Suncokreta2

E da, evo ovako
Imaju li godine veze sa načinom života?
Ili imajuli veze sa životnom energijom?
Ko i kako može odredit kako se triba ponašat "u skladu sa godinama"?
Šta je nekome normalno, a šta nije?
Recimo, ovako...
Ja, suncokreta2, mlađahna tridesetikusurgodišnjakinja (ha ha i sebi sam smišna), samohrana majka, zaposlena, i sve šta ide uz to, recimo, ne mogu razumit, nekoga mlađeg od mene-dosta mlađeg.
Bez ikakvih obaveza, bar tako mislim, možda griješim
Ajme opet kompliciram
6.6. je jedan koncert a 8.6. je drugi koncert i ja , normalno, idem na oba..
Jer mi se sviđa ta glazba, da nebi ispalo da idem na sve koncerte, a taj neko xy nije u stanju otić na oba koncerta jer mu/je to prenaporno!
E sad mene muči, ma vraga me muči, nego nemam blage o ćemu bi pisala
Jesam li ja blesava, sa deset godina više, šta imam force i volje ići na oba koncerta ili je taj xy u kurcu šta nema isto?
Jeli ja imam potrebu iživit ne proživljeno, iako ni to nema osnove, jer uvik sam takva bila i sa deset manje, ili taj neko ima potrebu bit stariji , nego šta je i ozbiljniji, nego šta bi trebao bit?
Ko se od nas dvoje ponaša "u skladu sa svojim godinama", i jeli iko od nas dvoje u kurcu?
Znam ja već odgovor na ova moja pitanja, i znam šta će večina odgovorit!
Svak se može ponašat kako želi i kako mu se da u nekom određenom trenutku i situaciji
Sve je meni to jasno!
Ali nemojte mi reć, da niikad niste imali potrebu nekog protrest i reć mu "ej pa di ti je životna energija"?
Daj se trzni!
Ne mogu virovat da nemaš force!
Koji ti je?!!!
Pozdrav svima onima koji su se pripoznali u ovom tekstu!
Ja suncokreta2, mlađahna tridesetineštogodišnjakinja!!!


APDEJT

Fur Immer Punk

--------------------------------------------------------------------------------

Es ist vorbei und es war doch schon
Wir bleiben gern hier
Doch wir mussen jetzt gehen
Alles hat mal ein Ende
Weiss doch jeder von Euch
Auf Wiederschen.

Doch bevor wir gehen, hort, uns kurz moch zu
Wir konnen sonst nicht schlafen, finden kein Ruh
Da gibt ist noch etwas, was ihr wissen musst
Und das immer geht.

Fur immer Punk, das mocht ich sein
Fur immer Punk.
Willst du wirklich immer Hippie bleiben?
Fur immer Punk, das mocht ich sein
Fur immer Punk.
Soll'n deine Kinder alle Gruffis werden?

Fur immer reich, das mocht ich sein
Fur immer reich.
Fur immer den anderen Kaviar fressen
Fur immer, und immer reich

Fur immer krank, das mocht ich sein,
Fur immer krank.
Fur immer mit der Krankenschwester
Fur immer bei dir sein

Viva Punk zehn Jahre lang schonen Dankst
Und wir leben auch noch hundert Jahre
Viva, viva, viva, viva Punk

Zwei Meter lang, das sollte er sein,
Drei Meter lang.
Dass kleine Schwester grosse Augen kriegt,
Vier Meter, funf Meter lang.

Forever young, I wanna be
Forever young.
Do ya really wanna live forever,
And ever, and ever young.

Hladno Pivo

Ovo moram napisat danas, baš sad, jer...
Sutra mi se neće dat i neće imati smisla
Zašto bi neko napisao odu suboti.
Ja znam.
Ja znam, zašto bi ja napisala odu suboti.
Ovo je moja prva slobodna subota, još od školskih dana.
Ili od dana kad se sičam da sa, u suboti, uživala.
Biće i studentskih.
Nemam blage.
Prva slobodna, radna, subota.
Prvo mi padne napamet, da zahvaljujući neradnim subotama, u godini, imam još dodatnih 52 slobodna dana.
Znaći, još, dva izvanredna godišnja odmora.
I onda je ova subota, bila, moj prvi dan, izvarednog, godišnjeg odmora.
Doduše, neko ko ne radi subote, ne može ni razumit o čemu ja to pričam.
Subota ujutro.
Digla sam se kad sam tila.
Jer sam večer prije bančila.
Kavu pila kad sam tila.
Nisam ni ručak kuvala.
Išla na more , kad sam tila.
Kupala se, karte igrala, kavu pila, opet.
Ispekle pizzu, na balkon sile, sve to pivom zalile...
Slušali neku dragu mjuzu, i pričali pizdarije, smijali se...
Savršen dan.
A najbolja je stvar šta je i sutra neradni dan!
Nema nervoze ni panike, jer još sutra, postoji dan u koji se strpa sva tuga i ljutnja.
Zbog , ponediljak, jutra.
Živila subota!!!!

Pijan


Treci mjesec zdesna mase mi
od zvijezda nebo i ne vidim
ja sam Ingemark Stenmark iz Gajnica
i trcim slalom medju banderama

Kao pobjednik stizem na cilj
stojim na haubi i slikam se
u ruci bljesti znak Mercedesa
u drugoj topli kruh od pekara

I svi me vole, svima sam duhovit
cekaju na red da me upoznaju
samo ti nikako da shvatis konacno
koliko me volis suludo

Tvoje ime mi je najljepsi refren
sto ga pjevam od srca na portafon
nitko se ne javlja, nista se ne cuje
samo susjedi prijete policijom

Prozor tvoje sobe gadjam kamenjem
to sam negdje vidio film neki crno-bijel'
al' u njemu je staklo bilo puno jace
u njemu junak nije bjez'o od brace

I svi me vole, svima sam duhovit
cekaju na red da me upoznaju
samo ti nikako da shvatis konacno
koliko me volis suludo, glupaco


HLADNO PIVO

Ne mogu virovat da sam dočekala TAJ DAN.
Ali kako to obično biva, sva ona euforija koja me je držala više od, ovih , misec dana, je splasnula.
Jeli kriv umor ili tisuće novih stvari koje mi se događaju, nemam blage...
Dakle, za sve one koji su čekali, ili nisu, ovo bi mogao biti, više, neki izvještaj nego ono šta sam ja sve ovo vrime tila izbacit iz sebe.
Je, reinkarnirala sam se.
Je po zasluzi.
Jer sam virovala, da će se to dogodit.
Ja, vaša i svoja, Suncokreta2 sam se reinkarnirala..
Iz jedne obične prodavačice u jednu, skroz neobičnu, gospođu, pardom gospođicu, u usponu karijere...
Ma , ljudi moji, nakon toliko godina, previše, ostvarili su se moji snovi.
Dala sam otkaz, bacila uniformu, žutu, u kantu za smeće-doslovno, rekla sve šta sam imala reć, iako sam mislila da ću im puno više i puno ružnije sve to izgovorit...
Smišno je to, ali stalno mi se isto događa, kad god razmišljam šta ću sve ljudima reć, kad već sve bude gotovo, ne izgovorim ni pola. Ma koje pola, ni 5%!
Samo zato šta me više nije briga, za te njih...
Zbogom drugovi i drugarice!
Doće neki novi cirkus u vaš grad, ili radnu organizaciju.
Razumili me iko uopće.
Ustvari, ovaj misec dana mi je bio užasno naporan...
Jedan dio dana prodavač, po kojem svi gaze i lijeće svoje frustracije, a drugi dio dana punopravna državljanka, divne nam zemlje, sa nekom strukom i nekim konkretnim poslom...
Tragedija ili komedija je veća, šta su vrata , te neke moje nove radne sredine, nevjerojatno, blizu stanu moje, sad već bivše šefice...
Skoro misec dana, komunicirala sam sa, nekim članovima, njene obitelji...
I oni su mi se obračali sa poštovanjem, a onda bi ih , taj isti dan, srela, u drugoj radnoj sredini, u žutoj košulji, i oni bi samnom razgovarali sa jedne sasvim druge pozicije.
A sve sam to bila ista ja.
Samo na različitim mjestima, i sa različitim zaposlenjem...
E i di je tu pravda...
Ma nisam im ništa rekla, ni njoj...
Nisam imala potrebu, jer oni su mi bili jednako mali ljudi i iz jedne i iz druge perspektive...
A ustvari nisam uopće o tome tila pričat...
Znala sam da ovaj post neće ni sličit na ono šta sam ja proživljavala sve ove dane...
Kad sad odvrtim cili film, nemam blage kao sam sve to uspila...
Radila više od 12 sati dnevno, pola dana umno, pola fizikalila...
Navečer kuhala ručak, peglala, usisavala.
Imala vikend, u obliku nedilje, di bi smistila sve ...
I čišćenje, i tulumarenje i kavice i kupanje...
I evo sutra je već srida...
Ovaj petak, prvi put u životu ću moć reć, hvala Bogu opet petak.
Ma šta ću ja radit 2 dana vikenda i petak popodne...
Meni to dođe ka mali godišnji, svaki tjedan...
Ustvari, ja i jesam sad na godišnjem, do kraja miseca.
Iako , ustvari radim, ali samo jedan posal, ne mogu virovat
I imam vrimena za kavu
Doduše dok sad odem na sve obečane kave, proće još misec dana...
Ma ovaj post je ispa bezveze, znam, ali takva sam, cila konfuzna
Nisam ja još svjesna šta mi se lipo dogodilo
I to sad, kad su svi mislili, osim mene, da nema šanse da mi se nešto , ovako lipo dogodi...
A najsmišnije je od svega, šta mi se lipo tek poćelo događat..
Znam ja da ima nevjernika, ali ja, definitivno, ne spadam među njih...
Svašta mi se lipo , još, ima dogodit, i oće
Ustvari, već se i događa...
Nisu samo bolji posal, bolja plaća, bolji uvjeti rada, vikendi i normalniji ljudi, srića u životu
Jel tako, ima toga još...
Eto, kad se kotač pokrene, oživi cili mehanizam...
Pa se nadam da će i sljedeći post biti pametniji...
Ma ne sljedeći post, nego da će cili ovaj moj, novi, život biti pametniji, bolje iskorišten i sretniji..
Jer ako je ko zaboravija, sad ću ga podsjetit, to jesam ja ali reinkarnirana...
Sebi ista, ali ljudima oko sebe bolja...
Pitajte ih ako nevirujete...