Objavljeno: četvrtak, 23.08.2007.

Ne znam što ću sa sobom. Možda kad počne škola budem pametnija. Do tada - doviđenja.

Kažu da treba napraviti novi post. Pa evo. Samo ne znam o čemu da pišem. Lijepa su mi ova slova.

Imam tu pred sobom par zbirki pjesama, pa dopustite da Vam predstavim pokoju pjesmu.


DOPUSTITE MI

Dopustite mi ispržiti pržinu
izmoliti molitvu izuti cipelu
nataknuti motiku orati bez valova
o krasu ni spomena
zadnji kuš miriše u svibnju
lovorika cijele mjesece u godini
dok živčući vrapci jedu sjeme po vrtovima


ČIČIRKI

Čičirki čičirču
čičičičiči
čičirkali su
čičičičiči
čičirkat će
čičičičiči
ča
če
čo
ca
što
šta

čičičičiči


GLADNA ŽEĐ

Žestoko sam ožednio dočarajući ju... i zato pijem



Za ovu drugu pjesmu je jedna osoba koju poznajem rekla "to mora bit pijano za ovo napisat".
Inače, frajer se zove Nikola Kraljić i ima 77 godina. Ne, lažem, samo 76. Zasad. Do kud će, ne znam. Kako je krenuo, čudim se što još ide.




<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.