Suncokreta2

petak, 01.08.2008.

To je normalno skroz, jer je kolovoz

Evo me.
Ustvari meni se piše samo onda kad mi se grinta, plače zapomaže....
Ka ja volim lito. Ka lito mi je najdraže godišnje doba.
Ka tako bi tribalo bit.
A ustvari kad odvrtim zadnjih par lita, sva su mi grozna, nekako pasivno-depresivna sa primjesama tragedije.
Je sam ovo dobro opisala.
bože i ne sičam se više lita za koje bi mogla reć da mi je bilo, ludilo. Ono baš ludilo.
Evo ovako kad sebe slušam, jer ja sve ovo šta pišem i u sebi izgovaram, pari mi se da sam razmažena.
Baš ono razmažena.
A ustvari nisam. Stvarno su mi ova lita u kurcu. A to je zato jer im se previše veselim. Kontam da će mi bit bezbrižna, a uvik ispadnu najbrižnija.
Uvik najviše moram potegnut preko lita, uvik me emocionalno unište.
I još uvik kontam da mi je lito najdraže godišnje doba. Jer jebenti tako mora bit.
A ustvari pari mi se da su mi čak i zime bolje. Koje ne podnosim.
Ajme šta sam grintava.
A to je samo zato jer nema nikog. A i ovih šta ima svi bi negdi di se meni ne ide. A ja bi se isto makla, ali mi se neda.
Ubija me to šta se ništa ne događa turbo, a i to šta se događa, neda mi se da se događa.
Skroz sam se zanemarila, sebe samu. Živcira me šta sve obavljam polovično. Ustvari, bila mi je teška ova godina, nisam imala 2 sec. vrimena za sebe. A sad imam i neznam šta ću sa sobom. Ustvari sam, sama sebi nenormalno dosadna. Ne znam šta ću sa ovim vrimenom koje imama za sebe. doduše još samo 2 dana. Pa onda opet ću sve morat davat drugima.
Ili sam ja mazohista pa guštam da me drugi čučaju ili više , jednostavno, ne znam živit da me drugi ne taru. Dosadno mi je kad ne moram nikome bit na raspolaganju. Dosadno mi je kad ne moram žurit, trčat, žrtvovat svoje vrime za druge. Toliko mi je dosadno da ništa ne radim za sebe.
Dobro i ukočilo me. Jebate jedini tjedan u godini koji sam sama , baš sama. I ne mogu se pomaknut. Ma ustvari mogu se pomaknut ali nije to to. A fali mi akcije.
Do prije 10 dana kukala sam da samo želim 5 dana za sebe. Sad kad ih imam ne znam šta ću sa sobom. Nije li to grozno.
Šta manje radim, manje mi se da.
Bože koje je ovo bolesno stanje.
Da bar razradim neke planove, za vrime kad će mi se dat, ali ni to mi se neda.
Aj još malo pa idem na aktivni godišnji.
Čistit radit komunicirat sa turistima. Ajme lipote.
Jedva čekam da me upregnu.
Ma ja sam tovar. Pravi tovar.
Ustvari tovarica...
- 10:13 - Komentari (8) - Isprintaj - #