|
Zvuk budilice. Još jedan dan u nizu. Toliko nada položenih u ovu jesen. Mislila sam, ponovo ću zagrliti ljubav. A ona mi je pobjegla iz ruku. I sada spava na nečijim tuđim jastucima. A ja se budim sama. S uzdahom. Naizgled bez razloga. Ali s razlogom sakrivenim duboko u meni. Bez jeke. Bez cilja. Bez daha koji donosi mir. I spokoj. Sa suzom. Uvijek spremnom da krene niz obraz. I još niže. Na jastuk. S mirisom moje kose. Tamo gdje sanjam s prazninom. Koja šuti između nas… |