Suncokreta2

Ponekad bi mogla sebe nazvati proračunatom osobom. Ili je to možda samo neki oblik proračunatosti. Recimo, ne volim prosjake, nisu mi simpa. Ne sviđaju mi se ljudi koji drže ispruženu ruku i plaču nad svojoj sudbinom. Vjerojatno imam novaca puno manje od njih, i znam da me lažu. Zato volim ulične svirače, oni pošteno rade. I oni imaju vjerojatno puno više novaca od mene, ali imaju fer odnos, sviraju, nije mi bitno kako sviraju, bitno mi je da nešto rade. Da se na ovaj ili onaj način trude da im daš kunu. Nije to zbog mene, ja nemam nikakvu korist od njihovog rada, iako nekad baš uživam u dobroj uličnoj glazbi, nego zbog njih. Ne bi se trebali osjećat loše jer zarađuju, za rad, za svoj trud, dobiju lovu. Možda cili moj stav ima veze sa vlaškim korjenima, ali ja jednostavno mislim da prosjak mora imat stila i da mora držat do sebe, da ne smi bit jadan i kukavan. Jer na taj način drži i do onog od kojeg prosi. Prosjačenje bi trebalo biti zanat, ne nametanje, čovjek koji ti daje kunu trebao bi imat potrebu dat ti tu kunu a ne da je ti izvučeš od njega.

Kad naletim na prosjake, koji tako mole i plaču imam grižnju savjesti šta ih ignoriram, i mislim se možda me onaj od gore iskušava, možda sam se trebala smilovat. Ali držim se svojih životnih načela, ako me varaš - radi to sa stilom, molim te.

Negdi oko Božića, na vrata firme nam je došao jedan čovjek, pružio mi ruku, pogledao u oči, predstavio se. Na jedan neobičan način ispričao mi priču kako mu je umro stari, kako čeka pomoć od socijale, kako doma ima gladnu dicu. Priča bi bila logična da smo bili protagonisti nekog američkog božičnog filma. Otvorila sam takuin i izvadila zadnjih 20 kuna, stvarno zadnjih. Al neću kukat, da ne bi ko mislio da prosim. Nekako mi se ta cila priča dojmila pa sam sve to ispričala kolegicama, koje su mi opet rekla da nisam normalna, a žene kompetentne da to prosude...
Nije me bilo briga, nisam žalila, dapače čak nisam mislila ni da nisam normalna, mislila sam se ako je lagao za nešto mu je ipak trebalo, a ako nije učinila sam dobro djelo, osim toga on se stvarno potrudio.
Nakon misec ponovo taj isti lik na vratima, sa istom pričom. Ha znači lagao je, al nema veze, zna je pogodit moment, zna je složit priču, zna je zaradit.

Danas , opet, ustvari ovaj me događaj nagnao da napišem ovaj post.
Gospodin na vratima u odijelu, ne baš novom al eto. dobar dan, trebao bi mi šef. Nema ga, možda vam ja mogu pomoć. Greška u koracima, moja greška u koracima.
Ma znate ja sam iz gradske uprave, bla bla, bla
Otiša mi je vozač, a u autu, mobitel, takuin, i svi dokumenti....
Vratit će se za uru vrimena, a ja bez duvana i tija bi popit kavu.
Molim vas posudite mi da mogu sist u Bellevueana na kavu i zapalit duvan, vratit ću vam lovu i donit pašte.
Odem u kancelariju, otvorim takuin, 20 kuna, eh, kolegica trči za mnom i govori jesi li ti luda, to ti je neki žicaroš. Ma baš me briga, ne može to svako razumit.

Čua je komešanje, ja umirem od smija, mislim se pa šta da me laže, radi to sa stilom, osim toga ja stvarno ne bi imala srca uskratit čoviku taj gušt da zapali i popije kavu.
Reka je da će donit bombonjeru, ma ne triba šjor, samo mi dođite vratite lovu, ono čisto zbog mene, da se ne osjećam glupasto i iskorišteno, jer ko bi normalan povirova u tu priču..

Ma ustvari neću se ljutit čak ni da mi ne vratite, dobro ste to odradili, nismo se osjećali jadno ni vi ni ja.
Evo ura već odavno tuče, biće mu je lipo na suncu, sad će on svaki tren još samo jedan dim i srk kave...

Aki niste znali sad ću vam ja to lipo objasnit. Postoje dva tipa žena: jabuke i kruške.

Jabuke su one okruglaste tete od glave do prepona, koje muku muče sa obujmom gornjeg dijela tijela, a onda im ručiće i nogice vire ka listovi i peteljke.

Kruške su one tete koje uopće nemaju problema sa gornjim dijelom tijela nego moglu nosit uske pripijene majčice, ali zato im kotule moraju bit do gležnjeva (ili gače izrazito širokog kroja). Mislim ne moraju, nije to nigdi zakonom propisano ali iz estetskih razloga bilo bi dobro.

Ja sam jabuka. Lipa , sočna, okrugla jabuka.

Ne volim, baš nešto jabuke, doduše ni za kruškama nisam luda. Prvo to je jesenjsko voće, a jesen mi nije draga jer iza nje zna se šta dolazi...

Jabuke bi po meni tribale bit povrće, voće nikako, osim možda onih grenny smith a i na njih triba znat naletit. U kruške se čak ni toliko ne razumim, a i ne pamtim kad sam naletila na neku ukusnu krušku...

Nego nisam tila o tome pričat.

Proliće je i sad i jabuke i kruške bi tribale bit u punom cvatu, kako se baš ne razumim u voćarstvo ali po nekoj zdravoj logici, ako sazrijevaju u jesen tribale bi cvitat u kasno proliće...
Po istoj toj , mojoj, zdravoj logici, ako sam ja jabuka, još mi nije kasno da procvitam.
E.

Hm, evo tek mi je sad došlo u glavu da bi ka tila bit malo manja jabukica, ne bi baš tila da me se bere u jesen, veliku sočnu, okruglu, nego ima neka vrsta koja sazrijeva usrid lita. Ne znam joj pravo ime ali ka dica smo ih zvali jabučice, krali bi hi u susidovom vinogradu, punili ručnike njima, zavezali i doteglili na plažu. Svi bi se okupili oko tih ručnika koji su se u čas pretvarali u velike pladnjeve i fešta bi počela. Prava litnja fešta..
E ja bi recimo tila bit ta mala jabučica, ako smim birat vrstu jabuke.

Da bi to postigla, tribala bi se nekako potrudit, mislim bolje reč disciplinirat, usmjerit sve svoje napore ka tom cilju.

Pa sam se uvatila interneta, pustih foruma i raznih stranica, koje te usmjeravaju kako ćeš navrnut tu svoju veliku jabuku da ipak sazrije u onu malu, litnju.

Sve sam ja to dobro izanalizirala, neke metode i prihvatila, neke tek usvajam i tako. Nadam se najboljem.
Između ostalog savjetuje se konzumacija cimeta u što većim količinama, zbog cirkulacije i bla bla bal.
Cimet mi, opet, budi asocijaciju na neke davne godine kad bi stari službeno iša u Italiju, i jedna od obaveznih stvari koje je mora donit su bile brooklyn žvake sa okusom cimeta.

Zato ja volim cimet, i nije mi problem konzumirat ga, dapače baš me veseli. Evo i sad ovaj okus cimeta u ustima me naveo na pisanje ovog posta.
Cimet i ja smo idealna kombinacija. Još kad se promislim kako su mi misli zamotane i zarolane i zakukuljene...
Prestanem sebi sličit na jabuku ispadnem pravi štrudel.

Još samo da se ohladim.

S obzirom da nemam vremena, a stvarno ga nemam. Ovo je najduži post koji sam trenutno u stanju napisat.
A kako ne želim da mi više stoji zadnji post, moram nešto poduzet pa eto pišem. Eto i ovo šta sam izdvojila za pisanje ovog posta je previše.
Žurim, jer dan na žalost ima samo 24 sata, meni je to premalo, i vikend mi je premalo i svega mi je premalo, osim obaveza . Toga mi je previše, a proliće je. Sva stabla u mome drvoredu su prozelenila. Da mi je nać zlatnu ribicu da mi ispuni, eto samo te tri želje, kad ne može više. Al nigdi zlatne ribice, ni dobre vile, ni duha iz boce...
Može li se šta prominit, ne znam al još virujem da može.
Triba samo se strpit, ahahahaha. Strpljen spašen, znači nema mi spasa...

Odlučila sam napravit sutra jednu totalnu glupost. Ono baš glupost kakvu samo ja mogu napravit pa još na kvadrat. Mislim , prekjučer sam već odlučila napravit jednu glupost, sva sriće bila je noć kasna ura, pa sam morala prespavat, sad nisam ja ništa bila pametnija kad sam se probudila, nego sva srića lajava sam pa sam sve to izlajala prijateljici, mislim nekoliko prijateljica, uključujući i vlastitu sestru. Iako nije ona uopće glavni lik moje priče, i eto našla se jedna malo pametnija prija. Pametnija malo od mene i moje sestre, dva prijatelja i 3 prijateljice, zapravo nije ona ništa pametnija, ona je isto ja, jednako ne pametna. Ali kako ima iskustva sa sobom ne pametnom, a sličnoj meni samoj, rekla mi je hej stani, aj malo razmisli... Nemoj sad to napravit, pa znaš kako si ne pametna, jeli stvarno želiš da ispadneš totalno ne pametna a i sama znaš da si ustvari jako pametna i da ćeš ispast sa takvim ne pametnim postupkom baš ono ne pametna. I tako stala sam, na par sekundi, i shvatila da nije meni do moje pameti nego do moga ega, mislim šta bi ja sad tribala bezveze ispast ne pametna kad sam zapravo baš pametna osoba. To potkrjepljujem činjenicom da sam, pametno, sve to ispričala toj mojoj ne pametnoj priji koja mene razumi ne pametnu , jer to može razumit samo neko ko je isti ti. Dakle, di sam ono stala, ugavnom, to je bilo u utorak, navečer, pa sam se u sridu digla , pa sam laprdala okolo svim tim gore spomenutim prijama i prikama. Uglavnom ovako to ide, vjerojatno svi ovi ostali misle da sam uopće ja jedna ne pametna osoba jer sam uopće ovako nešto odlučila. Ali kao šta sam već jednom davno rekla nestrpljiva sam, praznovjerna i šta ono još ...
E, i sad ne mogu ja toliko trpit to ludilo koje me je snašlo, mene to čini nervoznom, a ja kad sam nervozna samo o tome razmišljam i ne mogu si pomoć, pa sad koliko me je god frka napravit nešto tako ne pametno ja to ipak moram napravit jer inače nikad neću bit mirna,a ne volim nemir.
E da, uglavnom poslušala sam tu priju, pa sam ove sve ostale obavijestla šta sam odlučila, pa su oni svi rekli da me je prija dobro savjetovala, pa sam sve to odgodila ka za sutra kad kao budem mirnija. Ja mirnija, ahahahaha, evo mene je sad čapalo ludilo, zato ovo i utipkavam, ne bi li se smirila, ali ne mogu jer me straj šta ću sutra napravit. I najrađe ne bi to napravila jer se toga bojim, ali moram, jer ako to ne napravim neću biti mirna. Sad nije da ne znam ishod, znam iako ova moja ne pametna prija kaže da ja ništa nemam pojma i da uvik sve falijem i da kako ja znam ishod jer da ga znam da nikad ne bi sebe dovodila u situacije u koje se dovodim. E a ona me kuži jer je ista ja, a to zapravo nije dobro. Uglavnom. Sutra ću napravit nešto šta sam tila napravit jučer, a donila odluku prekjučer. Doduše šta više o tome razmišljam više me ne tira ona ista energija, onda sam bila nošena nekom sasvim drugom emocijom, a sad nekom trećom, a ne želim proživljavat neku četvrtu. E sad da je ne bi proživljavala moram napravit ovu treću.
OVO SAM PISALA JUČER.

DANAS:
Danas umirem od smija, al ne zato šta je prvi april, nego zato jer sam sinoć razradila cilu taktiku. Ona moja početna varijanta da ću napravit glupost neku, se zapravo pretvorila u jedan skroz normalan i široj zajednici shvatljiv i prihvatljiv način ponašanja jednog pojedinca. Dakle razradila sam taktiku, ja ne taktična, prvo pustila sam 3 dana da se smirim da nekoliko puta razmislim o svom postupku i shvatila da je on skroz ne pametan. Pa sam ga uobličila u nešto recimo pametno, bar za mene. Već sam unaprid imala napisan cili scenarij. Tad i tad ću napravit to i to očekujem takvu i takvu reakciju, na takvu i takvu reakciju, ja ću napravit takvu i takvu akciju i tako sve u najsitnije detalje. Pita mene sinoć moja prija kako ja sve znam šta će se događat. Mislim heloooou, pa ja sve određujem, taj scenarij sam ja pisala , ja poznajem najbolje cilu situaciju i bit će tako i nikako drugačije. Mislim ne može drugačije bit.
I onda, jutros se ja probudim, mirna i staložena, jer danas ću tu blažu varijantu gluposti ipak sprovest u djelo. Meni to treba. Ako odlazim sa scene publici se svakako treba originalno naklonit.
Tom mišlju i tom energijom krenem u pripremanje terena.
I...
Gle čuda publika ne može doć na večerašnju predstavu....
ahahahha
i sad ja umirem od smija
Mislim nisam ja to tako zamislila
Ta verzija raspleta uopće mi nije bila u planu
Kako to šta ću sad, ja sam se već toliko ispucala da mi se čini da uopće nema potrebe išta poduzimat.
Jer ja sam to ionako činila zbog sebe, da sebe usrećim. A evo usrećila sam se, umirem od smija, smišna sam sama sebi.
Ustvari sebi sam olakšala, više me ne drži ono ludilo.
Postepeno sam u tri dana smanjivala količinu ne pametnih postupaka.
Možda je to ispravan način, možda bi se tribala ponašat po ovom modelu, možda bi me tribala prestat živcirat rič polako. Možda ona ipak ima nekom smisla, možda donosi iste rezultate ka i ona ne mogu čekat, samo bezbolnije.
Ili...
Ustvari , sad vidim da imam jednu pametnu, ne pametnu, priju. A da sam i ja zapravo pametna kad sam je poslušala. Uglavnom danas neću napravit nikakvu ne pametnu stvar, mislim bar onu o kojoj pričam. Doduše dug je dan, evo produžija do iza 7, dam se ja još vratit sebi ne pametnoj.