Suncokreta2

Samo kratko, jerbo sam na proputovanju kroz ovi lipi grad.
Danas se opet vračam na svoje Sveto. A sve mi se pari da će mi nadolazeći vikend bit sveti na kvadrat. Ali o tome nakon povratka. E da ne mogu se ne pofalit da mi je i u ovome lipome gradu bilo Sveto ova 3 dana. Prvo guštala sam se sva tri dana dignut rano i otič na posal, ma jeli to moguće. Stavila sam slušalice na uši i uživala u lipotama polu praznog grada. Popodnevna druženja i obavljanja svakakvih poslova na brzinu, činilo me sretnom. Puno sretnom. A bila sam i u pedikera i to dva dana za redom. Ajme da znate kako imam lipe nokte na nogama. To je divota. To su najlipši nokti na svitu. I zato me nemojte više gledat u oči, jeste li me razumili ni igdi drugdi, gledajte me drito u noge. U moje divne svitleče i blišteče prstiće.
Još sam malo na TBF-u. Moram priznat da sam ih slušala ovih dana i doli na Svetome tlu(uživo, ali u škuribandi) i guštala, ajme ma šta guštala, rastapale se. Mladene, ako ovo ikad u životu budeš čita, a znam da očeš, totalno sam uvjerena da očeš. Ali ne ti Mladene, sad koji misliš da se tebi obračam, nego Mladene iz TBF-a. Moram ti nešto reč, ti imaš najsavršeniji glas na svitu. Ajme guštam te slušat.
Ma čak mi se pari da te malo previše guštam slušat ka šta ti (ja zamišljam da si to baš ti) guštaš gledat onu tetu na vremenskoj prognozi. Mislim , ja zamišljam da je to , a jebenti ne mogu joj se sad sitit imena- ali razumimo se. To je sigurno ta. Jebenti nisam dugo gledala televiziju pa sam joj zaboravila ime. E E, baš ta , momak joj je iz Splita neki ma nije važno.
Tila sam ti samo poručit da ti glas ima mota, to je divota.
Kupila sam kartu za katamaran na vrime, idem sad malo pobič sa posla, jer se još nisam spakirala. A neš ti šta imam spakirat, sve sam doli ostavila.
I dušu, isto. Sad idem po nju.
Aj veseli i zdravi bili.

Da nebi bilo kako sam ja bez prestanka loše raspoložena da nebi bilo kako me stalno pere depresija napisat ću još jedan postić , čisto onako da se zabilježi i nekakvo drugo stanje koje me drži ovoga lita. Osvrnut ću se, opet, na ovo lito. Ja ga dilim na prvi dio lita, koji završava danas, i drugi dio koji počinje sutra. Prvi dio lita je bio dug i mračan sa nezaboravnim zrakama sunca koje bi , ipak, uspile proč kroz naoblaku i ulipšat mi dan. A drugi dio lita još nije počeo ali znam da će bit pravi , najpraviji, onakav kakav i triba bit. Litnji. Da nebi bilo sve kako triba bit, moje lito, će prvo počet sa godišnjim. Di ću se odmorit, unaprid, za ono šta će tek posli doć. Ono šta će tek doć , očekujem negdi u 9. misecu. E to će bit "moje lito" za pamčenje. Prekomplicirano je da sad sve objašnjavam, ali morate mi virovat na rič. Lito će mi počet tek tad.
Ja ustvari ne volim linčarit, tako da i od godišnjeg odmora očekujem puno aktivnosti. A onda nakon toga dolazi ono, šta jedva čekam, druženje, planine, znoj, napor i ekstazu.
Ima jedan cool tip koji ima očinske osječaje prema meni. Iako mi nikako nebi moga bit otac, mislim bez obzira šta ne sumnjam da je od malih nogu jako aktivan, nikako me sa 9 ili 10 godina nije moga napravit. Ili je, šta ja znam ne razumim se baš u te stvari. I taj cool tip meni govori da nek ne pišem grintave i depresivne postove nego samo vesele. Ma, meni je lipo ovdi se izgrintat. Odma mi je lakše....
E da, ja i taj cool tip imamo pravi jaranski odnos, zato ga i spominjem u ovome postu, zato mi ga nije problem impicavat, zagrlit ,reč mu dvi tri lipe ....
Posvetit mu pismu ako triba...
Al ima i onih koji su skroz manje cool od ovog cool tipa , a opet im nebi nikad tako javno, bože jedino ako mi se ne omakne, nešto posvetila. Pa taman to bio i ovaj post koji , po statistici, može eventualno pročitat stotinjak ljudi, i to samo ako ga ostavim na ovim prostorima , bar dva miseca.
E ko uvati šta ja ovdi govorim, taj me kuži, ko ne povata priču ne kuži me. A to je baš zajeb. Ja bi tila da me ne kuže oni koji me inače kuže, jer baš zbog njih i sebe nebi nikad pisala post o nekome manje cool od ovog tipa skroz cool.
E da, još sam tila reč, da nije ovaj cool tip jedini koji me drži za jaranicu, da nebi bilo greške meni i odgovara da smo jarani. Nego je problem u tome šta mene svi drže za jaranicu . E a ja to nebi baš tako tila. Jednostavno , biće imam tu energiju. Ja sam vam svima super prika. I to je o.k. - nemam ja ništa protiv toga. Volim ja da me se čuje i da mi se veseli. Ali kvragu, nebi ja da sam baš svima jaranica. Oprostite, ali meni nije nikako jasno kako se ne vidi ta moja ženstvenost, ta moja nježnost i ta moja neodoljiva privlačnost. I nisam ja dominantna, nego sam bučna. I to oču da se zna. Ja sam vrlo tolerantna. I to oču da se zna. Ali dozvoljavam da me se zajebaje do nekih granica, ni mrvu priko toga.
Dakle šta je bitno izdvojit iz ovog dijela priče:
-da je prvi dio lita završio
-da sutra počinje drugi
-da če mi ovaj drugi dio lita bit fenomenalan
-da ima jedan cool tip, to nikako nemojte zaboravit
-da ima jedan ne cool tip, to zaboravite odma
-da ja nisam samo jaranica
-da sam ja divna, najdivnija
-da nisam dominantna, iako nekad volim bit, šta uopće nije loše i to mi morate virovat na rič (bar večina)
-da sam tolerantna, i bučna


Slušate li mp3 dok hodate gradom, hodate li uopće gradom i znate li kako je lipo hodat gradom i slušat muziku.
Ako ne znate potrudite se to saznat, to je neka sasvim druga dimenzija.
Predpostavimo da hodate gradom i slušate muziku. I šta vam se događa u glavi. Meni vam se uvik vrti spot. Moj spot. Automobili mi, doslovno, u ritmu glazbe prolaze ulicom, pa mi jedan tren u kadar uleti golub (nije me pokakio). Onda mi uleti par nekih skroz smišnih faca, na trenutak izađem iz svoga tijela i gledam se kako lagano skakučem po asvaltu u ritmu te iste glazbe, kako graciozno koračam a moje predivna kosa leprša na vjetru. Za mnom se okreću prolaznici i počinju u kolonama hodati iza mene i pratit moje glazbene korake. Od jednom kadar se spušta na tipa u dizalici, koji je mišičav i uznojan , koji svojim snažnim rukama pomiče tešku metalnu konstrukciju. Od jednom u kadar upada još jedna cura sa slušalicama na ušima. Stvarno, upada u moj stvarni životni kadar i na trenutak spot staje. Slika se zamrzava. Jer palo mi je na pamet, vrti li se njoj njen spot u glavi na njenu mjuzu i zašto ja ne mogu vidit njene glavne likove, iz njenog spota.
Prekidam pauzu i nastavljam dalje sa svojim spotom. Uleće jedan tip na bicikli. To mi se baš sviđa , a još više mi se sviđa šta ima čeonu lampu na glavi. Ludilo, frajer vozi biciklu, moj tip, ima čeonu a to znači da ili lovi ribu ili planinari po noći. Mislim ako je čeonu kupio samo zato šta nema svitlo na bicikli onda je moga tu čeonu pričvrstit na biciklu, zato i predpostavljam da je inače nosi na čelu. Ne želim predpostavit ništa drugo, kvragu mali je smišan, a u mojim spotovoima su svi smišni i pametni i sve naj.. Jeli on mene primjetio, vidili on kako ja zanosno, u ritmu glazbe, koračam ulicom.
Pa normalno da me vidi, on je glumac u mome spotu, mora me vidit, moram mu bit naj cool.

Svako mi godišnje doba obilježi neki novi album. Ovaj put su to TBF-ovci. Uvik imam par pisama koje opisuju moje stanje uma i svega ostalog.
Sad, prošla sam ja več nekoliko pisama, i dok se vrte još neke, aktualna mi počinje bit nova. Evo ova.



I za nju ja već imam svoj spot.
Znate ona dva tipa sa početka priče onoga cool i onoga ne cool, i znate onog na bicikli sa čeonom i znateli onog goluba koji me nije pokakija i one kolone ljudi koji su koračali iza mene, u predhodnom spotu. Dobro ne znate. Ma nema veze. E svi oni odlaze na rivu i pokušavaju me zaustavit pri odlasku, jer ja sam njima super kao. Bacaju se u more , plaču, kleče na kolinima, zapomažu. A ja se ukrcajem na jedrilicu. I odlazim na Đitu, moram. Moram se odmorit prije početka moga lita. Al vratit ću se ja.
Nemojte tugovat.

Evo me.
Ustvari meni se piše samo onda kad mi se grinta, plače zapomaže....
Ka ja volim lito. Ka lito mi je najdraže godišnje doba.
Ka tako bi tribalo bit.
A ustvari kad odvrtim zadnjih par lita, sva su mi grozna, nekako pasivno-depresivna sa primjesama tragedije.
Je sam ovo dobro opisala.
bože i ne sičam se više lita za koje bi mogla reć da mi je bilo, ludilo. Ono baš ludilo.
Evo ovako kad sebe slušam, jer ja sve ovo šta pišem i u sebi izgovaram, pari mi se da sam razmažena.
Baš ono razmažena.
A ustvari nisam. Stvarno su mi ova lita u kurcu. A to je zato jer im se previše veselim. Kontam da će mi bit bezbrižna, a uvik ispadnu najbrižnija.
Uvik najviše moram potegnut preko lita, uvik me emocionalno unište.
I još uvik kontam da mi je lito najdraže godišnje doba. Jer jebenti tako mora bit.
A ustvari pari mi se da su mi čak i zime bolje. Koje ne podnosim.
Ajme šta sam grintava.
A to je samo zato jer nema nikog. A i ovih šta ima svi bi negdi di se meni ne ide. A ja bi se isto makla, ali mi se neda.
Ubija me to šta se ništa ne događa turbo, a i to šta se događa, neda mi se da se događa.
Skroz sam se zanemarila, sebe samu. Živcira me šta sve obavljam polovično. Ustvari, bila mi je teška ova godina, nisam imala 2 sec. vrimena za sebe. A sad imam i neznam šta ću sa sobom. Ustvari sam, sama sebi nenormalno dosadna. Ne znam šta ću sa ovim vrimenom koje imama za sebe. doduše još samo 2 dana. Pa onda opet ću sve morat davat drugima.
Ili sam ja mazohista pa guštam da me drugi čučaju ili više , jednostavno, ne znam živit da me drugi ne taru. Dosadno mi je kad ne moram nikome bit na raspolaganju. Dosadno mi je kad ne moram žurit, trčat, žrtvovat svoje vrime za druge. Toliko mi je dosadno da ništa ne radim za sebe.
Dobro i ukočilo me. Jebate jedini tjedan u godini koji sam sama , baš sama. I ne mogu se pomaknut. Ma ustvari mogu se pomaknut ali nije to to. A fali mi akcije.
Do prije 10 dana kukala sam da samo želim 5 dana za sebe. Sad kad ih imam ne znam šta ću sa sobom. Nije li to grozno.
Šta manje radim, manje mi se da.
Bože koje je ovo bolesno stanje.
Da bar razradim neke planove, za vrime kad će mi se dat, ali ni to mi se neda.
Aj još malo pa idem na aktivni godišnji.
Čistit radit komunicirat sa turistima. Ajme lipote.
Jedva čekam da me upregnu.
Ma ja sam tovar. Pravi tovar.
Ustvari tovarica...