27.03.2006., ponedjeljak
Testamenat IV
Baka je muku mučila kad me tribalo nahranit. Stavila bi mi cukra u jogurt samo da ga izin.
Ako neki kažu kako ne postoji rivalstvo među ljudskon mladunčadi onda stvarno lažedu. Sestra je uvik bila ljubomorna na mene jer bi mi baba, ka šta i priliči za ljubimicu, stavljala žlicu –dvi više u pjat. Kad bi se ona okrenila prema špakeru, ja bi priko stola tu žlicu-dvi podilila sa sestron ne bi li ju primirila.
Negdi u četvrti misec, baba me često vodila na Marjan brat šparoge.
Ispitivala bi me prije škole jesan li dobro naučila pismicu ili štivo. Učila me abak.
Mene i sestru bi liti okupala na Zvončac. Posli bi se penjale na dud, dok nas 'čele ne bi potirale. Kad san u pijesku na Zvončacu izgubila peraju, baba je izronila.
Svaka prava partizanka crkvi i seksu nije ostavljala puno mista u kući. Za seks je kaživala da su to šokovi. Odlazak u Crkvu je bija zabranjen, ali moglo se uteć koji put i dignit škandal. Mene to baš i nije puno pogađalo. Pa ja san ionako tila bit znanstvenica. Nešto bez uporišta u znanosti nije me tangiralo.
Ali, kad bi došlo lito, kad bi otišla u none, e onda se išlo u Crikvu. Naučila san ono najosnovnije. Bilo mi je lipo poć u Crikvu, jer bi bila u centru pažnje: „ kako si naresla. Ajme lipe male! Ista si mater? Kad ćete poć ča? Navrati...“
A onda bi lito skončalo u čas u mirisima mora, soli, platonskim ljubavima i zvukovlju cvrčaka. Vratila bi se u Split, mojoj babi. Ona bi me čvsto stisla uza svoj koščati, izborani obraz i nasmijala se. Rekla bi: „Triban ti gatat u karte.“ To joj je bila skuža za akužat novi škandal.
|
- 10:02 -
Komentari (18) -
Isprintaj -
#
20.03.2006., ponedjeljak
Testamenat III
U svoje je vrime baka imala korteđanata. Okupljali bi se na Vidilici s gitaron, ili na Pjaci di se uglavnom paradiralo, pa po Rivi... Mogla se bogato udat i birat. Ma ni tila. Ćutila se ka žena, ali bi rekla "nisan tila rađat patnike, a tvoj je dida bija uporan, ufff". Rekla bi mi: "Budi pametna. Završila si velike skule. Nisi ti žena za udaju i rađanje. Za tebe nije Split. Tribaš poć vanka!" A kad je vidila da nisan prston makla za maknit se iz mista ponovila bi mi: "Koja ljubav? To su trice! Samo pare, gospođice!" misleć da baren neću "promašit" i udat se za siromašnega vlaja.
Bija mi je poseban gušt, kad bi u babe došla dikoja prijatejica iz "Organizacije", misleći na "Crveni križ" i partiju. Slušala bi njiove razgovore, a baba bi me tirala, da ne slušan ono ča ne razumin. Sićan se tete Dragice s kojon se pokarala jer ju je ništo uvridila pa su se "razišle", pokojne tete Jelice s kojon je ostala u dobre jer se nije puno tendila u politiku, Barba Duška (stari pedofil) i tete Mare dobre ka kruv, sećerašice, tete Kitice s kojon je prekinula svvaku diskusiju jer je naginjala na HDZ, fizioterapeutice tete Marije koja je vidila svita i svita, pa joj je devedesete odma rekla da će jon propast Juga. Od tada se više nisu vidile. Ostala je dobra sa gospođom iz Savezničke obale (nije nikad naučila nova imena ulica) s kojom se poznavala iz "Fronte".
|
- 10:53 -
Komentari (11) -
Isprintaj -
#
16.03.2006., četvrtak
Testamenat II
Babu bi znala čut iza zatvorenih vratiju od sobe ili priko zida ča nan je dilija sobu kako se kara s politikon na televiziju: “Ništa ovo nije trebalo! Bando jedna! Lupeži! Kriminalci!!! Bijednici...“ i onda bi stala skidat svece, boga s posebnin gušton, gospe i pjucat po sobi (više gestikulirajući taj čin)...
Učila me stare pisme, one evergrine, stare talijanske kancone. Često mi je pjevušila melodiju iz Prodavačice ljubičica. Govorila bi mi: „Onji đorno una parola...i mogla si govorit talijanski“ Ma nisan tila učit njen iskrivljeni napuljski. Njena spiza, koju je moja mater zvala „na pljuvaku“ oli „paštroć“, bila mi je lipša od materine. Mater bi popižđivala kad bi njon rekla da san u babe ručala: „polpete, pire...“Onda bi mater nadodala i „juvu na pljuvaku. Ti i sestra bi se prodale babi za dva bombona.“ A je! Baba bi za obidon vršila ispitivanje. I uvik bi nešto iz nas izvukla. Neku „tajnu“. Povjeravle bi babi materine i ćaćine škandale. Iza tega bi redovito bija još jedan, ka neka vrsta uvida i pregleda u njihovo bračno stanje. Baba bi posli toga uvik zapivala: „Samo jednom se ljubi...“ ka da škandal, ča ga je sama užegla, nije njen posal.
|
- 09:07 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
15.03.2006., srijeda
Testamenat I
Jeman ja puno išempjanu babu. Ne zoven je nona. Ova je splitska baba, od pokojnoga mi pape. Rodila se u Ninu, ali ju je talijanska okupacija dovela u Split. U Split je pustila korijene. Za vrime "onoga" rata radila je u ilegali s Talijanima i vodila ih u partizane. Rekla mi je kako je skoro zapalila staro Ajdukovo, Bože me prosti, u jednoj diverziji, ali su je navrime uvatila dva karabinjera.
Odonda, kad je ispripovidila ovu štoriju, zvali smo je Anka partizanka. Veleti je ona škandala u kuću priredila. Veleti je ona toga izventavala za učinit škandal. Ma san je uvik volila. Eno je, još dura. Na ponostri. Na Rivi. Iza roleta. Sama u svoju kamaru. Živi sa stricen i njegovon famejon. Malo sklerotična. Isto nije zaboravila na koga će pripisat stanarsko pravo i tako dala biljeg mom životu. Srele smo se nikidan na peškariji. Javin njon se, a ona će ga meni:
"Ma jesi ti Barbara?".
"Koja Barabara, bako, oli si pošempjala? Ja san. Tvoja mezimica."
"A je, ista si mi moja unučica."
"Jesan. Sićaš li se kad me pokojni dida s Matejuške vozija u svome trabakulu na Čiovo? U košari. Tija je i on, ka i moj pape, da buden muško. Učinit mornara od mene. Niti san muško, niti znan kupit ribu na paškariju."
Nasmijala mi se. Sitila se. Uvik mi spomene crvene lakirane postole koje mi je dida obeća kupit, a nije stiga. Na crvene lakirane postole uvik zaplače jer se siti pokojnega muža kojega je progucalo more isprid splickega porta i bidnega sina ča ga je u Oluju izgubila. Dvi oluje. Dva muška.
Gledan na njenome zidu visi povelja AFŽ-a iz 85. Ostala je dosljedna. Karakterna. Iznad bračne postelje slika nje i dide kad su bili mladi. Dvi pupete. Je, vrime čini svoje...
|
- 13:55 -
Komentari (10) -
Isprintaj -
#
13.03.2006., ponedjeljak
Praznovjerje
Lipo mi se ovo osvetilo. Pisat protiv Brda. Neka me...
Jedan dan, nakon šta mi se roba sušila dva dana u ono ladnega dvora, oden ja pokupit robu s tiramole ilitiga špaga o koje se viša roba. Nisan se ni obadala da mi falidu nike stvari. Kad san učinila inventuru falidu mi dva para hulahopa i jedan riđipet. Istina bog, onaj ko se mašija za tiramol uzeja je najofucaniji dil moje garderobe. Sumnja je prvo pala na susidu koja gleda u moj dvor, ali san ju kasnije eliminirala na temelju samo meni znanih dokaza. Poslin san mislila da je to učinija koji muški obožavtelj. I njega san eliminirala. Njega bi zanimale možda više moje mudante. Malo san istraživala, a triba imat načina s tin ljudima (ma zajebajen se). Ustvari izlajala san se prijatelju od maloga. Gre s mojin malin u skulu. Kaže da mi je robu skupila neka stara babetina, da su je vidili on i njegova mater kako izlazi iz našega dvora. Upočetku mi je to učinilo jid. Nije ovo prvi put da mi kredu iz dvora. Prvi put je nekor maka biciklu od maloga.
Ova stara ništa drugo nije uzela. Bija je to ciljani napad. A bidna baba! Baš mi ju je žaj. Ma baš bi joj spremila za drugi put u kesu jedan mantil. Obukla san ga sve skupa 10 puti. Dura mi još od mature. Samo skuplja prašinu.
Mislin se... Šta će bidna stara. Takve ljude triba nagradit.
|
- 14:04 -
Komentari (14) -
Isprintaj -
#
|