"Usnuo sam noćas ljiljan bijeli
crne konje
i svatove bez pjesme"
Ima dana, nije mi prvi put, da kad se ujutro probudim ne mogu doć sebi od sna koji sam sanjala.
Ma ne mora taj san biti bizaran da bi ostavio duboki trag na moju psihu,
nego jednostavno, može biti životan.
Može biti moguć, i može u meni izazvat neke emocije kojih nisam svjesna...
Sanjala sam da sam ostala trudna, s nekim nije važno...
taj neko je bitan u mom životu i inaće
ali ne tako...(sad se pitam zašto ne tako?)
u snu me uvatila panika jer
ja imam novi posao a on ima...( svašta šta ja nemam)
pa me uvatila panika jer ta činjenica okreće naše živote naopako...
skroz naopako...
i kako će on reagirat kad mu to kažem
jeli to samo avantura ili...
volila bi da nije (u snu)
isprepletene su emocije sreće i panike, zabrinutosti
Bogu hvala, probudila sam se
ne moram više brinut brigu...
ali ostala mi je ta emocija...
šta ću s njom?
Post je objavljen 22.08.2007. u 07:58 sati.