Suncokreta2

Slow Motion



Život je stari kučkin sin, stalno se raspravljam sa njim,
život je ofucani Holivudski film.
Svi smo mi malo dramili,
ćutali il' galamili, u tom spektaklu.

Neki su rođeni za maske, neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan tip,
i kao svi iz stare škole radim sve "slow motion".

Igram bez dublera, sve sam, što nije praktično, to znam,
pomalo šmiram, pomalo briljiram,
partner sam raznim licima,
zvezdama i naivcima, u tom spektaklu.

Možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser,
sam za sebe smišljam zaplete i kraj.
Koristeći uglavnom laku tehniku "slow motion".

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
ako uopšte ikom išta značim.
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj način.

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reči.
Al' ja bi baš u ime to još jednu popio
i teško da će neko da me spreči.

Život je stari kučkin brat, sve manje sa njim vodim rat.
I sve mi više liči na peščani sat.
U svakom zrnu neki dan,
u svakom danu neki san i "keep on smiling".

Neću da o tom pišem roman, k'o svaki prosečan grandoman,
biću srećan ako dovršim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu čuli za "slow motion".

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave...

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reči.
Al' ja bi baš u ime to jos jednu popio
i teško da će neko da me spreči.

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
al' ja bi da proživim na svoj način.
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi...
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj nacin

...šta odem na moj Poluotok, tila bi još nešto ispričat. Jer kad se vratim sa produženog vikenda, moću pričat samo o Poluotoku, sve ostalo mi neće biti važno.
A tila bi o ovome reć dvi riči.
Dakle...
Prvo da objasnim, ja obožavam objašnjavat, spadam u onu vrstu ljudi koji su voljni probat zaradit novce na svakakve, poštene, načine.
Nije mi problem napravit nikakvu faturetu, normalno ako mi se čini da je isplativa, eto prilike da se predbilježim u vašoj memoriji za kakav honorarčić...
I kako mi nije problem ić poslušat bilo kakav poslovni plan, iz kojeg bi ja mogla izvuć nekakvu korist, našla sam se na mjestu zločina. To je bilo mjesto zločina za moju psihu.
Na telefon prije dosta vremena me je nazvala jedna , meni draga, bivša susida i rekla da ima pravu informaciju za mene...
Već sam slutila o čemu je riječ, i pitala sam, ali odgovor nisam dobila, nego sam bila pozvana na prezentaciju- nazovimo to tako, iako je oni ni u ludilu tako ne zovu.
Ovako, ja mrzim da me se nagovara, m r z i m, automatski imam još veću averziju i suzdržavam se da ne budem bezobrazna.
Došla sam na predstavljanje tog famoznog poslovnog plana i naivno, još, i prijateljicu dovukla.
Nakon prve rečenice skužila sam o čemu je rijeć, Amwey, ajme.
E sad,najrađe bi se digla i otišla, ali ne mogu zbog drage suside, taj plan sam slušala prije dvi godine i znam kako sam se teško otarasila tih "poslovno uspješnih" ljudi.
U trenu sam postala svjesna ako im jasno ne dam doznanja da me taj oblik zarade ne zanima da me nikad neć ostavit na miru...
Jeli uopće trebam govorit da je taj cili sastanak organiziran zbog nas dvi a da su svi kao zainteresirani sudionici bili statisti. Jebate. Afanalo me. Lipo sam ženi u startu rekla da sam taj plan odslušala prije dvi godine, lipo sam joj rekla da me to ne interesira. Rekla sam da ne sumnjam da ljudi mogu na takav način zaradit lovu ali da to nisam ja. Novci o kojim oni pričaju mogu se zaradit i sakupljajući plastične boce i stavljajući lovu na banku, oročit je i za deset godina živiš od kamata. To mi se čak čini odlična ideja. Mrzim te lance, ta okupljanja i pljeskanja, to mi je više neki američki đir. Debilan i meni ne prihvatljiv. Ja to ne mogu ni u ludilu. Da se vratim na priću. Moja greška je bila ta šta sam bila pristojna.
A bila sam pristojna zbog suside, i šta mislite, teta-glavna mentorica, mi je uvalila neku knjigu i neku kazetu, jer to je baš za mene napisano. I normalno dogovorili smo novi sastanak. Svi su mi rekli da sam luda da sam im tribala obrusit, ali lako je reč a teško učinit. Ja ni u jednom trenutku nisam rekla da me interesira baš suprotno ali je "mentorica" iskoristila moment i dovela me u mat poziciju.

Drugi dio:
Prolistala sam knjigu, kazetu mi je proguta kazetofon, ko uopće više koristi kazetofon, i knjiga je zanimljiva.
Uči metode kako ostati u kontaktu s nekim kome se u kontaktu baš i ne ostaje, uvjerava sljedbenike, da ne nekog potencijalnog sljedbenika i ne mora znaćiti ne, uči da treba biti uporan i strpljiv, uči kako uvjeriti nekog ne zainteresiranog da je on u dubini duše jako zainteresiran.
Savršeno, ja virujem da to pali.
Stvarno virujem.
To sigurno pali, ali ja ne želim da je neko sa mnom u kontaktu zato šta ga ja na to prisljavam, na jedan kurvanjski način.
Sad ću malo povuć paralelu iz običnog života...
Ova metoda pali, ali čovjek nije svjestan da je koristi, kad s nekim izmjenjujete cd-ove, knjige, štajaznamšta,da bi dalje kontaktirali a to ne radite svjesno, ne radite ciljano nego vam se druži, onda ta metoda ima smisla.
Ali kako nešto šta je umjetno u protiv nečije volje može imat uspjeh.
Možda trenutni, jer se nisu svi u stanju odhrvat čimavicama, ali kako im nije jasno da je ta metoda, prešutne prisle, kontraproduktivna.
Ustvari meni je kontraproduktivna, možda neko voli da ga se nagovara i moli. Ja mrzim. Mrzim da me se zivka i podsjeća, jer nešto šta mi je bitno najčešće zapamtim.
Metoda uvjeravanja nekog da ima savršen poslovni plan, i pritom se trudi uvjeriti me sto puta da je nešto savršeno je idiotska i normalno kontraproduktivna, kod mene. Jer ja polazim od sebe, ako sam ti rekla da je nešto savršeno, a ti to nisi prepoznao, ko ti je kriv. Ja te više neću uvjeravat. Imao si priliku.
Popušio si i sad pati.
Tako bi trebao izgledat poslovni plan neke turbo uspješne firme.

Treći dio:
Došao je dan kad sam išla vratit knjigu i kazetu. Dobila sam stvari, savršeno, nadrkana ka pas. Nemože bit savršenije. Ljuta šta su me uopće dovele u situaciju da uzmem tu literaturu i donila definitivnu odluku, da ako one mogu biti bezobrazne mogu i ja.
Jer to uznemiravanje je čisti bezobrazluk.
Ništa od svega toga. Jasno, nisam mogla jasnije, sam im rekla da me to ne interesira. Ja sam više tip za kopanje, pranje, čišćenje, neki konkretni fizički rad. Posli kojeg će mi bit uznojno čelo a ne jezik...
Teta mentorica mi je počela crtat neku krivulju, i opet je to tribalo krenut iz početka...
Ne ne stanite, da ja vama kažem dvi riči.
Ja virujem da ćete vi uspit, stvarno virujem
ali ja ne želim bit u vašem timu
jer nisam u stanju nagovart ljude
jer polazim od same sebe, mrzim kad me se na nešto nagovara
mrzim kad se u prepunoj dvorani plješče nekome ko je zaradio triljune dolara
mrzim glupe američke principe okupljanja i druženja
Meni je toliko lipo u životu i toliko imam prijatelja da ni za njih nemam vremena
vrime mi je važnije od novca
novaca nikad neću imat jer ga uvik mogu više potrošit
i znate šta
prodajem avom
pa ako vas interesira neki od "naših" proizvoda
obavezno mi se javite.
Mentorici se zaledio osmjeh na licu
razgovor je privela kraju, uz obečanje da će mi se svakako javit ako joj šta triba od avona.
Ma neće one mene zajebavat, jer ću ih prijavit za zlostavljanje.
Ko zna moždami se jave za avon, jebiga nisam im ostavila nikakvu literaturu.

...kojeg mogu dobit
od bilo koje osobe
jest biti viđen od nje,
biti saslušan od nje,
shvaćen i dotaknut

V. Satir


Virujem da se svakome bar jednom u životu dogodilo da im se neka osoba jako svidila,
pri tome ne mislim isključivo na odnos muškarac žena, iako...
Meni se to događa vrlo često, ili dovoljno često da sam to počela i primječivat...
Priča je sljedeća, i ne odnosi se samo na jednu osobu, nego povlačim paralele iz
dosadašnjeg iskustva.
Dakle, -šta to volim napisat...
Ja , svako malo, naletim u životu na neku facu za koju mislim da je "baš faca", razumljivo to su moji, neki, kriteriji i predpostavljam da su važeći samo za mene...
I kad mi se desi da naletim na tu facu, sva sam opčinjena, oduševljena šta postoji i šta takvih ima.
Sretna da ta faca komunicira sa mnom.
Normalno, da ne mogu baš povirovat da ta neka faca ima, zaista, potrebu komunicirati sa mnom i družit se
Ili da sam recimo, toj faci, ja faca.
Pre skromna sam da bi tako nešto ikad pomislila, ili pre iskonpleksirana, šta ja znam.
I onda se događa, preokret u mom životu, američki film...
U jednom trenutku, kužim, da mi se ta faca ne javlja samo iz kurtoazije, nego, gle čuda, komunicira joj se sa mnom...
Jer , mora bit, da joj je, iz nekog razloga, gušt sa mnom popit kavu
pričat pi*****je, jer ja to obično radim, slušat moje teorije o utjecaju planeta i već zapisanoj sudbini,
i šta ja znam o čemu sve ne.
I onda kad sve zbrojim i oduzmem, opet ne mogu povirovat da tako jedna pametna, duhovita, obrazovana i super faca
ima potrebu družit se sa mnom.
E sad retoričko pitanje...
Jesu li te face, iz mog života isto ovako opčinjene sa mnom (kako bi volila to znat)
jeli se te face pitaju, isto, šta ja faca suncokreta2 pronalazim u njima
Jeli te face isto silno žele iskoristit svaku priliku da se druže sa mnom, a da ne budu nametljive
ili sam ja stvarno previše opčinjena tim mojim facama!
Znam da sigurno nisam uspila točno izrazit ono šta sam tila, ali ako iko ima bar malo slične filmove u glavi skužit će šta je pjesnik htio reć.
A ako me niko ne skuži onda tom pjesniku triba stručna pomoć.
Face, di ste, ajde javite se!


UP DATE

Ove slike bi tribale imat popratni tekst ali nemam inspiracije. Bilo je to na Hladnom pivu , bilo je savršeno, pa još savršenije od toga i bilo je faca oko mene... potrudim se ja da bar bude koja faca...











Definitivno nije sve tako sivo ako imaš s kim otić na "PIVO"

Oni koji me ne poznaju, mogli bi se iznenadit, oni koji me poznaju sigurno neće.
Prije bi se iznenadili da ne napišem ovakav post.
Sveti Ante je zaštitnik mog sela, iako nam more nije daleko zovemo ga selo ,a ne misto. Pa nek tako i ostane.
Današnji dan mi je nekako posebno važan, baš neki moj osobni svetac.
Od kad znam za sebe Sv. Ante je bio najvažniji dan u šestom misecu.
Odprilike u ovo doba bi nam završila škola, počeli školski praznici, a ako i nebi ja bi par dana prije kraja škivala, samo da budem prisutna na, tom za mene, velikom blagdanu.
Dan dva prije samog Sveca, mi dica, iz sela, išli bi po kućama, koje imaju velike okućnice i vrtove pune cvieća i žicali najlipše cviće, za okitit našu crkvicu.
To je bila svojevrsna čast , bit izabran među gomilom predivnih vrtova, i poklonit svoje cviće za feštu.
Pripreme su trajale danima, čistila se ulica koja vodi do crkve, čupala trava, korov i meo plato isprid crkve, postavljala prigodna rasvjeta...
Nas dicu su slali di je god tribalo, a mi bi jedva dočekali.
Ne zato šta smo neki fanatični vijernici, nego nam je to bio gušt, osjećali smo se korisni i nešto nam se događalo.
Zvanično se smilo ić kupat tek na Sv. Antu, pa smo se i zbog toga posebno veselili tom Svecu.
Pripreme za feštu su trajale najmanje deset dana.
Jer nije to bio baš najobičniji svetac, to bi, uvik, bila prva litnja fešta na mom Poluotoku.
Ako već imamo čast da bude prva, onda se triba potrudit i da se pamti cilo lito.
Ujutro bi bila misa, rano, užasno rano, za litnje doba. Već u 8 smo morali bit nacrtani isprid crkvice.
Više bi se čakulalo nego molilo, ma za šta će dica i molit, njima je sve dobro.
Šta imam više godina, sve više molim, ili zahvaljujem.
A Sveti Ante sluša i pomaže.
Ža mi je šta sad nisam doli, jer me uvati takva nostalgija, kad pomisli da se sad već prešlo na onaj ne službeni dio fešta.
Mene oduševljava to šta sve kuće u selu, imaju pripremljene kolače, skuhanu kavu i nešto za popit, za sve one koji su došli ,a nisu iz sela.
Dakle, sad je od prilike ura, kad su gosti po kućama pije se i mumaju kolači, prisjeća se prijašnjih fešta ...
Ajme da mi je samo moć povirit...
Onda se zvanično, prvi put- ipak su se vrimena prominila, ali nema veze, tako je bilo-ide na more.
Posli prvog litnjeg kupanja, tu se ne računa ono tradicionalno za 1. maja, tušira se, sređuje i počinju se radit pripreme za bale.
Bali su ples, samo šta se kod nas bala a ne pleše.
Iznajmljuju se stolovi i stolice iz Hotelskog posuzeća, garaže se pretvaraju u kafiće, plato isprid crkvice u plesni podi, vrte se janjci, a ustvari nisu janjci nego kozlini.
Imamo i bend, odličan, sviraju samo našu izvornu dalmatinsku...
Skupi se krcato ljudi, ipak je to prva fešta.
I svi su ih željni.
Red lutrije, red balanja, red kozletine, vina, pisme, balanja...
Upale se i sviće, i pomoli se Svecu, da nebi ispalo da se samo uživa u konzumaciji dobara...
Zahvali se za dobru i plodnu godinu, zavjetuje se i moli za pomoć
A on nam uvik pomogne...
Zato danas, kad budem stajala isprid Sv. Frane i zahvaljivala se Anti na svemu dobrome, bit će mi ža šta nisam Doli, ali bit ću mu zahvalna šta ga imam !
Sveti Ante moli za nas!

Baš mi je teško. Niko, koga ja čitam, ništa ne piše. Čast iznimkama, ustvari samo jednoj ali VRIJEDNOJ.
U stvari se ni meni neda pisat.
A toliko bi toga tila reć
Jer sam brbljava, a opet ne mogu
I eto, tako se vrtim u začaranom krugu
Koncert Stampeda, prije neki dan, je bio odličan, štoviše predobar,
Napisala ja i post ali je zašteka comp. i nisam ga uspila objavit
Kako sam lina, i kako se vežem za bezvezna stvari, pa recimo volim pisat post odma u editoru, tako je sve netragom nestalo.
Dobro ništa strašno, jer samo dva dana iza tog koncerta je bio još Bolji. Preeeedobar. Imam ja i fotografije već pripremljene za objavit...
Sjednem ja, doma, savjesno za comp. i uhvatim miša kad ono kabel pregrižen.
Zec mi je pregriza miša. Ne lav, kako bi neki mislili, nego zec.
Patuljasti kunić.
Trenutno, najvažniji, najzgodniji i , definitivno, najmuževniji muškarac u mom životu.
Štetočina.
E sad bi se na ovaj zaključak mogla još nadovezat, muškarci štetočine itd.. ali neću, zbog onih par koji nisu...
Ha ha ili se još nisu pokazali u tom svijetlu...
A di sam ovo otišla, ne mogu virovat, nije mi bila namjera...
Idemo dalje
Slike ću objavit, ma znam mogu se koristit i tastaturom čak imam doma i brošuru i upute
ali već sam spomenula da sam lina, nešto mi se neda.
Neznam šta mi je.
Puklo me lito, ja sam samo za izlaske i provod.
E eto sad mi je palo napamet, ako imate kakav prijedlog, ustvari poziv javite se!
Usput tražim i sponzora, jer sam malo kratka sa financijama.
Iako bi , po opisu posla, svoga baš u tome tribala bit maher.
Al nešto me neće.
Oči su mi veće od mogučnosti.
Samo šta pitu ne jede onaj ko ima nego ko je navikao.
Mogla bi se ja naviknut i na pečenu janjetinu ili prstace, ma može i zubatac, i krokanat, i pašticada od neke divljači i domaće njoke...
Ma može svašta i kava sa mlikom...
Još 9 dana pa nam počinju školski praznici
Nema više lipila, kolaža, šestara, marende, dobrovoljnih priloga za klima uređaje, ni izleta, ni hamera, ni slija ni slaja ni izbornih predmeta ni...
Svu lovu ćemo moć trošit na sebe, haha
Onih 5o lipa, šta bi mi ostalo da sam dobro vodila kučni budžet, ali nisam pa sam u minusu
Velikom, velikom, i još raste i nikad neće stati.
Baš zato šta su mi oči veće od mogučnosti.
Ali kažem vam- ne jede pitu ko ima nego ko je navikao.
Može i pečeno, nemam ništa protiv.
Iako bi baš tribala prominit prehranu, jest samo veće i povrće, samo ne tikvice
To ni u ludilu ni jabuke ni...
Eto javila sam se
možda ću i sutra..

U pandže ljutog lava
nesmotreno uleti, istrčav iz rupe, miš
pokazav, da je milost najljepše od vladarskih prava,
lav mu ne učini ništa;
pusti ga, rekav tek, "iš"!
al dobro djelo ne propada nikad.
tko bi pomislio ikad,da miš će odužit se lavu?
ipak se zbilo,
kad je šetati stao, uz rub šume-u mrežu je pao.
uzalud bijesno riče, uzalud trza glavu:
mali ga mišić čuje, brzo do mreže hiti,
i vrati lavu slobodu, pregrizav mreži niti


PANČATANTRA


UP DATE
MOŽDA NEMA VEZE JEDNO S DRUGIM
ALI OVIM JE STIHOVIMA, BAŠ, OVDJE MJESTO!!!



Hladno Pivo - (Knjiga Žalbe, 2007) - Ranjeni i ludi

Dosta sam dugo šarao svijetom
Samoću liječio kvantitetom
Na putu sreo ljude, ranjene i lude
I više put' opečene
I u strahu nedorečene

Zato ne jebem više jeftini cliche
Da se samo o onoj pravoj piše
Pa zar nijedna pjesma, nijedan stih
Za onih milijun pogrešnih koje su bile tu
Kad nisam imao nju

Kad sam vikendom staj'o na rubu
I kad je nedjelja zjapila k'o crna rupa
Meni su neprave pružile ruku
I poljupcima odvukle do jutra

Nisu bile glupe, vjeruj mi
Svaka je znala
Kad nema velike ljubavi
Dovoljna je i mala

Nisu bile glupe, vjeruj mi
Svaka je znala
Da šutnja je zlato i da riječi se troše
Možda to nije to ali nije ni loše

Kad nema velike ljubavi
Dovoljna je i mala!

Prvo se ispričavam svim dragim blogerima što u ovom trenutku zanemarujem sve vaše komentare i objavljujem, ovaj post na komentar, cijenjenog (na privremenom odmoru) blogera, FurbaČuna.
Dakle! Poštovani blogeru (u daljenjem tekstu Furba) vremešni dvadesetineštogodišnjače, nesamohrani, honorarni proleteru, polivalentni mislioče, i sve što uz to ide.
Vaš me je komentar nagnao na dublju analizu, na rad moždanih vijuga, na razvoj bijele i sive moždane tvari, te na postizanje veće koncentracije, jačanje intelektualnog tonusa i još mnogo dragocijenih stvari na bazi neurologije.
Prvo : slažem se sa vašom konstatacijom da je trešnja famozno voće. I to ne samo zato što je zdrava nego zato šta je i crvena.
Spomenula bi još i nespolu, kao predivnu žutu voćku sa narančastom bojom u tragovima, koja ima predivne glatke smeđe pike (koštice) u sredini.
A dok se nespola ne zagrize, nikad se ne zna da li se u sredini te sočne voćke nalazi jedna velika ili možda dvi, tri manje pike.
Dakle osim šta je ukusnija od trešnje i njena unutrašnjost je nepredvidljivija.
Dok se ne zagrize nikako sa sigurnošču ne možemo tvrditi koliko je pika u njoj.
Dok o trešnji sve već znamo!
Jel tako?
Drugo: prije nego pređem na osnovnu misao još bi Vam htjela reći dvi rići o velebnom zdanju u uvali Zenta ili ti ga Shakespeare-u.
Ta građevina , na prvi pogled nagrđuje već spomenutu valu. Ali koliko mlađih i starijih Spličana i žitelja ovog predivnog grada ne bi nikad ni vidilo već spomenutu valu, ili u toj istoj umočilo nogu, ili ruku, a bome neko i glavu , u more!
Ako je bar jedan, bar jedan kažem, građanin ovog grada, ovu uvalu upoznao zahvaljujući spomenutoj, nakaradnoj, građevini, i ako se bar dvoje u toj istoj poljubilo ili upoznalo, njeno postojanje, na spomenutoj lokaciji ima smisao i svrhu.
Itekakvu!
A sad ono šta sam Vam, cijenjeni, Furba zaista želim reči.
Zbog Vašeg povečeg komentara došla sam do zaključka da ste se prepoznali u nekom dijelu prehodnog posta, a s obzirom da pišem post na Vaš komentar, možete zaključiti da sam se i ja pronašla u nekom dijelu Vašeg komentara.
Pa bi se na taj dio i osvrnula, ako nemate ništa protiv.
Ja sam se, eto, prepoznala u dijelu gdje Vi spominjete izlaske petkom i subotom.
Naime, koja slučajnost, spadam u skupinu onih koji kad i mogu rijetko izađu i petkom i subotom.
Ali normalno, oni koji me znaju ili koji me žele upoznati znaju i razlog, jer ga ja sasvim jasno kažem svakome tko me upita!
Dakle, netko koga interesira zašto ja, Suncokreta2, ne izlazim obe večeri, dobit će jasan odgovor,
normalno, za svako pravilo postoji iznimka, pa recimo, kad bi postojao neki izvaredni razlog, neki posebni razlog, za izač obe večeri vani, ja se ne bi dvoumila.
U stvari, već za 15 dana, to će se uistinu i zbiti. Jer eto, reči ću i to, u petak je koncert, gle slučajnosti, u Šekspira, a u subotu rođendan, jedne meni drage, puno, osobe!
Daklem, ne mislim ja da je problem u neizlaženju vani, dva puta u 3 dana, nego u iskrenosti.
Jednostavno, ako ste se cijenjeni i dragi Furba, kojim slučajem prepoznali u prethodnom postu, i naveli nazovimo ih argumente, za svoj neodlazak na oba već spomenuta koncerta, nije problem u nepoznavanju Vas, nego u Vama!
Jer kako bi Vas itko mogao upoznati, ako navodite bezbroj mogučih razloga Vašeg neodlaska, a ne navodite zaista niti jedan, pa se eto ja Suncokreta2, mlađahna tridesetogodišnjakinja, ne osječam ni najmanje krivom što Vas ne poznajem ili nekog XY sličnog vama.
Jer koliko čemo nekog upoznati ne ovisi isključivo o tome koliko mi to želimo, nego i o tome koliko nam taj netko dozvoli. Ne kaže se uzalud da čovika upoznaš tek kad s njim iziš vriću soli.
I još da i to pojasnim, vreća se odnosi na količinu od 50 kg.
A netko ko bi mene upoznavao pod tim uvjetima, ne bi tako dugo ni čekao, jer volim slano, a najviše presoljenu i prepečenu janječu kožicu.
Srdačan pozdrav i ugodan petak, subotu, a bome i nedilju, a može i 06.06. i 08.06. i sve šeste i sedme i osme i devete...
Vaša Suncokreta2!