Suncokreta2

..Pa i sam Vinko Coce piva nešto u stilu
može li ne zaliveno cviće opet cvitati?

Ma normalno da ne može...
Ja sam se u to uvjerila tisuću puta
i u prenesenom i u stvarnom znaćenju

Ža mi cvića, stvarno mi ga je ža
ali svi se lipo pokupe u 5 misecu i ne vračaju se do 11-og.
Ljudi su u mirovini, i ja bi guštala da sam na njihovom mistu...
Ali nebi imala toliko cvića, jebate, ka botanički vrt
I onda to cviće tribam ja zalivat...
cilo lito
Doduše razradila sam strategiju, zalivam ga samo jedan put u sedmici
Pa ko preživi preživi...
Nisam ja okrutna samo nisam emocionalno vezana za to cviće
Prvo jer ga je previše, drugo ne razgovaram ja s njim i ne mazim ga ka njihova gazdarica...
Kad procvita, nekad i procvita, to nije mojih ruku djelo, nisam ja za to zaslužna...
Trebala bi više vodit računa o tom bidnom cviću,
ali ja i vodim računa , održavam ga na životu pola godine, pari da je to malo...
to cviće, bidno , je u komi 6 miseci, ja ga samo održavam živim na aparatima...
ustvari ja sam humanist, ne bezdušni terorist, jer šta si sadila toliko cvića ako ga ne moš uzdržavat....
ako nisi spremna za toliku odgovornost i ako misliš da će ti cviće biti tužno (po)baci ga...
to bi bilo poštenije ili ga pokloni nekome ko ga silno želi a nije ga u stanju zasadit, ne polazi mu za rukom...
Imam ja svoje cviće, svojih par komada, onoliko koliko mi triba, i koliko mi stane, i onoliko koliko sam u stanju brinut se o njima
onoliko koliko me veseli
i zalivam ga cilu godinu...
naletila sam ja i na cvitove sa trnjem, koji su lipo izgledali i vonjali ali su i boli
naletila sam ja i na cvitove koji rastu na drugim cvitovima, parazite
lipe i smišne ali kradljivce tuđeg života
naletila sam ja i na bezvezne cvitove, skroz bezvezne i one koji te iznenade kako nisu bezvezni i korisne cvitove i ljekovite i umirujuće i neophodne....
Sve sam ih isto zalivala, jedno je uvenulo od suše, drugo od previše vode,
treće još živi, četvrtom baš to godi...
Sigurna sam da će me jednog dana pokušat svi ti cvitovi napast, pokušat zarobit i osvetit mi se za nemar...
ali ustvari ih se ne bojim
savijest mi je čista kao kapljica vode
one iste, koju im ja, bar jedan put sedmično udijelim...
Iz ove moje storije, koju ne očekujem, da razumite
prenulo me zvono, telefonsko
-Suncokreta,
-molim
-ne zaboravi kupit cviće
- za naše,
koji su nam zemlju ostavili da imamo di pustit korjene...