B92 je proširila svoju ponudu za cinkarenje zatraživši od građana da prijave ako mogu da gledaju utakmicu između nemačkog i španskog kluba na bilo kom kanalu osim njihovog.
Naravno, ovaj potez televizije B92 nije naišao na dobar prijem među korisnicima kablovske televizije u Srbiji, ali se mogao očekivati, pogotovu posle prošlomesečne inicijative da se hrvatske i bosanske TV stanice (HRT, Nova i OBN) proteraju iz kabla zbog toga što nemaju prava za emitovanje sporta, filmova i serija za teritoriju SCG. Potpisnici inicijative su bili RTS, Pink, B92, Antipiratska asocijacija, filmski distributeri i Ministarstvo kulture Srbije. SBB-ov odgovor na ovo bio je da je u svetu uobičajeno da se TV signali iz susednih zemalja na teritoriji na kojoj se mogu uhvatiti zemaljskom antenom mogu bez ugovora stavljati u kabl, ali bi domaće televizije izgleda htele da korisnici kablovskih sistema u pojedinim krajevima (poput Vojvodine) imaju manji izbor kanala od vlasnika običnih antena. Portparol SBB-a nije objasnio na koji način onda distribuira HRT-ov signal u Leskovcu ili Kragujevcu gde se ne mogu uhvatiti zemaljskim putem. Uz to, na SBB-ovom forumu je potvrđeno da postoji nekakav ugovor koji je SBB sa Sokojem koji zastupa prava HRT-a potpisao u vezi sa preuzimanjem njihova dva kanala. Kao rezultat pritiska, kablovski operater PTT KDS (drugi po veličini operater u Srbiji), koji je u većinskom državnom vlasništvu, početkom septembra prestao je sa distribucijom kodiranih sadržaja HRT-a (tj. sada njihovi pretplatnici mogu da gledaju delove programa kanala HRT1) pod izgovorom da im je istekao ugovor sa tom kućom i da očekuju njegovo produženje.
Posle večerašnjeg gašenja signala HRT-a i u onim mestima gde je zemaljski prijem moguć, ostaje pitanje zašto se SBB pozivao na pravila o prenosu pograničnih signala kada nije želeo da ih primeni. U Osijeku se u kablu, na primer, među ostalim srpskim kanalima nalazi i RTS2 koji svojim sportskim prenosima direktno konkuriše HRT-u, pa se niko ne buni. Korisnici su besni, jer se očekuje da se domaće stanice neće zaustaviti na ovome, pa uskoro neće biti izbora pri gledanju prenosa Formule 1, a lako je moguće i da bude onemogućeno gledanje filmova i serija na HRT-u i OBN-u. U anketi na SBB-ovom forumu preko 90% korisnika izjasnilo se za kontramere protiv televizije B92 po uzoru na akciju koju su kablovski operateri u BiH sproveli kada je NTV Hayat tražio izbacivanje signala hrvatske Nove televizije iz tamošnje kablovske distribucije.
RTV B92 je najavila da će i dalje „nastaviti monitoring poštovanja svojih prava“, i istakla je da su se pojedini kablovski operateri ogrešili o njena prava i najavila preduzimanje mera koje će završiti zatvorskim kaznama. U njihovom saopštenju kablovski operateri se pozivaju da kontrolišu šta i kada „reemituju“ kako bi se izbeglo kršenje autorskih i srodnih prava.
Ovim je otvoreno zanimljivo pitanje da li kablovski operateri uopšte imaju prava da intervenišu i prekrajaju kanale s kojima imaju sklopljene ugovore, a po sopstvenom nahođenju ili usled činjenice da je neki domaći kanal to zahtevao na osnovu ekskluzivnosti otkupljenih autorskih prava.
Videćemo da li će domaći kablovski operateri i dalje ćutke trpeti udarce zbog kojih će sve više njihovih pretplatnika postajati nezadovoljno ili će nešto preduzeti.
Post je objavljen 14.09.2005. u 23:42 sati.