LJETO
Evo i ljeto je počelo ,a ja nikako ovamo.Mnogo se toga dogodilo.
Škola je završila i moj sin je jako sretan.Završio je 8.razreda i sada slijedi odmor kod kuće.Dalje ne ide.Želja moga sina je bila da ide na more.Dogovorili smo odlazak,a moj brat je morao u bolnicu.Teško mi je bilo ostaviti ga ali imali smo termin dogovoren i krenuli smo na more/Petrčani/.Moj sin je zaista uživao.Mogu reči da smo i mi s njim uživali i uz svu muku oko brige,psihički se odmorili.Zaista je bio poseban i sretan moj sin.Mislim da je naj sretniji kada smo samo ja i suprug s njim.Voli on i sestre ali ovo mu je nešto posebno.Jedino što mi je bilo teško da ja uživam sa obitelji a moj brat nepomično leži u bolnici.To je grozan osjećaj,zbog koga sam suze lila i lijem i danas.Dva dana poslije,moj jedini,voljeni brat je zauvijek otišao od mene i svoje obitelji.Nikome nemogu opisati kako se grozno osjećam.Sada znam da više nisam ničija sestra i osjećam se kao sama na svijetu.A sada imam samo mamu i svoju obitelj.O mami vodim brigu,čim uspijem da mi netko sina pripazi.Ni sama neznam kako sam ju uspijela smiriti da prihvati da nam je Bog tako želio.Tek je prošlo 3. godine od smrti moga oca,a sada i brat.Mislim da je majci,najteže.Evo sinoć je snaha od mog brata rodila curicu-kojoj se brat jako veselio.Toliko je planova imao i veselio se.Moja kći je isto trebala roditi u ovo vrijeme,pa smo planirali,kako ćemo se ja i brat napiti,da vidimo kako je to.A sada samo suze idu u potocima.Žao mi je što nije mogao osjetiti kako je imati unuče.Pamtim kako je važno rekao-BIT ĆU DIDO-I šešir je kupio,da bude pravi dido.Nadam se da ipak vidi svoju malu Paolu i svoga sina,koji je postao otac.
Moj sin je toliko osjećao kako se ja osjećam da to nikome nemogu objasniti.Kad god bih bila zamišljena,samo bi rekao,kako i njemu fali njegov ujko.I sada svaki dan,osjeti kada patim za bratom.Pokušam mu reči da mi nije ništa,a on kaže,ma znam i meni fali.
Sada krati vrijeme uz komp.i dosta pregledava slike.Vidim da mu ipak i škola nedostaje.Neki dan je sam rekao kako mu fali škola.Rečeno mi je da može dolaziti u školu do svoje21.godine i da ih tamo "uče samostalnosti".Rekao mi je da bi išao jer mu i prijatelji iz razreda idu u tu grupu,a njih je jako zavolio.A još malo,pa ćemo znati i to.
Na moru je upoznao Leonarda Pijetraja,koji mu je poslao majici i rukavice boksačke.Jako je sretan.Pokušat ću ubaciti sliku;
02.08.2011. u 09:01 |
5 Komentara |
Print |
# |
^
