Suncokreta2

petak, 20.07.2007.

ja nisam normalna, a nema mi pomići i ne tražim je

Ali ovo mi se već sto puta dogodilo i nisam izvukla nikakvu pouku.
Nošena pred vikendaškim raspoloženjem, napisala ja blentavi post i "greška na stranici" sve otišlo u prdac!
Ali nedam se ja, ne može niko moju glupost pobijedit, idemo sve iz početka...
iako je to teško jer to je bila trenutna inspiracija, valjanja pizdarija
već vidim da ovaj post ide u nekom drugom smijeru.
evo dok ovo pišem razmišljam kako mi je ovo ka, 60-ti post, a zna li iko koliko sam ih napisala i nisu se objavili zbog greške na stranici.
zato ja neračunam da je ovo 60-ti. meni je ovo 67-mi.
zašto baš taj broj jer mi je 7 drag broj.
zašto, za babino brašno, ma vidim ja da ovo nigdi ne vodi,
broj 7 je divan broj, ali ne ovaj na tastaturi njemu fali jedna crtica, e ta crtica je meni jako važna, ne ne mogu bez nje, inaće je broj 7 elegantan broj sa ravnim crtama a opet nije simetričan, e to mi se sviđa
haha
a i 7-i je misec, koji mi nije ni malo lako...
baš suprotno, strašno mi je naporan, ali evo čim se pojavi trunkica opuštajućeg elementa u mom životu
ja osjetim potrebu malo škrabnut na blog mi moj.
a ka nisam se zakačila, i ka ne fali mi
a fali..
samo kad sam u problemu ne fali mi niko, osim sama sebi, a čak ni to ne previše
sljedeći tjedan je opet panika, ali nada se pozitivnom ishodi, jer tako mora bit, jer sam ja optimista i jer mi o ova iduća tri tjedna ovisi oću li uspit dobit par, ne zasluženih, dana slobode
E još sam se tila vratit na broj sedam
ustvari na sedmi misec.
to je moj misec
iako mi je uvik naporan, uvik mi se događaju neke teške životne situacije u to vrime
ali biće su to porođajne muke
mislim, pari da se ditetu lako rodit, svi samo pričaju o trudnicama, a zamislite šoka ditetu iz lipog ugodnog okruženja izać na ovaj svit
i nema povratka
Ustvari ufino pokušavam objasnit kako sam se ja u ovome misecu rodila! i to ne bilo kad nego 26-tog ovoga!
Godine nisu bitne, jel da, iako nije mi problem nosit se sa svojima, pa mlada sam
teže mi je nosit svoju kilažu, jebate, od kad kuvano nisam pojila, samo se trpam smećem, i širim se, priko granica, ka Slovenija, majku ih njihovu
a di su mi oni sad pali na pamet...
al nema veze, starcima mi baš stižu neki slovenci...
Ne razumim ljude kojima nije važan njihov rođendan, ni oni mene kojoj je važan
oprostite ali ja to ne razumim, pa postoji li ijedan dan koji bi triba bit važniji od rođendana, jer da nije bilo tog dana nebi bilo ni svih ostalih
ako me razumite
ako me ne razumite, i ako vam vaš rođendan nije najvažniji dan u životu, evo ja vam dozvoljavam da vam onda moj rođendan bude najvažniji dan.
jer da sam ja netko, moj bi rođendan bio nacionalni praznik
spajal i bi se vikendi, ma cila sedmica, ako triba
lito je, svima bi bilo drago, moj bi rođendan bio propisno obilježen
bez karanfila, molim
može kokteli i kvintali sladoleda, ma može i pivo i...
dobro oće li mene neko zaustavit
postoji li netko ko kontrolira količinu gluposti i gramatičkih grešaka na ovom blogu
samo još nešto
JINX-i, evo ih stižu
sutra, tvrđava gripe, 22 sata
album je odličan, veselim se koncertu
jako
iako sam mislila da mu se neću moć veselit ali evo ipak oću
pa me to veseli
sve do ponediljka
onda opet sve nanovo
ali nema veze
vikend je, baš me briga za brige
poslovne
ne mogu više, boli me kičma
ipak mi je ovo drugi post, danas
nadam se i objavljem ili da ga kopiram prije nego šta ga objavim
ma neću
baš volim riskirat
bez obzira na paniku, na poslu, svratit ću vidit ko me se sitija
nemojte se zezat, ja sve pamtim, ka slon (tako izgledam)
odlična mi je memorija, osim šta nikako ne mogu zapamtit
face, imena, brjeve, događaje ni sporne situacije
ali uvik imam argumente za sve
to je sve zbog dobre memorije
nisu godine
ma kakvi koje godine...

- 12:37 - Komentari (13) - Isprintaj - #