"Ja lud sam za njom , priznajem to....
lud sam za njom neznam kud sa sobom..." (zvoni mobitel....)
- molim!?
+jesi li napisala post?
-a o čemu ću pisat?
+pa, piši o čemu hoćeš?
-a, mogu li spomenut...?
+ajme, nemoj o tome, moglo bi...
-a oću li onda pisat o...?
+ajme nemoj ni o tome, ispalo bi...
- a onda ću o sebi, jeli može, to niko neće krivo razumit ...
+e, najbolje ti je o sebi, pari da tu ko ima šta razumit...
+aj poslat ću ti slike
-aj
A neznam od kuda bi počela. Kad bi i krenula od početka, ne znam šta bi bio pravi početak.
Idem onako, kako mi padne na pamet.
Eto finija je osmi misec, nisam planinarila 3 miseca. S obzirom na moju, inače, zavidnu kondiciju nije mi bio neki problem prišaltat se opet u planinarske vode.
Ima tamo jedna planina. I ima na toj planini neka raja. I jedna kućica u izgradnji na njoj ima, i puno volje i dobre energije tamo ima. I šumskih jagoda i malina i puno nebo zvijezda....
Planinarska kućica u izgradnji, inicirana od gomile entuziasta, bez ičije materijalne ili fizičke pomoći. Sve na principu "kad se naše ruke slože".
Prenj, divan, predivan , naj Prenj.
Idemo u petak, dat raji ruke...
idemo
Posli posla ukrcavanje u auto, vožnja 4 ure sa zaustavljanjem na pitama i sirnicama.
I to u Jablanici, poznatoj po dobroj i jeftinoj janjetini. A sa nama vegetarijanci.
Uvik ista priča.
Ma ne bunim se, ma kakvi, ekipa je bitna. A osim toga ni pita krompiruša nije tako loša još s jogurtom, prava delicija... Nebi čoviku palo na pamet ono malo janje, koje se onako sporo rotira, a kožica mu se rumeni i sjaji od kristalića soli koji su se zaljepili za nju.
Nebi čoviku, nikad palo na pamet....
Konjic, još malo i tu smo.
Kraj pilane parkiramo auto, raja nas čeka...
Krečemo sa kombijem, još jedno ura vožnje. Tribalo je to bit ludo iznenađenje. Ali kako to obično u životu biva nikad ne iznenadi ono šta planiraš da će iznenadit.
Feka bravo za kombi, molim i drugi put!!!
U svakom slučaju stanje je ovakvo. 2 dana prije polaska sam doputovala sa Svetog, sa sobom osim ruksaka donila i virozu. Koja me je drmala sve do pred polazak. A onda sam štafetu predala drugarici Pjedri. (evo baš mi se nešto i Dulibar žali da se ne osječa najbolje, nije viroza sa Svetog obična viroza, ko nju dobije na određeni način je blagoslovljen)
Drugarica Pjedra do zadnjeg trena nema blage veze ide li ili ne. Drugarica prekobrojna (samo ime sve govori) odgađa u zadnji moment svoj odlazak. Nekome Prenj nije suđen, nekome Biokovo a nekome... ah
Pjedra ide, idem i ja i još ona dvojica vegetarijanaca i jedna pasica- najslađa!
Raja nas je dočekala. Ovo mi je prvi put, samo jednom prva zora sviće- noćni uspon. Čeone na glavu i hodaj. Trebam li napominjat, da je to za mene bila prava sitnica. Poznati teren, orjentacija savršena, zvijezde, mahovina, miris bujnog raslinja, čisti zrak. Sve je, baš sve mirisalo na dobro...
Uspili smo stić u istome danu, negdi malo prije ponoć.
Na jezercu ima već raje...
Konačno okupljanje, planovi za sutra, montiranje šatora....
Ajme, opet ležimo na kosome terenu, jedva se čekam dignut, sretno otkopčavam patent-šatorski.
I očekujem (1. spoznaja- nikada ne očekuj) predivan pogled, sunce na istoku i predivno zelenilo, pogled na jezero.
Samo očekujem, a dočekam maglu, masu magle, pa još maglu i opet maglu.
Brrrrrrr.
Pjedra je ne baš dobro. Noć je bila vlažna i hladnjikava....
Kava , prva jutarnja, meračenje, priča zezancija...
Čekamo da grane sunce
Čekamo
Čekamo
Druga kava, treća , peta....
Šta ćemo sad.
Idemo nabrat malina i jagoda. Da se ugrijemo...
Ajme koja delicija...
Ima li šta lipše, nego ujutro marendat svježe voće, tek ubrano, na friškome zraku, sa predivnim pogledom i ludilo ekipom...
Ma čekaj jesam li ja napisala, ludilo pogledom, a na momente se vidija samo prst pred nosom...
a ajde dobro nema veze, recimo da mogu zamislit kako bi izgleda pogled, kad bi izgleda i znam da je to ludilo.
Zato nek ostane ovo "ludilo pogled!
Zima je, ponili smo hrpu kratkih rukava i dugi jedan, triba se zagrijat.
Amo šta radit, u radu je spas.
Pjedra nije dobro. Ona će leć.
Muški fizikale, a bogami i žene.
Čupamo brokve, oni nose žalo i šta ja znaš šta još radne.
Koji gušt, osjećaj zajedništva i korisnosti.
E sad tek razumim smisao onih radnih akcija, izgradnja autoputova i cesta.
A to mi je uvik bilo smišno, šta to tira ljude da fizikale iz čista mira (2. spoznaja-baš je lipo fizikalit iz čista mira)
Nisam se baš nešto ubila od posla, muškima je teže, ajde neka je i njema nekad teže.
Šerpa mi je reka da je dobia upute da mi nesmi davat nikakvu spizu. Ko to brine o mojoj kilaži aaaa? ali kumpire mogu gulit.
Ajme a skroz sam zaboravila, da je viđena neka neman, neka strašna ptica koja se jezovito glasala.
Imamo dva očevica, iz dviju zemalja, jedan vegetarijanac, drugi mesožder. Dakle male su šanse da je došlo do priviđenja. (3. spoznaja-uvik triba sve provjerit)
Da skratim jerbo mi se žuri.
Neman vidila nisam, pa ne mogu tvrdit, nje je niko uslika, alkohol nismo konzumirali.
Tili smo napravit šta više da bi se mogli u nedilju odmarat, ali životne okolnosti određuju ritam.
Nema sunca, nema ga
pjedra ima fibru.
Planinari, iskusni, donose odluku da nije pametno dočekat noć na planini sa fibrozonom Pjedrom. Ako joj se stanje za komplicira bit će samo teže doći do civilizacije.
Triba li govorit koliko nam je bilo ža, ali to je život. (4. spoznaja, uvik triba slušat iskusne planinare...)
Ajme baš mi je bilo ža, bilo mi je ža šta se nismo više družili, šta nismo bančili i pivali uz gitaru i vatru. Ma bilo mi je ža šta sam na leđima teglila alkohol a nisam ga konzumirala...
U 5 se krenulo.
Niz brdo.
Ja uvik kažem da je nizbrda lakše, ma šta god drugi govorili i tome.
Ali dobro ću zapamtit Dulibarove rići- reka mi je poželit ćeš ić uzbrdo.
ha ha. Moš mislit.
E sad nastupa za mene najbitniji dio.
Sičate li se onih mojih divnih noktiju.
One lipote, onoga čime sam se hvalila prije biće ni 15 dana.
Mater mi je jednom rekla da za lipotu triba patit. Ma moš mislit. Izvukla sam dvi najvažije spoznaje u životu.
(5. spoznaja, nemoš imat plastične nokte i nosit gojze, jednostavno nemoš)
Zna li iko koliko ima živaca na nožnim pristima, ja sam ih sve prebrojala i to po nekoliko puta.
I sve ono šta sam lipo govorila o svojim noktima, više ne važi. Sve ću ih počupat ako ne ispadnu sami.
Toliko me je bolilo da na jednu Pjedrinu slikovitu pričicu o nekom hororu i masovnom ubojici, samo sam mogla poželit ako nam slučajno naiđe barba Kruger, da mene prvu likvidira.
Lipota, to je relativna stvar, definitivno znam nešto, sigurno i 100%. A to je da se uvik osječam lipšom dan nakon šta se vratim iz planine. Budem, čista, oprane kose, namištene frizure, depilirana, našminkana. I eto i 6 spoznaje. Ma koje uljepšavanje. Triba samo otić u planinu.
Sebi uljepšaš vikend, a nakon lipog vikenda i u ponediljak budeš sebi lip. Ma koji manikiri po nogama, ma koje pizdarije....
I još samo da dovršim priću. Spustili smo se ipak jesmo, čak za skoro očekivano vrime.
Dok nisam ušla u auto govorila sam da neću više nikad. A lagala sam .Jedva čekam opet. Samo malo pametnije.
I još moram nastavit priću samo da dođem do spoznaje broj 7.
Šta mislite da smo se uputili doma. Ma nismo. Šta vam je. Pa subot je navečer. Šta mislite da smo išli negdi na dernek, ma nismo, šta mislite na pečeno. A nismo, opet smo završili na pitama i sirnicama.
Vozili još puno sati i došli, zamislite di. Na Sveto. Tuširali se legli, naspavali. obukli japanke. Ispekli ribu.
Popili kavu sa Lipotom i poslali razglednicu prekobrojnoj.
Spoznaja broj 7- Sve je dobro kad se dobro svrši, sve počinje i završava na Svetome, i nikad nije počelo i završilo onda kad se mislilo da je.
Prenju, o Prenju, vratit ćemo se mi. I stavit ćemo mi tu kućicu pod krov prije sniga!!!
UP DATE
Nažalost moram još nadodat i spoznaju broj 8. ako ih je puno više bilo ali ne smim o svemu ovako javno.
Definitivno mi je jasno da se Vinciju ni pod kojim okolnostima ne smi davat ikakav energetski napitak, ovo triba zapamtit dobro. Pogotovo oni koji znaju Vincija. Ni pod kojim okolnostima. Virujte mi na rič!!!
