Suncokreta2

Ne znam ni ja koji mi je al evo me opet.
Nešto sam puna inspiracije za laprdanje i bulažnjenje u svih šesnaest.
Baš se nešto ovih dana razmišljam o popisu stanovništva koji zapravo nema baš veze sa svim stanovništvom Lipe naše, nego isključivo sa mnom i podacima koje ću ove godine dat popisivaču.
Šta sve stane na taj bokun karte, par šturih podataka i deset godina nečijeg života.
Sićam se , ka jučer, di sam bila i šta sam radila na prošlom popisu.
Sićam se žene koja je lipo , uredno i čitko upisivala podatke, moga života na bokun bilog papira.
Sićam se da mi je samo do diplome falila obrana, i da sam tad ženi rekla fali mi samo obrana diplomskog a ona se nasmijala i zaokružila SSS, sićam se da sam živila u podrumskom stanu kvadrature manje nego sadašnje, da sam imala u tom stanu sanitarni čvor , da sam imala dite i muža. Da sam bila ne zaposlena , da nisam imala kompjuter ali jesam makinju za pranje robe, sićam se da sam bila kći živoga tate i da sam imala veliku želju da na sljedećem popisu neki podaci ne budu isti.
i evo me deset godna kasnije, opet ću davat podatke o sebi, a ono najvažnije neće bit zapisano na tom komadu kartušine
Neću bit SSS , al bit ću samohrana mama, neću živit u podrumskom stanu, nego u stanu punom sunca, imat ću banju i kompjuter i makinju za pranje robe, imat ću auto i posal al neću imat oca. Imat ću kućnog ljubimca i pitare sa cvićem.
II to je to. To je svih deset godina.
Ma daj a di su oni kućni ljubimci koji su bili i otišli u ovih deset godina, di su svi poslovi koje sam radila dok nisam došla do ovog , di su svi ljudi koji su mi obilježili sve te godine. di su koncerti putovanja i druženja. Di su suze i smih i sva ta lita i zime. Di su svi strahovi i pobjede, di su svi padovi i rastovi. Di su ona otkrivanja blogo svijeta i svi oni dragi ljudi sa kojima sam se tad družila. Pojia ih Fejs, pojilo ih ovih par godina.
Baš neki dan sam otvarala linkove ljudi sa kojima sam se nekad intezivno družila, i shvatila sam da možda ih je par još prisutno. a i ti mi odavno više nisu samo blogo prijatelji. Ma šta uopće stane na taj bili komad kartušine, ništa samo neke šifre i bezvezne brojke.
Ako idem vrtit ovih deset godina, pari mi se da i ih je bilo podjednako tužno i sritno. Ali me šokira da ono šta bi iz ondašnje perspektive mislila da je tužno, za mene je sad zapravo izrazitno sretno.
Ako sam sad u fazi dobrih, lipih i punih smija oće li na sljedećem popisu bit obrnuto, oću li na sljedećem popisu opet svi podaci bit izmenjeni , i oni koje sam tila i one koje nisam. I jeli stvarno dobro da budu onakvi kakvi bi ja sad tila da budu za deset, Ili je ustvari za mene bolje da budu onakvi kakvi trebaju bit.
Da sam prije deset godina mogla vidit podatke koje ću upisat ove godine bili mislila da je to sreća ili nesreća.
Ma evo dok ovo pišem pari mi se da je i jedno i drugo ali svakako drugačije od onog šta sam mogla zamislit u najluđim snovima. I sve je to stalo u ovih deset.
Ne mogu virovat kako su mi se važnost nekih statističkih podataka prominile.
A možda se važnost prominila jer sad imam ono šta sam onda tila a nemam ono šta sam onda imala. ahaha
Ma nije ovo uopće neki sjetni i tugaljivi post. Ovo je post pun sriće i zapravo post pun strepnje, može li sljedeći popis skrivat u sebi ovako dobar život ka šta je ovaj sad. Evo za sljedeći popis želim da nema nikakvih promjena, da bude baš isti ovakav. A šta će zapravo stat u sljedećih deset ionako se na kartušinu ne može zapisat a ni ja zamislit.