Odlučila sam napravit sutra jednu totalnu glupost. Ono baš glupost kakvu samo ja mogu napravit pa još na kvadrat. Mislim , prekjučer sam već odlučila napravit jednu glupost, sva sriće bila je noć kasna ura, pa sam morala prespavat, sad nisam ja ništa bila pametnija kad sam se probudila, nego sva srića lajava sam pa sam sve to izlajala prijateljici, mislim nekoliko prijateljica, uključujući i vlastitu sestru. Iako nije ona uopće glavni lik moje priče, i eto našla se jedna malo pametnija prija. Pametnija malo od mene i moje sestre, dva prijatelja i 3 prijateljice, zapravo nije ona ništa pametnija, ona je isto ja, jednako ne pametna. Ali kako ima iskustva sa sobom ne pametnom, a sličnoj meni samoj, rekla mi je hej stani, aj malo razmisli... Nemoj sad to napravit, pa znaš kako si ne pametna, jeli stvarno želiš da ispadneš totalno ne pametna a i sama znaš da si ustvari jako pametna i da ćeš ispast sa takvim ne pametnim postupkom baš ono ne pametna. I tako stala sam, na par sekundi, i shvatila da nije meni do moje pameti nego do moga ega, mislim šta bi ja sad tribala bezveze ispast ne pametna kad sam zapravo baš pametna osoba. To potkrjepljujem činjenicom da sam, pametno, sve to ispričala toj mojoj ne pametnoj priji koja mene razumi ne pametnu , jer to može razumit samo neko ko je isti ti. Dakle, di sam ono stala, ugavnom, to je bilo u utorak, navečer, pa sam se u sridu digla , pa sam laprdala okolo svim tim gore spomenutim prijama i prikama. Uglavnom ovako to ide, vjerojatno svi ovi ostali misle da sam uopće ja jedna ne pametna osoba jer sam uopće ovako nešto odlučila. Ali kao šta sam već jednom davno rekla nestrpljiva sam, praznovjerna i šta ono još ...
E, i sad ne mogu ja toliko trpit to ludilo koje me je snašlo, mene to čini nervoznom, a ja kad sam nervozna samo o tome razmišljam i ne mogu si pomoć, pa sad koliko me je god frka napravit nešto tako ne pametno ja to ipak moram napravit jer inače nikad neću bit mirna,a ne volim nemir.
E da, uglavnom poslušala sam tu priju, pa sam ove sve ostale obavijestla šta sam odlučila, pa su oni svi rekli da me je prija dobro savjetovala, pa sam sve to odgodila ka za sutra kad kao budem mirnija. Ja mirnija, ahahahaha, evo mene je sad čapalo ludilo, zato ovo i utipkavam, ne bi li se smirila, ali ne mogu jer me straj šta ću sutra napravit. I najrađe ne bi to napravila jer se toga bojim, ali moram, jer ako to ne napravim neću biti mirna. Sad nije da ne znam ishod, znam iako ova moja ne pametna prija kaže da ja ništa nemam pojma i da uvik sve falijem i da kako ja znam ishod jer da ga znam da nikad ne bi sebe dovodila u situacije u koje se dovodim. E a ona me kuži jer je ista ja, a to zapravo nije dobro. Uglavnom. Sutra ću napravit nešto šta sam tila napravit jučer, a donila odluku prekjučer. Doduše šta više o tome razmišljam više me ne tira ona ista energija, onda sam bila nošena nekom sasvim drugom emocijom, a sad nekom trećom, a ne želim proživljavat neku četvrtu. E sad da je ne bi proživljavala moram napravit ovu treću.
OVO SAM PISALA JUČER.
DANAS:
Danas umirem od smija, al ne zato šta je prvi april, nego zato jer sam sinoć razradila cilu taktiku. Ona moja početna varijanta da ću napravit glupost neku, se zapravo pretvorila u jedan skroz normalan i široj zajednici shvatljiv i prihvatljiv način ponašanja jednog pojedinca. Dakle razradila sam taktiku, ja ne taktična, prvo pustila sam 3 dana da se smirim da nekoliko puta razmislim o svom postupku i shvatila da je on skroz ne pametan. Pa sam ga uobličila u nešto recimo pametno, bar za mene. Već sam unaprid imala napisan cili scenarij. Tad i tad ću napravit to i to očekujem takvu i takvu reakciju, na takvu i takvu reakciju, ja ću napravit takvu i takvu akciju i tako sve u najsitnije detalje. Pita mene sinoć moja prija kako ja sve znam šta će se događat. Mislim heloooou, pa ja sve određujem, taj scenarij sam ja pisala , ja poznajem najbolje cilu situaciju i bit će tako i nikako drugačije. Mislim ne može drugačije bit.
I onda, jutros se ja probudim, mirna i staložena, jer danas ću tu blažu varijantu gluposti ipak sprovest u djelo. Meni to treba. Ako odlazim sa scene publici se svakako treba originalno naklonit.
Tom mišlju i tom energijom krenem u pripremanje terena.
I...
Gle čuda publika ne može doć na večerašnju predstavu....
ahahahha
i sad ja umirem od smija
Mislim nisam ja to tako zamislila
Ta verzija raspleta uopće mi nije bila u planu
Kako to šta ću sad, ja sam se već toliko ispucala da mi se čini da uopće nema potrebe išta poduzimat.
Jer ja sam to ionako činila zbog sebe, da sebe usrećim. A evo usrećila sam se, umirem od smija, smišna sam sama sebi.
Ustvari sebi sam olakšala, više me ne drži ono ludilo.
Postepeno sam u tri dana smanjivala količinu ne pametnih postupaka.
Možda je to ispravan način, možda bi se tribala ponašat po ovom modelu, možda bi me tribala prestat živcirat rič polako. Možda ona ipak ima nekom smisla, možda donosi iste rezultate ka i ona ne mogu čekat, samo bezbolnije.
Ili...
Ustvari , sad vidim da imam jednu pametnu, ne pametnu, priju. A da sam i ja zapravo pametna kad sam je poslušala. Uglavnom danas neću napravit nikakvu ne pametnu stvar, mislim bar onu o kojoj pričam. Doduše dug je dan, evo produžija do iza 7, dam se ja još vratit sebi ne pametnoj.
Post je objavljen 01.04.2011. u 12:21 sati.