Suncokreta2

..Pa i sam Vinko Coce piva nešto u stilu
može li ne zaliveno cviće opet cvitati?

Ma normalno da ne može...
Ja sam se u to uvjerila tisuću puta
i u prenesenom i u stvarnom znaćenju

Ža mi cvića, stvarno mi ga je ža
ali svi se lipo pokupe u 5 misecu i ne vračaju se do 11-og.
Ljudi su u mirovini, i ja bi guštala da sam na njihovom mistu...
Ali nebi imala toliko cvića, jebate, ka botanički vrt
I onda to cviće tribam ja zalivat...
cilo lito
Doduše razradila sam strategiju, zalivam ga samo jedan put u sedmici
Pa ko preživi preživi...
Nisam ja okrutna samo nisam emocionalno vezana za to cviće
Prvo jer ga je previše, drugo ne razgovaram ja s njim i ne mazim ga ka njihova gazdarica...
Kad procvita, nekad i procvita, to nije mojih ruku djelo, nisam ja za to zaslužna...
Trebala bi više vodit računa o tom bidnom cviću,
ali ja i vodim računa , održavam ga na životu pola godine, pari da je to malo...
to cviće, bidno , je u komi 6 miseci, ja ga samo održavam živim na aparatima...
ustvari ja sam humanist, ne bezdušni terorist, jer šta si sadila toliko cvića ako ga ne moš uzdržavat....
ako nisi spremna za toliku odgovornost i ako misliš da će ti cviće biti tužno (po)baci ga...
to bi bilo poštenije ili ga pokloni nekome ko ga silno želi a nije ga u stanju zasadit, ne polazi mu za rukom...
Imam ja svoje cviće, svojih par komada, onoliko koliko mi triba, i koliko mi stane, i onoliko koliko sam u stanju brinut se o njima
onoliko koliko me veseli
i zalivam ga cilu godinu...
naletila sam ja i na cvitove sa trnjem, koji su lipo izgledali i vonjali ali su i boli
naletila sam ja i na cvitove koji rastu na drugim cvitovima, parazite
lipe i smišne ali kradljivce tuđeg života
naletila sam ja i na bezvezne cvitove, skroz bezvezne i one koji te iznenade kako nisu bezvezni i korisne cvitove i ljekovite i umirujuće i neophodne....
Sve sam ih isto zalivala, jedno je uvenulo od suše, drugo od previše vode,
treće još živi, četvrtom baš to godi...
Sigurna sam da će me jednog dana pokušat svi ti cvitovi napast, pokušat zarobit i osvetit mi se za nemar...
ali ustvari ih se ne bojim
savijest mi je čista kao kapljica vode
one iste, koju im ja, bar jedan put sedmično udijelim...
Iz ove moje storije, koju ne očekujem, da razumite
prenulo me zvono, telefonsko
-Suncokreta,
-molim
-ne zaboravi kupit cviće
- za naše,
koji su nam zemlju ostavili da imamo di pustit korjene...

Vrzma mi se po glavi tisuće priča i pričica...
Odjednom mi sine originalna ideja pa se u međuvremenu raspline u stotine nekih novih ideja...
Prvo sam htjela pisati o lubenicama i pipunima (catama, dinjama kako hoćete)
ma neda mi se ne mogu to ukonponirat u priću kako želim
pa zato odustajem...
Ustvari nebi to bila priča o lubenicama i pipunima, baš, ali me je neka životna situacija baš na to asocirala, pa mi je na pamet palo i neko drugo sočno voće, umješalo se grožđe i nespole, kako volim nespole, i poremetilo plan
Ništa od voćne priče, ali može voćni kup..
Pa sam htjela pisat o poslu, radnom tjednu, o tome kako sam Svevišnjem puno zahvalna, o sreći, ne mislim na emociju sreće nego sreći kao okolnosti.
Kao kad ti se podjele dobre karte u nekoj odlučujućoj partiji pokera, briškule trešete...
Kad skužiš da su se neke stvari odigrale ,samo koji dan kasnije, ništa nebi štimalo, a štima jer su se kockice posložile ,baš, kad su trebale.
Na vrijeme.
E da, tila sam pisat o trgovcima, prodavačima- kako hoćete...
Povuć paralele, tako to ja radim, i meridijane, to ne radim, ali neću ni to
neda mi se...
Samo, eto mislim da nebi bilo fer, da ne spomenem jednog trgovca
Pravog trgovca, najboljeg trgovca iz moje butige.
Čak ne znam ni koja je butiga, nalazi se tu preko ceste, izletim s posla na 5 min , kupim i odem...
Svaki put kupujem i odlazim sa smješkom...
U toj butigi radi jedan, najbolji prodavač na svijetu...
Još nisam , pošteno, vrata ni otvorila on već pozdravlja "dobar dan", i istog trena mi postane dobar ako i nije (dan., o danu ja to)
-izvolite (prodavač, ne dan)
-mogu li vam pomoć
sve artikle vadi sam iz košare i sprema u vrečicu
-na pitanje mogu li, odgovor je uvijek možete, kako nebi mogli
-osmjeh na licu
-vaš raćun iznosi toliko i toliko
-hvala lijepa
- dođite nam opet
-otvara vrata, jer na vrijeme primječuje da gospođa, tj. ja, ima pune ruke
-još jedan osmjeh za kraj...
a ko ti se nebi vratio, lubenice moja mala, grozdiću ili nespolo....
vračam se butigo tebi!
I smijem se smijem se samo se smijem...

Volila bi napisat da kad ja nešto čvrsto odlučim nema te sile koja će me zaustavit da to ne sprovedem u djelo
baš bi to volila napisat
i mogla bi
pari da ko zna je li to istina ili nije
Ali neću lagat samu sebe
danas mi se ne da
Ponediljak je
Ionako se sve važne odluke donose ponediljkom a nikad, ili rijetko se baš tim danom sprovedu
Recimo, meni je utorak baš neki sudbonosi dan
nemam blag veze zašto
ali obično sve počmem od utorka
možda jer donesem odluku da ću to nešto napravit od ponediljka pa ne napravim, normalno, onda me u ponediljak navečer uvati grižnja savjesti pa se malo sebi gadim, malo ljutim i onda sve odradim u utorak...
E sad lipo bi bilo kad bi taj utorak, uvik, bio tako plodonosan ali nije
Strašno sam lina, nikako da se pokrenem...
U zadnjih 5 dana toliko sam bila sigurna u sve šta sam izgovorila a ništa nisam napravila onako kako sam rekla...
Nije mi ža, da se razumimo
meni nikad nije ža
povedem se za trenutnim osječajem, i baš me briga
možda bi mi više bilo ža da nije tako nego da je...
Ustvari i ne volim sebi određivat neka pravila
recimo ovako, cili misec planiram kako ću malo sredit stan opiturat ga, kupit neke nove stvari , jednostavno dovest ga u red
prije nego šta se suncokretica, mala, vrati s litovanja
i šta sam napravila?
Ništa, mislim sve sam ja razradila u najsitnije detalje
dogovorila, svima nagovjestila da nemam vrimena za ovo ili ono i...
onda opet postupila po vlastitom, trenutnom, inpulsu
šta hoće reć da sam sve obaveze i zacrtane ciljeve makla sa strane za malo više užitka
i tako bez prestanka, cilo lito
ovo sa stanom je samo jedan primjer ima ih mali miljon, takvih i sličnih
ali meni jednostavno nije ža
bilo bi mi užasno da nisam nešto probala, a mogla sam, jer obaveze moram izvršit kad tat a gušte ne moram, nego u određenom trenu mogu (ili u opet određenom ne mogu) i šteta je to propusti
Evo opet sam se zapetljala u svojim konfuznim mislima
I ne mogu se iz njih izvuć...
Odgađam neke obaveze guštajući u piskaranju gluposti
a znam da ih niko neće obavit umisto mene
pa šta me onda briga...
Kad bi mogla vatit se u prošlost učinila bi sve opet iiste greške i propuste
ali malo ranije.

Petak je, zadnji dan u tjednu kad se nasilno treba probudit u 6.45.
Jedini dan u tjednu kad je to najmanje teško.
Tuširanje, brzinsko oblačenje.
Posao, otvaranje prozora, da se prozraći prostorija , kuhanje kave.
Dobro jutor kolegicama, duvan i kava.
Zapaljena cigareta na prozoru, kolegice nešto žustro raspravljaju.
U 7.30 ujutro.
Ja i ne čujem, iako su metar od mene.
Gledam kroz prozor i povlaćim dim.
Na drugom katu, u zgradi nasuprot, na balkonu, leži, jedan mali pas.
Već sam ga srela, na ulici...
Pomazila, a on mi se umiljavao...
Puno mi je bio sladak
igrali smo se
ja sam ga dražila rukom
a on je, uostalom kao svako štene,
pokušavao ugrist mi prst ili cilu ruku
Razmišljala sam kako bi bilo slatko imat jednog malog psića...
zbog njega sam razmišljala...
ali psić je i obaveza...
a ja nebi htjela obavezu, nego samo onaj osjećaj sreće i ugode
kad se sretnemo...
Ja i malo štene...
Povlaćim dim i gledam malog pasa, na drugom katu susjedne zgrade
gleda i on mene
Jeli me prepoznao?
Jeli mi se razveselio, i sjetio se naše igre
Ili sam mu ja, samo jedan od prolaznika koji su ga pomazili
Možda je bolje da ne znam...
Ovako uvijek mogu mislit da, s vremena na vrijeme, pomisli na mene i da se veseli nekom budućem susretu...
Ne bi mi to tribalo ni bit važno
Jedino je bitno da mi je izmamio osmjeh
taj mali psić
sa drugog kata, susjedne zgrade...

"Usnuo sam noćas ljiljan bijeli
crne konje
i svatove bez pjesme"

Ima dana, nije mi prvi put, da kad se ujutro probudim ne mogu doć sebi od sna koji sam sanjala.
Ma ne mora taj san biti bizaran da bi ostavio duboki trag na moju psihu,
nego jednostavno, može biti životan.
Može biti moguć, i može u meni izazvat neke emocije kojih nisam svjesna...
Sanjala sam da sam ostala trudna, s nekim nije važno...
taj neko je bitan u mom životu i inaće
ali ne tako...(sad se pitam zašto ne tako?)
u snu me uvatila panika jer
ja imam novi posao a on ima...( svašta šta ja nemam)
pa me uvatila panika jer ta činjenica okreće naše živote naopako...
skroz naopako...
i kako će on reagirat kad mu to kažem
jeli to samo avantura ili...
volila bi da nije (u snu)
isprepletene su emocije sreće i panike, zabrinutosti
Bogu hvala, probudila sam se
ne moram više brinut brigu...
ali ostala mi je ta emocija...
šta ću s njom?

Neko ima 15 dana, neko cili misec,
neko ima 5 dana
a ja 2...
+3
= uživancija...
SAD!!!!!


UPDAJT

OVO MI JE 70-TI POST!!!!!!
VAU

Petak, prvi ovog lita da se neću nigdi micat
prvi petak, da mi je glavni dio ekipe van grada
prvi da nisam grintava
nešto se sa mnom čudno događa
ne pripoznajem samu sebe
nekako mi sve ide od ruke
ma, možda i ne ide ali me ne zabrinjava
polako, to ja kažem sama sebi
sve se može ispravit i izbrisat
dobila sam plaću prije tri dana
i potrošila, već, više nego šta sam smila
ali ko može platit onaj predivni osjećaj kupovanja
sad su još sniženja...
a dobro sam znala da ne smim uć u butigu
ali uzalud
ma neka , baš mi je drago da jesam
baš sam se razveselila...
i neki su me drugi razveselili
ali nebi sad o tome
možda nekom drugom zgodom
pari mi se da sam tribala prije ostat vikend "sama"
svi me nekako tetoše i vode računa o meni
zovu i zivkaju na sve strane
a ja sam odlučila, konzumirati sve u ograničenim količinama
i malo provest vikend sa sobom, doduše o danu govorim, noć je ipak nešto drugo
tila bi i pročitat knjige koje već 3 puta produževam u biblioteci
tila bi sredit noge, nokte, obrve i svašta nešto
i stan, je je i stan...
i skuvat ručak, da imam nešto kuvano...
evo taman je pala kiša, koju inaće mrzim
ali danas mi je baš draga
savršeno vrime za ušuškat se u krevet
u čistu posteljinu, u čistom stanu
ajme gušta
neki se klik , već, jučer dogodija
stigli su računi , koji nisu strašni
ili ja na njih manje tragično gledam
pa sam dobila neke vijesti, koje mi uopće tako tragično ne zvuće
ili na njih manje tragično gledan
pa mene neki ljudi nisu uspili izbacit iz takta
ili mi više nije važno šta ,neki, govore
ima opet onih koji su me ugodno iznenadili
nisam na to računala
ima svašta nešto...
pozdrav i jednoj zgodnoj šinjorini u
košulji na točkice
crvene ili bile, prava teta iz 60-tih,a meni su te godine puno drage,
baš sam se razveselila današnjem susretu...
ma sve nešto simpa
kažem vam
ili ja jednostavno tako sve vidim...

Prehladila sam se, a prehladu mrzim, satare me
bole me sinusi, nemam snage, peće me grlo, začepljen mi je nos i imam bronhitis
ne mogu disat, davim se
a vani vruće...
svi su na godišnjem, nigdi nikog...
svi imaju nekog posla, imam i ja ali ništa ne radim
neda mi se, tlaka mi se maknut
i tako u krug
a tila bi da sam negdi, znam i di,
da sam pola dana sama, da se kupam , sunčam i lovim ribu
da ne moram ništa pospremat ni radit
da navečer mogu izać vani i da popodne mogu ispijat kavicu u lokalnom kafiću
tila bi da je hrpa interesantnih ljudi oko mene, i da ih nema kad mi dosade
tila bi da se svi poslovi sami obave i da ja mogu samo guštat
tila bi da nisam prehlađena
da mogu disat
tila bi...


APDEJT

-caffetin
-neo-angin
-bisolex forte
-kapi za nos
-paket papirnatih maramica
_______________________
90.00 kn

1 decilitar čistoga zraka- ne procjenjivo

Ova sad stvarno pišem brzinski, nešto mi se mota po glavi...
umorna sam, ne ispavana od vikenda, pa mi samo gluposti padaju na pamet
ne znam zašto se ja uvik opravdavam, i pokušavam skužit razlog, zašto pišem gluposti, kad je to opće poznata stvar
ovdi niko nije svratio da bi nešto pametno naučio ili spoznao, prema tome
meni ne padaju gluposti na pamet, meni su one stalno tu prisutne, moje gluposti su ja...
pređimo na bit....
evo ovako
ja, sam stvarno neka blesava biljka,i problem je taj šta se ni sama ne mogu svrstat nigdi
malo sam se putem izgubila
ustvari, baš nešto razmišljam, ovih dana, ne pitajete zašto...
ni je li to moguće...
kad bi recimo bila u poziciji, na primjer, da biram između dva tipa muškarca,koji bi izabrala...
prvi tip.
pun energija, uvik je u prvim redovima na koncertima, skaće, divlja, valja se po podu od smija, nije mu problem u dvi sekunde odlućit da se negdi ide u akciju.
uvik ima energije, spreman je na sve izazove, ne brine ga šta će biti sutra, ni za dvi ure.
nije mu problem sidit na zidiću i svirat gitaru, uz pivu iz dućana, u stvari to mu je normalno,
pri tom ne mislim da mu je zajebancija osnovni smisao života, ima on itekako o čemu pričat, nije baš pračovijek, ako me razumite, ima i neke više interese nije baš parazit, ali predpostavimo da bi bio takav, trebao bi biti mlađi, šta povlaći za sobom neka izvjesna ograničenja. Ma ne krivo ste pomislili, nije maloljetan, mislim ništa nije protuzakonito, kako vam je nešto tako moglo pasti na pamet.
to su ograničenja neke druge vrste, npr. taj neko , recimo da je mlađi, još živi sa mamom i tatom i predpostavimo u fazi je pronalaženja nekog stvarnog zaposlenje, šta povlaći za sobom izvjesne probleme, npr. kronični nedostatak novaca za sve te ludorije koje mu padaju napamet i na kraju neko ipak i nezadovoljstvo, ne mogučnošću ispunjenja svh svojih zacrtanih ciljeva.
Da skratimo sve je to super ali fali mu love, ne za mene, ja za sebe imam, nego za sebe samog, i na neki određeni naćin i slobode mu fali jer je ipak na nečijoj grbaći, bar djelomično....
drugi tip.
neki kao intelektualac, ne zato šta mislim da čovik mora imat fakultet, to uopće nije mjerilo, nego recimo da ima širok spektar interesa, dakle da me ima šta naučit, da ga mogu slušat kad pametno zbori dok pjuckamo vino na nekoj teraci...
haha, ne mogu se ja tako zamislit, odma vidim neku tetu i barbu, a to nisam ja, majkemi...
no dobro, idemo dalje...
daklem, čovik u nekim srednjim godinama, biće pinku stariji od mene, stalni posao, predpostavimo da više ne ovisi o mami i tati, iako teško da sin o mami ne ovisi,
može financijski pratit sve svoje interese i želje (ovo prićam o nekim našim hrvatskim stadardima), duhovit, pametan, obrazovan, svestran, željan zabave i dobrog provoda.
e tu je zajeb, u riči željan, virujem ja da taj neki "tip drugi" ima želja i ideja ali više nema energije, ili ako i ima energije sigurno ima i išijas ili čir na želucu pa ne smi pit pivu, ili ne smi skakat i eto najveći oblik zabave mu je šetat po restorančićima i pijuckat vino
dakle i on je na određeni naćin nezadovoljan jer ima love a nema force, teška frustracija
IIIIII šta ćemo sad....
Ovaj prvi je pre mlad i brzo bi mi dopizdija, jer mora bit na ručku, kad mama kaže
a ovaj drugi je pre star, jer ga bole noge za ić na koncerte i nema šanse da je spreman negdi otputovat sad ovog trena....
ja sam skroz makla, ali meni bi pasala baš jedna konbinirana varijanta, i to konbinacija onog šta meni paše u određenom trenutku...
e i još nešto za kraj ovo vam je moj post na brzinu,
šta bi bilo da sam sila i razmišljala šta ću napisat....

Petak je, lito, ja nemam godišnjeg...
pa mi ovi počeci vikenda predstavljaju godišnji kojeg nemam...
tako da me uvik uvati euforija nataj dan
nisam baš pri zdravoj, nikad petkom, ma i inaće nisam baš...
A tila bi nešto ozbiljno napisat...
Tek tako da ne zaboravim i da se zna
jer baš želim da se zna...
U zadnje tri godine baš nešto često imam bliskih susreta sa našim bolnicama i ostalim zdravstvenim ustanovama, nema to konkretno, baš, veze direktno sa mnom, ali ima sa meni bliskim ljudima.
I to širom lijepe nam naše...
Splitske bolnice, hitne prijeme , osoblje i uvjete u njima, nebi baš komentirala.
Od aljkavosti, prepotentnosti i podcjenjivanja bolesnika, pogotovo onih iznad 70, nema im ravnih. Po mom skromnom iskustvu, definitivno naj bezdušnije ljude sam srela baš u Splitu, gradu, čijim zdrastvenim ustanovama po zdravoj logici i pripada najveći dio , moje uže rodbine.
Pa povučeš neke veze i vezice, pa ti obečavaju brda i doline, kao pomoće ti,zakrpe problem ali ga ne riješe pa čekaju da im se zahvališ i da im budeš do kraja života ponizni sluga, a učinili su nešto šta su i trebali učinit, ako ne i puno manje.
To im je u opisu posla, pomagat ljudima i pokušat ih izlječit, ka tako bi tribalo bit..
Pa se našla nekakva veza i u glavnom nam gradu, jer tamo su uvjeti bolji, ljudi civiliziraniji...
i je stvarno su bolji, pinku, ništa osobito bolji, samo šta imaju tisuću puta bolje uvjete rada...
I to je to...
Ali , ustvari ne želim pisat ovaj post da bi nekog gadina, ne pada mi na pamet..
možda jednostavno nismo imali sreće i naletili smo na krive ljude, možda i u Splitu i u Zagrebu ima krasnih liječnika, sestara i svog ostalog medicinskog osoblja...
Ja u to i virujem ali...
Ima jedna bolnica u divnoj nam zemlji...
u koju sam tri godine za redom dovodila nekog svog, kome su se za život borili.
Doslovno, ne preuveličavam...
Ta se bolnica nalazi na repu nam lijepe naše..
Dubrovačka, ubite me, ne znam joj ime...
Ali znam da sam tri lita za redom, stjecajem okolnosti, baš u nju ispračala neke moje bliske ljude, jako bliske, i strepila za njihov život.
A u toj bolnici vas dočekaju ljudi koji vam zaista žele pomoć, koji imaju strpljenja, koji ne tjeraju iz bolnice dok ne saniraju problem, koji vam maksimalno izlaze u susret, koji nisu bahati i prepotentni, kojim u pogledu ne vidiš da se pitaju imaš li eura, pršuta ili maslinovog ulja.
Koji jednostavno rade ono za šta su plaćeni, i koji vjerojatno vole to šta rade.
Virujete mi znam tu cilu bolnicu napamet, nema onaj ružni vonj ka ostale bolnice.
Nemam osječaj da se iz nje izlazi samo u mrtvačkim kolima...
Možda su loša iskustva u gore navedenim bolnicama stvarno slučajnost, ali ovako dobro iskustvo
tri puta , u istoj bolnici, sa različitim osobljem, na različitim odjelima i različitim dijagnozama nikako ne mogu biti slučaj.
Zato se zahvaljujem svim tim divnim i dragim ljudima, hvala im na pomoći i na osječaju da još uvijek nije sve tako sivo..
Drago mi je šta su, bar, meni pokazali da nije stvar ni u uvjetima ni u položaju nego samo u ljudima.
Hvala bogu da ih, još, takvih, negdje ima.
Pari mi se , da kad mi nekome bude tribala bolnička usluga da ću ga direktno vodit u Dubrovnik.

A tila bi čitat komentare.
Evo vam jedna rečenica a vi je dovršite...
ako vam se da išta dovršavat
meni se neda...
LITO JE-nastavite