Suncokreta2

Imam ja jednog prijatelja, sa kojim sa vrimena na vrime vodim produktivne razgovore.
ti razgovori krenu ka čista zajebancija, ili kukanje jedno drugome, a završe kao strateški plan izlaska iz teške životne situacije.
I eto kakvo je vrime došlo, ma koliko se ja god trudila pravit se da me to ne dira, ipak svi osjećamo posljedice .
Recimo ja sam lik koji će uvik reč da me politika ne interesira i ne diram se u nju, ne volim da mi sole pamet o političkim temama niti se o njima raspravljam. Mislim da premalo znam o politici da bi ulazila u takve razgovore, a iskreno i ne želim znat. Pa mi onda neki , meni bliski, ljudi prigovaraju da je to stvar opće kulture i tako. Ja tad postanem još veća kontra, ono baš za dišpet, i njima i politici. Jednostavno ne diram se u politiku ali me isto sjebe kad se ona dira u mene.
Eto kakvo je vrime došlo svi osjećamo posljedice toga, iskreno mislim da je ovo tek početak i da ćemo mi još na kolinima klečat. al eto.
U takvom pesimističnom rasploženju nabasam ja na tog mog prijatelja. koji se koprca iz svih sličnih životnih problema ka i ja. I krene naš žalopojkasti razgovor.
Sad više da i ne nabrajam, životni troškovi su puno veći, a mogučnost dodatne zarade mala, vrimena nemam ni za redovne obaveze a kamoli za šta drugo. I tako kukam ja njemu kuka on meni. A ka sve nećemo. Pa se sve nadmećemo kome je gore. Vodimo pravi rat, on i ja,
Aj, on je vodija neko vrime, posal mu je u pitanju, razbija je auto, al evo i meni se nešto klima na poslu pa se odma požurim obavijestit ga da i ja svoga konja za trku imam. Pa eskurzja maloj, pa logorovanje, pa registracija, pa troškovi odvjetnika + šta mi svaki misec fali bar još dvi iljade kuna, kredit sam zaboravila. E mislim se sad sam ja u prednosti, i to kakvoj, neće on meni bit bolji . Kad eto ti on sipa ka iz rukava, limarija tri iljade, registracija isto tri, dužan pet, kredit, dat starciama, ajme..
Aj tu smo negdi li-la, nema pobjednika odustajemo od daljenjeg nadmetanja i konstatiramo da novci nisu problem, kad ih nema.
Idemo dalje, ljubav, amo da vidimo ko će kome...
Ta je rasprava brzo završila, nema se tu šta raspravljat.
Zdravlje, boli nas ,ovo ono, a likarije skupe.
Kile , ajme majko, amo preskočit tu temu i trajno je zabranit.
Dogovoreno.
Šta nam je ostalo još jedino možemo o vrimenu pričat.
Ako ostanemo bez posla lipo ćemo sidit na šentadi na rivi, grijat bolne kosti, tako ličit reumu, udisat frišku ariju pa tako i pluća ozdravit, nećemo doma trošit struju za grijanje kad imamo sunce. Hranit ćemo se u pučkoj kužini, automatski ćemo uštedit na kuvanju, deterđentu za pranje suđa, triba li napomenut da ćemo jest obroke koji su zdravi. Tako ćemo izugubit sve prekomjerne kile, tako će nam i zdravstvena slika bit idealna. Dakle smanjit ćemo automatski troškove energenata, automatski će ekološka slika bit bolja, pa ćemo i u tom sektoru imat smanjenje troškova, zdravstvo će imat manje posla jer ćemo bit zdravi, nećemo se morat borit sa bolestima suvremenog svita. Bit ćemo sritni i zdavoljni pa nam neće tribat ni psiholozi, psihijatri ni policija. Neće nam tribat ni vojska, ni sudovi, jer ćemo se vratit na sela, bavit se poljoprivredom i stočarstvom. Tako ćemo trošit višak energije , nestat će agresivnosti i mržnje. Svi ćemo bit u istim govnima pa neće bit ni zavisti. Kako , baš nećemo imat love za zabavu, ostat će nam samo mogućnost noćnih ruženja po parkovima i nasadima. Tako će nam porast natalitet, rastom nataliteta imat ćemo više radne snage, koja će nam opet dobro doć u obavljanju poljoprivrednih i stočarskih poslova .
Turisti će nam hrlit , da provedu odmore u našoj eko preljepoj zemlji. Prodavat ćemo svoje eko proizvode, po visokoj cijeni, kako smo već fizičkim radom, šta danju šta noću, istrošili svu negativnu energiju bit ćemo uslužni i veseli domaćini. I eto rješenja za gospodarsku krizu.
Moj prijatelj i ja bi za 3 godine izvukli cilu naciju iz govana.
On mi je reka da bi mene odma stavija za premijerku, a ja bi njega odma za ministra.
Kako je on jako kulturan, najbolje bi bilo da bude ministar kulture.
Ja bi ka jedna prava ministrica uvik imala lipu frizuru i fine postole, a i borše bi mi dobro došle. Broševe je on reka da bi mi kupova.
A zna se kome se nakit kupuje.
To bi, onda, mi vodili ljubav a ne rat... jel tako