Ovo moram napisat danas, baš sad, jer...
Sutra mi se neće dat i neće imati smisla
Zašto bi neko napisao odu suboti.
Ja znam.
Ja znam, zašto bi ja napisala odu suboti.
Ovo je moja prva slobodna subota, još od školskih dana.
Ili od dana kad se sičam da sa, u suboti, uživala.
Biće i studentskih.
Nemam blage.
Prva slobodna, radna, subota.
Prvo mi padne napamet, da zahvaljujući neradnim subotama, u godini, imam još dodatnih 52 slobodna dana.
Znaći, još, dva izvanredna godišnja odmora.
I onda je ova subota, bila, moj prvi dan, izvarednog, godišnjeg odmora.
Doduše, neko ko ne radi subote, ne može ni razumit o čemu ja to pričam.
Subota ujutro.
Digla sam se kad sam tila.
Jer sam večer prije bančila.
Kavu pila kad sam tila.
Nisam ni ručak kuvala.
Išla na more , kad sam tila.
Kupala se, karte igrala, kavu pila, opet.
Ispekle pizzu, na balkon sile, sve to pivom zalile...
Slušali neku dragu mjuzu, i pričali pizdarije, smijali se...
Savršen dan.
A najbolja je stvar šta je i sutra neradni dan!
Nema nervoze ni panike, jer još sutra, postoji dan u koji se strpa sva tuga i ljutnja.
Zbog , ponediljak, jutra.
Živila subota!!!!
Post je objavljen 26.05.2007. u 23:36 sati.