Suncokreta2

S obzirom da je vrime kad ljudi baš ne šetaju po blogu, vrime kad se malo kome da ulazit u neke dublje analize, s obzirom da se baš nešto i ne trudim proširit krug blogera_prijatelja, s obzirom da me većina i poznaje ,ovo uopće nije ni pravo vrime ni misto da pišem sve baš sve šta bi tila reć.
I onda se pitam, tribam li otvorit novi blog i nikome ne reć da ga imam, baš jedan za sebi olakšat dušu...
a opet sa druge strane, kako bi izgleda taj moj drugi blog, opet bi bio zelen, opet bi mora imat veze sa suncem, kako bi mogla imat nekakav drukčiji kad je ovaj blog dio mog identiteta.
On je ja...
A opet ne u potpunosti, opet se cenzuriram jer sam se drugima otkrila i rekla im ko sam...
A nekad bi baš o njima pisala, a ne mogu.
I šta ću sad napravit, otvorit drugi blog nebi mogla, tim više šta bi htjela dobit komentare od ljudi do čijeg mi je mišljenja stalo, a ti ljudi su isti oni o kojima bi vrlo rado pisala. A to opet ne mogu , iz navedenih razloga...
Zašto, mene baš živciraju ljudi koji skrivaju svoje prave emocije, koji nešto muljaju, glume i glumataju...
Ja bi najrađe igrala pošteno, skroz otvorenih karata...
Bi stvarno bi
a opet ako je tako zašto sad i ovdje ne pišem o onome šta me mući, nego sve upakiravam u šifre, samo meni jasne...
zato šta ti o kojima ja želim pisat, i o kojima pišem, a da se to ne može, tek tako pročitat, možda oni i naslute, ako su uopće svjesni da to rade,
isto sve upakiravaju u šifre u signale koji jesu i nisu, igraju nepošteno ne fer...
ali došla sam do spoznaje da se ja tako ne želim igrat, ako ko ima problema sa svojom osobnosti nek potraži pomoć, nije to ništa strašno
jedino je strašno sebi priznat da ti treba pomoć, da si negdi zastranio, iako ništa nije zastranjenje ako sam to možeš prihvatit...
ali trebaš moć sebe prihvatit takvog kakav jesi
svi bi mi htjeli bit, ljepši, pametnije, bolji prema sebi, omiljeniji, popularniji
ili bi to ja htjela bit, pa mjerim svijet po svojim kalupima
ali ja ne mislim da je to ne normalno, ne sramim se reć ko sam i šta mi je bitno, ne gušim ljude svojom sebičnošću, uvjek sam bila za slobodu, svak ima pravo izbora ma koliko se god to nama ne sviđalo
koliko nas god bolilo šta je neko izabrao nešto šta mi ne bi ni u ludilu
ali ko sam ja da nekoga kažnjavam za njegove odluke, da mu se osvečujem jer ne voli isto šta i ja , ko ne voli mene- na kraju krajeva
koji konfuzan tekst, ni sama ne razumim šta sam sve napisala
ali razumim i znam jednu stvar.
ne može to više ovako, ja neću više ovako
onaj ko heće može, ja mu ne smetam, ali ne sa mnom
nikad više
jer puna mi je kapa
falših i falšeta
bolesnika zapakiranih u turbo zdrave
neprijatleja zapakiranih u najprijatelje
tlačitelja zapakiranih u žrtve
kurvi zapakiranih u djevice
dosadnih zapakiranih u zanimljive
lijenih zapakiranih u vrijedne
umišljenih zapakiranih u skromne
jebate ima li iko ko bi pošteno igrao, ima li, bilo bi lakše,
jer oni koji lažu ne shvačaju ozbiljno one koji govore istinu, jer polaze od sebe
i oni koji govore istinu ne mogu virovat da drugi lažu
pa se naljute na sami sebe kad skuže da su varani
i izigrani, zavedeni
ljuta sam na sebe, ali riješit ćemo mi to...

BILO BI IZUZETNO LAŽNO
REĆI DA MI NIJE VAŽNO

KAD JE...

I ZATO HVALA SVIMA
KOJI STE SE SITILI
ILI HVALA BOGU
AKO STE NALETILI...

SRETAN MI (MENI) MOJ NAJVAŽNIJI DAN!!!!

ROĐENDAN!!!!

Kad bi vam rekla da mi je ovo treći post od jutros
i da prva dva nisam uspila objavit
i da drugi ne slići prvom ni treći drugom
bili mi virovali , kad bi vam rekla da nisam jutros ništa radila , osim šetala po blogu
i da imam šta radit, itekako
i da ću odnit doma dio posla jer će me sutra uvatit panika
i da me sad panika ne drži
bili mi virovali, kad bi vam rekla da je na Jinxima bilo savršeno
da smo se super proveli
i da smo sidili uz more sa gitarom, sa nekim, nepoznatim, dragim ljudima
i da se nismo osječali strancima
bili mi virovali, da ću se danas ošišat a da mi je kosa kratka
i da ne razumim šta mi je
da mi se neda družit, a da mi se luđački druži
i da je u sridu Gego, na kojeg ću otić iako se moram dizat rano ujutro
bili mi virovali, da ne očekujem da mi virujete, ali očekujem da me komentirate
iako pišem samo pizdarije
bili mi virovali da se osječam ka da spavam a itekako sam budna
i da mi se sad javio jedan prijatelj, koji se dugo nije javljao
i da mi se sad više niočemu ne razmišlja i ne piše
idem sad među oblake, ionako se osječam ka da nisam tu di jesam
a tako bi volila bit negdi drugdi
a nisam grintava, ni loše volje
znam da mi nećete virovat
ali tako je....

Ali ovo mi se već sto puta dogodilo i nisam izvukla nikakvu pouku.
Nošena pred vikendaškim raspoloženjem, napisala ja blentavi post i "greška na stranici" sve otišlo u prdac!
Ali nedam se ja, ne može niko moju glupost pobijedit, idemo sve iz početka...
iako je to teško jer to je bila trenutna inspiracija, valjanja pizdarija
već vidim da ovaj post ide u nekom drugom smijeru.
evo dok ovo pišem razmišljam kako mi je ovo ka, 60-ti post, a zna li iko koliko sam ih napisala i nisu se objavili zbog greške na stranici.
zato ja neračunam da je ovo 60-ti. meni je ovo 67-mi.
zašto baš taj broj jer mi je 7 drag broj.
zašto, za babino brašno, ma vidim ja da ovo nigdi ne vodi,
broj 7 je divan broj, ali ne ovaj na tastaturi njemu fali jedna crtica, e ta crtica je meni jako važna, ne ne mogu bez nje, inaće je broj 7 elegantan broj sa ravnim crtama a opet nije simetričan, e to mi se sviđa
haha
a i 7-i je misec, koji mi nije ni malo lako...
baš suprotno, strašno mi je naporan, ali evo čim se pojavi trunkica opuštajućeg elementa u mom životu
ja osjetim potrebu malo škrabnut na blog mi moj.
a ka nisam se zakačila, i ka ne fali mi
a fali..
samo kad sam u problemu ne fali mi niko, osim sama sebi, a čak ni to ne previše
sljedeći tjedan je opet panika, ali nada se pozitivnom ishodi, jer tako mora bit, jer sam ja optimista i jer mi o ova iduća tri tjedna ovisi oću li uspit dobit par, ne zasluženih, dana slobode
E još sam se tila vratit na broj sedam
ustvari na sedmi misec.
to je moj misec
iako mi je uvik naporan, uvik mi se događaju neke teške životne situacije u to vrime
ali biće su to porođajne muke
mislim, pari da se ditetu lako rodit, svi samo pričaju o trudnicama, a zamislite šoka ditetu iz lipog ugodnog okruženja izać na ovaj svit
i nema povratka
Ustvari ufino pokušavam objasnit kako sam se ja u ovome misecu rodila! i to ne bilo kad nego 26-tog ovoga!
Godine nisu bitne, jel da, iako nije mi problem nosit se sa svojima, pa mlada sam
teže mi je nosit svoju kilažu, jebate, od kad kuvano nisam pojila, samo se trpam smećem, i širim se, priko granica, ka Slovenija, majku ih njihovu
a di su mi oni sad pali na pamet...
al nema veze, starcima mi baš stižu neki slovenci...
Ne razumim ljude kojima nije važan njihov rođendan, ni oni mene kojoj je važan
oprostite ali ja to ne razumim, pa postoji li ijedan dan koji bi triba bit važniji od rođendana, jer da nije bilo tog dana nebi bilo ni svih ostalih
ako me razumite
ako me ne razumite, i ako vam vaš rođendan nije najvažniji dan u životu, evo ja vam dozvoljavam da vam onda moj rođendan bude najvažniji dan.
jer da sam ja netko, moj bi rođendan bio nacionalni praznik
spajal i bi se vikendi, ma cila sedmica, ako triba
lito je, svima bi bilo drago, moj bi rođendan bio propisno obilježen
bez karanfila, molim
može kokteli i kvintali sladoleda, ma može i pivo i...
dobro oće li mene neko zaustavit
postoji li netko ko kontrolira količinu gluposti i gramatičkih grešaka na ovom blogu
samo još nešto
JINX-i, evo ih stižu
sutra, tvrđava gripe, 22 sata
album je odličan, veselim se koncertu
jako
iako sam mislila da mu se neću moć veselit ali evo ipak oću
pa me to veseli
sve do ponediljka
onda opet sve nanovo
ali nema veze
vikend je, baš me briga za brige
poslovne
ne mogu više, boli me kičma
ipak mi je ovo drugi post, danas
nadam se i objavljem ili da ga kopiram prije nego šta ga objavim
ma neću
baš volim riskirat
bez obzira na paniku, na poslu, svratit ću vidit ko me se sitija
nemojte se zezat, ja sve pamtim, ka slon (tako izgledam)
odlična mi je memorija, osim šta nikako ne mogu zapamtit
face, imena, brjeve, događaje ni sporne situacije
ali uvik imam argumente za sve
to je sve zbog dobre memorije
nisu godine
ma kakvi koje godine...

Evo samo se javljam da sam živa...
Iako bi nekad volila da nisam
A nekad da jesam puno više nego šta jesam...
Loš horoskop, ali proće
Još malo
Najviše me živciraju oni koji me tješe
To mi je pušioničarska prića
Ne triba mi govorit da će proć,
Znam ja to
Ni prvi ni zdanji
Nadam se zadnja pizdarije ove godine
Dosta mi ih je više
Virujem u horoskop
A on kaže da će proć za 3 tjedna
Bože oprosti...
Aj pozdrav
Ionako sam se predugo zadržala...