...šta odem na moj Poluotok, tila bi još nešto ispričat. Jer kad se vratim sa produženog vikenda, moću pričat samo o Poluotoku, sve ostalo mi neće biti važno.
A tila bi o ovome reć dvi riči.
Dakle...
Prvo da objasnim, ja obožavam objašnjavat, spadam u onu vrstu ljudi koji su voljni probat zaradit novce na svakakve, poštene, načine.
Nije mi problem napravit nikakvu faturetu, normalno ako mi se čini da je isplativa, eto prilike da se predbilježim u vašoj memoriji za kakav honorarčić...
I kako mi nije problem ić poslušat bilo kakav poslovni plan, iz kojeg bi ja mogla izvuć nekakvu korist, našla sam se na mjestu zločina. To je bilo mjesto zločina za moju psihu.
Na telefon prije dosta vremena me je nazvala jedna , meni draga, bivša susida i rekla da ima pravu informaciju za mene...
Već sam slutila o čemu je riječ, i pitala sam, ali odgovor nisam dobila, nego sam bila pozvana na prezentaciju- nazovimo to tako, iako je oni ni u ludilu tako ne zovu.
Ovako, ja mrzim da me se nagovara, m r z i m, automatski imam još veću averziju i suzdržavam se da ne budem bezobrazna.
Došla sam na predstavljanje tog famoznog poslovnog plana i naivno, još, i prijateljicu dovukla.
Nakon prve rečenice skužila sam o čemu je rijeć, Amwey, ajme.
E sad,najrađe bi se digla i otišla, ali ne mogu zbog drage suside, taj plan sam slušala prije dvi godine i znam kako sam se teško otarasila tih "poslovno uspješnih" ljudi.
U trenu sam postala svjesna ako im jasno ne dam doznanja da me taj oblik zarade ne zanima da me nikad neć ostavit na miru...
Jeli uopće trebam govorit da je taj cili sastanak organiziran zbog nas dvi a da su svi kao zainteresirani sudionici bili statisti. Jebate. Afanalo me. Lipo sam ženi u startu rekla da sam taj plan odslušala prije dvi godine, lipo sam joj rekla da me to ne interesira. Rekla sam da ne sumnjam da ljudi mogu na takav način zaradit lovu ali da to nisam ja. Novci o kojim oni pričaju mogu se zaradit i sakupljajući plastične boce i stavljajući lovu na banku, oročit je i za deset godina živiš od kamata. To mi se čak čini odlična ideja. Mrzim te lance, ta okupljanja i pljeskanja, to mi je više neki američki đir. Debilan i meni ne prihvatljiv. Ja to ne mogu ni u ludilu. Da se vratim na priću. Moja greška je bila ta šta sam bila pristojna.
A bila sam pristojna zbog suside, i šta mislite, teta-glavna mentorica, mi je uvalila neku knjigu i neku kazetu, jer to je baš za mene napisano. I normalno dogovorili smo novi sastanak. Svi su mi rekli da sam luda da sam im tribala obrusit, ali lako je reč a teško učinit. Ja ni u jednom trenutku nisam rekla da me interesira baš suprotno ali je "mentorica" iskoristila moment i dovela me u mat poziciju.
Drugi dio:
Prolistala sam knjigu, kazetu mi je proguta kazetofon, ko uopće više koristi kazetofon, i knjiga je zanimljiva.
Uči metode kako ostati u kontaktu s nekim kome se u kontaktu baš i ne ostaje, uvjerava sljedbenike, da ne nekog potencijalnog sljedbenika i ne mora znaćiti ne, uči da treba biti uporan i strpljiv, uči kako uvjeriti nekog ne zainteresiranog da je on u dubini duše jako zainteresiran.
Savršeno, ja virujem da to pali.
Stvarno virujem.
To sigurno pali, ali ja ne želim da je neko sa mnom u kontaktu zato šta ga ja na to prisljavam, na jedan kurvanjski način.
Sad ću malo povuć paralelu iz običnog života...
Ova metoda pali, ali čovjek nije svjestan da je koristi, kad s nekim izmjenjujete cd-ove, knjige, štajaznamšta,da bi dalje kontaktirali a to ne radite svjesno, ne radite ciljano nego vam se druži, onda ta metoda ima smisla.
Ali kako nešto šta je umjetno u protiv nečije volje može imat uspjeh.
Možda trenutni, jer se nisu svi u stanju odhrvat čimavicama, ali kako im nije jasno da je ta metoda, prešutne prisle, kontraproduktivna.
Ustvari meni je kontraproduktivna, možda neko voli da ga se nagovara i moli. Ja mrzim. Mrzim da me se zivka i podsjeća, jer nešto šta mi je bitno najčešće zapamtim.
Metoda uvjeravanja nekog da ima savršen poslovni plan, i pritom se trudi uvjeriti me sto puta da je nešto savršeno je idiotska i normalno kontraproduktivna, kod mene. Jer ja polazim od sebe, ako sam ti rekla da je nešto savršeno, a ti to nisi prepoznao, ko ti je kriv. Ja te više neću uvjeravat. Imao si priliku.
Popušio si i sad pati.
Tako bi trebao izgledat poslovni plan neke turbo uspješne firme.
Treći dio:
Došao je dan kad sam išla vratit knjigu i kazetu. Dobila sam stvari, savršeno, nadrkana ka pas. Nemože bit savršenije. Ljuta šta su me uopće dovele u situaciju da uzmem tu literaturu i donila definitivnu odluku, da ako one mogu biti bezobrazne mogu i ja.
Jer to uznemiravanje je čisti bezobrazluk.
Ništa od svega toga. Jasno, nisam mogla jasnije, sam im rekla da me to ne interesira. Ja sam više tip za kopanje, pranje, čišćenje, neki konkretni fizički rad. Posli kojeg će mi bit uznojno čelo a ne jezik...
Teta mentorica mi je počela crtat neku krivulju, i opet je to tribalo krenut iz početka...
Ne ne stanite, da ja vama kažem dvi riči.
Ja virujem da ćete vi uspit, stvarno virujem
ali ja ne želim bit u vašem timu
jer nisam u stanju nagovart ljude
jer polazim od same sebe, mrzim kad me se na nešto nagovara
mrzim kad se u prepunoj dvorani plješče nekome ko je zaradio triljune dolara
mrzim glupe američke principe okupljanja i druženja
Meni je toliko lipo u životu i toliko imam prijatelja da ni za njih nemam vremena
vrime mi je važnije od novca
novaca nikad neću imat jer ga uvik mogu više potrošit
i znate šta
prodajem avom
pa ako vas interesira neki od "naših" proizvoda
obavezno mi se javite.
Mentorici se zaledio osmjeh na licu
razgovor je privela kraju, uz obečanje da će mi se svakako javit ako joj šta triba od avona.
Ma neće one mene zajebavat, jer ću ih prijavit za zlostavljanje.
Ko zna moždami se jave za avon, jebiga nisam im ostavila nikakvu literaturu.
Post je objavljen 20.06.2007. u 10:56 sati.