Bila sam uglavnom dobro. Osim.......
ŠTO SU MI ISKOPČALI INTERNET!!!!!!!!!!
E, da, i to se može dogoditi! Zbog jebenih 22 kune duga za koji samo T-com zna otkud mi! Kažu da je za 11 mjesec, a u 11 mjesecu smo imali preplatu 27 kuna, pa su nam umanjili račun. a sad im dugujemo......nemam pojma. Naravno da sam za tih 22 kune dobila i opomenu koja je završila na hrpi papira i zaboravila sam na to. Ljutito, jer nek se oni skockaju i razmisle ko je kome i koliko dužan! Ali da! U subotu ujutro su ga iskopčali, odnosno noću.
Pa smo brže-bolje platili.
Pa su rekli da ne ukapčaju vikendom jer oni koji ukapčaju ne rade subotom i nedjeljom. Ali, za iskapčanje rade!
Pa smo čekali ponedjeljak (nisu plodom urodile ni moje lijepe molbe).
Pa su danas našli još jedan račun, za 2. mjesec koji nismo platili. Ne može ukapčanje dok se pokazuje dug.
Pa smo i to platili.
Rekli su: faksirajte! Jesmo. Pa su rekli da ukapčanje traje od 2 do 24 sata. (a jednom su nam ga iskopčali da ni ne znamo zašto pa su mogli odmah ukopčati čim smo nazvali, točnije čim je Lav nazvao jer je sinko zvao 10 minuta prije i rekli su da smo dužni za račun kojem još nije bila valuta! Kad je Lav nazvao - ukopčali ODMAH!)
Pošto ga večeras još nisu ukopčali, zvali smo opet. Kaže mi žena: ne, danas ne može, tek sutra u toku dana! A zašto je onda onaj idiot rekao Lavu 3-4 sata prije da može u roku 2 sata?
Pa sam se ja sa ženom dogovorila (konačno jedna normalna! napominjem da je na pozivnom broju 031
) da još i njoj faksiramo pa će nam ona ukopčati!I konačno!!!!!!!!!!
Apstinencija je bila duga i naporna
.Jedino dobro koje mi je donijela je da sam pročitala knjigu za vikend (P.S. volim te, prava ženska
), obrisala kilu prašine koja me gušila, u kući je vladao divan mir (nitko se nije svađao oko svete stolice
), sve u svemu - može se živjeti bet interneta!!!!!!!!Samo ne znam šta bi bilo da je potrajalo
.......Ljudi oko mene su dužni (bankama, državi, međusobno, kamatarima......) cifre od kojih ja dobijem vrtoglavicu kad ih čujem. I lijepo i dalje žive. A ja zbog 22kune nastradam! Kakve sam sreće, za malo veći dug, sigurno bi me ubili! U najboljem slučaju polomili noge. Neću više nikom ništa biti dužna
!(ovo sam pisala sinoć u onih pola sata koliko sam obiteljskim dogovorom dobila na korišenje svetu stolicu, ali nisam stigla završiti)
A i svetoj stolici je odzvonilo. Još malo
!
i supruge pre(ne)zaposlenog muža
........
.