Yellow
ponedjeljak , 27.02.2006.
Ovo je moja najnovija "akvizicija" a ujedno i objašnjenje zašto me danima nema i zašto ne pišem.
Yellowa sam našla prije tjedan dana bačenog u kontejner. Jedan mili susjed ga je iscipelario do komatoznog stanja, ima veliki hematom na malom mozgu i sve zvuči grozno, znam, htjeli su ga uspavati, ali mu je već puno, puno bolje...
Sutra pišem više, sad trčim veterinaru.
komentiraj (0) * ispiši * #
Sve moje zvijeri...
četvrtak , 16.02.2006.Ovo je zapravo jako dobro... Mogu nabrojati sve svoje zvijeri bez prijetnji izbacivanjem iz stana, što je već 3 puta bio slučaj u 6 godina koliko živim s Bunkom u Zagrebu.
Vlasnica našeg sadašnjeg stana zna da imamo 2 psa i 2 mačke i ne frnji nos na to, ali mislim da bi je infarkt pokosio da sazna pravi broj, hihihihi, valjda nikada ni neće.
Daklem, i Bunko i ja obožavamo životinje. Bunko ih je imao cijeloga života a meni starci nisu nikada dali, jer smo živjeli u stanu, relativno malom za nas četvero i tako sam imala psa i mačku kod bake u predgrađu. No, situacija se promijenila kad sam upoznala Bunka, koji "aktivno" voli životinje i bio je član nekih udruga za zaštitu životinja, koje su ga redovito iznevjerile kada je trebao pomoć.
Onda sam došla ja i tako je počelo. Maca tu, golub tamo, pa 2 zeca od koljača i zamorac kojeg su „dobri ljudi“ odlučili ne ubiti već izbaciti u park.
Ne bih sad nabrajala sve životinje koje su u proteklih 6 godina prošle kroz naše živote jer bi zbilja predugo trajalo. U jednoj fazi, prije neke tri godine smo ih imali 54 (pedesetčetiri) i najebali jer su nas susjedi prijavili Jutarnjem listu i završile u novinama i na cesti. Brrr, ne želim se ni sjećati. Tada nam je „pomogla“ Helena Fink i Noina arka kojoj smo za čuvanje 9 štenaca pronađenih u šumi skeširale 12.000 kn mjesečno. Da se razumijemo, Bunko (novinar) i ja (profesorica) imamo vrlo prosječne plaće ali smo digle kredit i tako… do sada smo već mogli imati svoj stan, ali ne žalim ni kune.
Sada živimo u stanu od kojih 70 kvadrata s ovim zverkama (bed mi je da nemam fotač pa ne mogu staviti fotke ali bit će i toga):
Psi (imena promijenjena da ne bi bilo frke)
Mupica(šinterajka najslađa i najpametnija na svijetu, honorarči kao smetlarka i čisti ulice od pljesnivih komada kruha i žvaka s poda)
Trokut(špagetko iz tramvaja 12 kojeg je zetovac šipkom za skretnice izbacivao van i mi naišli)
Belka (udario je auto na Petrovoj, mi je pokupili krvavu s ceste, nosili na operaciju i akupunkturu ali nije baš pomoglo tako da ne može na stražnje noge i nosi pelene)
Mace
Panda (crno-bela, naš uzgoj, mamu Bebu (RIP) pokupili s Iblerovog bolesnu, zatrudnila kod nas a poslije ju je pogazio auto i to do danas nisam preboljela)
Tigar (sivi tigrasti, Pandin ujak (stvarno), isto Iblerovac, kad smo ga pokupili bio je skoro slijep, sada ima 5 godina i stalno kuburi s očima)
Čarli (sivo-beli, iz jednog legla pronađenog na Kajzerici, svi su imali neki poremećaj živčanog sustava a Čarli je jedini preživio ali se trese kao da ima Parkinsonovu bolest, što je jako smiješno dok hoda i trči, ima hitlerske brčiće kao Charlie Chaplin)
Patuljka (Tutunka, Retika, izgleda kao rasna ruska plava, našla sam je ispred DM-a na Britancu kako sjedi na dvije kriške salame koje su bile duplo veće od nje, inače premedena i mazna ali pomalo „slow“)
Božidar (tigrasto-beli, teenager, našle ga na Veliku Gospu prošle godine, zato Božidar, ruši sve što dotakne, a obožava hopsanje po mojim grudima)
Pika (najstarija, umrla joj gazdarica prije 2 godine i mi je preuzeli)
Gomila (crna, jako mala iako ima već 4 godine, pronađena kraj pošt eu Gorici)
Maro (crno-beli, dobili ga od veterinara, njima ga netko ostavio pred ordinacijom sa smrvljenom šapom, šepa i danas, a rana na šapi mu se svako malo otvori i izgleda da ćemo je morati amputirati)
Zeci
Kugla (novozelandska, od koljača)
Tacka (slična novozelandskoj, isto od koljača)
Žutko (žuti zeko, Kuglin sin, tata Buhtlan (RIP) patuljasti za kojeg su nam rekli na je žensko pa smo ga stavili s Kuglom i otud pomladak)
Uhonja (crn ko noć, Žutkov brat, Kuglin sin)
Ugljenko (crno-beli patuljasti, kupili ga jer je u pet shopu bio najmanji i najjadniji)
Zamorac
Zami (izbacili ga u park jer je djeci dosadio, pa ga jedna frendica pokupila i dala nama, najmedenije biće na ovom svijetu ali je zapravo špijun s Marsa)
Tice
Gugan (s Trga, slomljeno krilo, izgleda će zauvijek ostati kod nas jer nikako da proleti, totalno se pripitomio i ponaša se kao kokoš, mislim da je on sigurno deseti golub kojeg smo našli i izliječili)
Vilma (rozakolis papigetina razmažena, od uzgajivača jer je Bunko želio, dečko Lu joj umro prije par mjeseci i nikako da joj uzmemo nekog novog jer je to s njima (Lovebirds) vrlo zeznuto, inače nam je i budilica)
To su, dakle, zveri koje žive s nama, a imamo još i par punktova gdje hranimo uličare i uličarke, pa povremeno uzmemo i neku ako je bolesna pa je liječimo i tako.
Nama je to normalno i hvala Bogu da imamo super veterinara (Bruno Ljolje, Ilica 89) koji nam u svemu izlazi u susreti pomaže tu i tamo s nabavom hrane.
Najviše me nerviraju ljudi koji se zgražaju i šokiraju, tako da nam doma dolaze samo najbolji prijatelji i prijateljice.
Od udruga za zaštitu životinja NIKADA nismo imali NIKAKVE koristi jer su svi od reda mislili da smo nenormalni i ograđivali se. Tu i tamo naletimo na neke entuzijaste koji nam daju hrane ili love, ali to je toliko rijetko da nije ni vrijedno spomena. Stalno planiramo napraviti svoju udrugu, skupila sam sve što treba ali nikako da to napravimo. Budemo eventually. Tako ću moći tražiti donacije od nekih proizvođača hrane pa će biti lakše. Nadam se da ću dobiti na lottu jedan dan i izgraditi ogromnu kuću za sve životinje na koje naletim, ali nikako da odem uplatiti taj listić.
Ups, ja se raspisala a imam posla za popizdit danas. Sretna sam što je četvrtak, a sutra petak i onda vikend, uf....
komentiraj (15) * ispiši * #
Mačketine su me opet jutros probudile "veselim" hopsanjem po mojim grudima i trbuhu... za popizdit, već mi danima to rade ove tri lujke što su u našoj spavaćoj. Božidar je sada oko 6 mjeseci pa se valjda prvi puta tjera, a Panda i Patuljka su poludile, ne znam kako bih inače protumačila njihovo vijanje, skakanje s ormara na policu, pa na mali ormar, rušenje CD, knjiga, plastičnih boca koje sam poslagala na ormar ne bih li ih koji dan odnijela u Konzum i zaradila 5 kuna.
Ne kužim zapravo što je tako magično u mojim grudima da ih (čak) i mačke vole!? Uopće ne pretjerujem... doslovce se zalete iz drugog dijela sobe i "puf", evo ih hopšu po meni. Ne moram ni spomenuti koliko je cijeli ovaj ritual bolan, pogotovo trenutačno jer sam u PMS-u i grudi su mi kao lubenice.
Ostale mačke su manje-više normalne. Maro i Gomila su na sinuloxu, upalile im se oči i nosevi. Zanimljivo da uvijek istovremeno budu bolesni. Mari sam jučer opet previla nogu - puno mu je bolje ali mislim da mu amputacija ne gine, koliko god to meni teško padalo. Ne znam ni sama... Ljolje i Saša kažu da bi trebalo što prije, da nogu ne zahvati gangrena.
Belki isto nije baš najbolja faza u životu - rana na guzi joj se opet otvorila - bila sam u tri apoteke i ne mogu naći ono... ne znam ni kako se zove... onu vaticu za dekubitus. Jučer sam joj čistila ranu kantarionom, pa ćemo vidjeti.
Tigar je opet napola slijep. Počela sam jučer s kamilicom, ali onda mi je zbrisao i vratio se sav začepljen. Čarli je provalija - pojeo je jučer sam dvije konzerve - nakon toga je dobio proljev a trbuh mu je kao balon. Bunko prigovara da ih ne handlam dobro. Stalno je gladan. Čarli, ne Bunko, mada ni on nije bolji.
Inače, ja jučer dobila prsten! Evo ga na ruki - ruci - cijeli dan ga gledam dok tipkam. Baš čudno, jučer sam pisala kako me Valentinovo nervira a Bunko na neku foru drži do toga kao i do svih praznika, Božića, Uskrsa, Hanuka i slično. Bili smo kod Mupi na kavi i amaru (to već postaje ritual svoje vrste), onda na pici u Mamimiji i onda doma. Trebalo je biti svega doma, ali bilo je glupe svađe ni oko čega kao i inače i gledanja tevea i spavanja.
Ubija me taj umor... ne znam šta bih... već se ujutro budim umorna... ne znam samo od čega. Mama veli, to mi je od života! How deep... pa da se ubijem onda, možda ne bih bila umorna.
Propalo mi i kino večeras pa sam pissed off totalno. Jedino ja mogu ići. Čudno kako se ljudima planovi mijenjaju iz sata u sat i sastanci i premijere uskaču samo tako. Nemam volje ići sama večeras, pa ću pričekati do vikenda i ako nitko ne ide, odoh sama.
komentiraj (2) * ispiši * #
Bertolt Brecht
četvrtak , 09.02.2006.
Jedan od meni dražih pisaca, dramatičara, a i rođen je u Augsburgu, gdje sam studirala. Manje je poznato da je pisao i izvrsnu društveno angažiranu liriku. Ova pjesma mi se danima muva po glavi pa je potražila i našla...
I
Wirklich, ich lebe in finsteren Zeiten!
Das arglose Wort ist töricht. Eine glatte Stirn
Deutet auf Unempfindlichkeit hin. Der Lachende
Hat die furchtbare Nachricht
Nur noch nicht empfangen.
Was sind das für Zeiten, wo
Ein Gespräch über Bäume fast ein Verbrechen ist
Weil es ein Schweigen über so viele Untaten einschließt!
Der dort ruhig über die Straße geht
Ist wohl nicht mehr erreichbar für seine Freunde
Die in Not sind?
Es ist wahr: ich verdiene noch meinen Unterhalt.
Aber glaubt mir: das ist nur ein Zufall. Nichts
Von dem, was ich tue, berechtigt mich dazu, mich sattzuessen.
Zufällig bin ich verschont. (Wenn mein Glück aussetzt, bin ich verloren.)
Man sagt mir: Iß und trink du! Sei froh, daß du hast!
Aber wie kann ich essen und trinken, wenn
Ich es dem Hungernden entreiße, was ich esse, und
Mein Glas Wasser einem Verdurstenden fehlt?
Und doch esse und trinke ich.
Ich wäre gerne auch weise.
In den alten Büchern steht, was weise ist:
Sich aus dem Streit der Welt halten und die kurze Zeit
Ohne Furcht verbringen.
Auch ohne Gewalt auskommen
Böses mit Gutem vergelten
Seine Wünsche nicht erfüllen, sondern vergessen
Gilt für weise.
Alles das kann ich nicht:
Wahrlich, ich lebe in finsteren Zeiten!
II.
In die Städte kam ich zur Zeit der Unordnung
Als da Hunger herrschte.
Unter die Menschen kam ich zur Zeit des Aufruhrs
Und ich empörte mich mit ihnen.
So verging meine Zeit
Die auf Erden mir gegeben war.
Mein Essen aß ich zwischen den Schlachten
Schlafen legte ich mich unter die Mörder
Der Liebe pflegte ich achtlos
Und die Natur sah ich ohne Geduld.
So verging meine Zeit
Die auf Erden mir gegeben war.
Die Straßen führten in den Sumpf zu meiner Zeit.
Die Sprache verriet mich dem Schlächter.
Ich vermochte nur wenig. Aber die Herrschenden
Saßen ohne mich sicherer, das hoffte ich.
So verging meine Zeit
Die auf Erden mir gegeben war.
Die Kräfte waren gering. Das Ziel
Lag in großer Ferne.
Es war deutlich sichtbar, wenn auch für mich
Kaum zu erreichen.
So verging meine Zeit
Die auf Erden mir gegeben war.
III
Ihr, die ihr auftauchen werdet aus der Flut
In der wir untergegangen sind
Gedenkt
Wenn ihr von unsern Schwächen sprecht
Auch der finsteren Zeit
Der ihr entronnen seid.
Gingen wir doch, öfter als die Schuhe die Länder wechselnd
Durch die Kriege der Klassen, verzweifelt
Wenn da nur Unrecht war und keine Empörung.
Dabei wissen wir doch:
Auch der Haß gegen die Niedrigkeit
Verzerrt die Züge.
Auch der Zorn über das Unrecht
Macht die Stimme heiser. Ach, wir
Die wir den Boden bereiten wollten für Freundlichkeit
Konnten selber nicht freundlich sein.
Ihr aber, wenn es soweit sein wird
Daß der Mensch dem Menschen ein Helfer ist
Gedenkt unsrer
Mit Nachsicht.
komentiraj (1) * ispiši * #
Fuck my life
petak , 03.02.2006.Pun mi pipac više svega... i nemanja novaca i čekanja honorara i kredita i posuđivanja i svega... najradije bih se lupila nečim po glavi da se više ne moram baviti takvim stvarima.
Pun mi pipac i prevođenja i obavljanja još kojekakvih drugih stvari koje me ne zanimaju. Zašto ja ne mogu naći posao koji će mi biti zanimljiv, kreativan i da dobro zarađujem?! Stalno neka kuburenja s pizdarijama. Glava mi se već raspada.
A imam feeling da me nitko ne razumije i da su životi ljudi oko mene milijun puta bolji i da se nitko ne bori kao ja. Mislim, da se razumijemo, znam da je to sranje i ja nisam centar svijeta, ali stvarno mi je više dosta svega.
Trudim se, fakat se trudim, dajem sve od sebe i valjda sam ušla u fazu kada mi godine prebrzo prolaze... što je najgore, imam osjećaj da mi život prolazi pored mene i da ja sve to zapravo gledam sa strane. Definitivno sam objekt u svom vlastitom životu i užasno mi se teško s time suočiti. Da ne govorim da ništa od toga ne mogu promijeniti... Barem tako mislim. Zapravo samu sebe uvjeravam u suprotno i to već traje predugo. Nikako da konačno nešto promijenim. Zašto? Zašto?
Daj se pokreni, inertna Tedice, dosta je ovog sranja...
Danas bih zapravo trebala promijeniti izgled ovog bloga... u crno... ili sivo... ili nešto slično što je bliže mome trenutačnom raspoloženju. Pun mi pipac ovog roza zavaravanja........................................................fuck!
Pisat ću kad budem bolje volje.
komentiraj (6) * ispiši * #
       |
Još od sinoć razmišljam o listi omiljenih filmova... Mislila sam izbaciti recimo 10 najomiljenijih, ali sam ubrzo shvatila da nema šanse jer sam u obzir morala uzeti različite žanrove, regionalnu komponentu (nije za zanemariti jer zapravo najviše volim europske filmove), pa filmove omiljenih glumaca i glumica, pa naposljetku i filmove za koje sam iz raznoraznih razloga emotivno vezana.
Uspjela sam kompilirati listu od 20 filmova. Nasumično sam ih poslagala, osim Amarcorda za koji čiste savjesti mogu reći da je naj-naj).
Na poslu sam pa ću popratne komentare skratiti!
Amarcord (Voglio una donna! ko što rekoh - najomiljeniji - film moga djetinjstva)
Psycho (brrrr... najstrašniji + Hitchcockova supreme režija + Hermannova glazba)
Todo sobre mi madre (Almodovar, najveći živući europski, a film najemotivniji po meni)
My Fair Lady (znam napamet cijeli soundtrack još od malih nogu, podsjeća me na moju mamu i naša druženja subotom prijepodne, ona me zapravo zarazila mjuziklima)
L.A. Confidential (gledala ga u kinu prvi put sa Sarom i Irenom i dooobar mi bio, još pamtim taj feeling)
Blade Runner (e, ovaj me podsjeća na tatu koji mi ga, maloj, pojašnjava a ja ne kužim n-ništa... nakon dosta godina sam ga usvojila)
The Silence of the Lambs (davno prije sam čitala knjigu, još sam bila osnovna i zakačila se na Harrisa, još kad je Clarice postala Jodie, još jedna omiljena... bio je rat, ja sa školom u Slovačkoj i gledala sam ga četiri dana za redom, ccccc)
A Clockwork Orange (a šta tu da kažem, boleština, luv it)
E.T. (i danas nakon milijardu odgledanih puta plačem i smijem se istovremeno, Bunkov najdraži a Bunko moj najdraži)
Citizen Kane (još jedan crno-bijeli koji sam gledala još kao beba, a onda svake godine razumjela nešto više... obožavam ga)
2001: A Space Odyssey (do prije koju godinu nisam ga mogla budna odgledati u komadu ali svejedno je najbolji, a zbog Hala se i danas užasavam gledanja u objektiv)
All About Eve (isto ga gledala milijardu puta, sve o meni i sve o svima)
Casablanca (tata me kao malu užasno nervirao ovim filmom pa sam ga mrzila... dok nisam malo narasla/odrasla...)
Star Wars (filmovi zapravo i nisu baš... nešto...*srami se... ali opet)
The Deer Hunter (strah, strah, strah... zapravo genijalan prikaz jednog odvratnog vremena)
Taxi Driver (e, sad, em Bobby em Jodie... di da počnem jadna)
Pulp Fiction (mislim da barem 80% dijaloga znam napamet iako me Tarantino nervira)
Gone With the Wind (ja sam knjigu pročitala davno, davno, a film prvi put gledala sto godina nakon toga jer me nervirala the whole fuss about it i moja mama koja plače tri sata...sad ga volim)
The Graduate (ah, Mrs. Robinson, Ellaine... sve... never bores me)
Balkanski špijun(kao mladom izdanku časne partizanske obitelji, ovaj mi je uvijek tako lako padao... kao i PF, skoro cijeli znam napamet)
Fahrenheit 451 (Trauffaut mi je uz Almodovara najdraži europski... velika ljubiteljica knjiga i protivnica represivnih sustava)
Eto.
Sad baš nešto mislim što da dodam ili oduzmem, ali sve u svemu, zadovoljna sam.
komentiraj (1) * ispiši * #