misliti je drek znati

Khm, khm, da se iskašljem prije nego počnem. Razmišljam tako zadnjih dana, puno previše, zavidna svima koji ne koriste mozak prečesto u takve svrhe, jer je čudan taj moj mozak, kao da uspijeva odjednom razmišljati na sto strana, kao da su u njemu mali mozgići koji rade svaki za sebe pa bih ja još i trebala ostati normalna osoba koja uredno funkcionira na dnevnoj bazi. Nešto baš i ne funkcioniram, jer mi je prenaporna ta borba s previše misli. Nešto i započnem raditi, pa odlutam u tu mislilačku oluju.

Događaju mi se i stvari kao zaustavljanje na semaforu na kojem svijetli zeleno, jer ja vidim ne znam što dok misli mi vrludaju, da posudim ovaj stih, loša situacija.

Najviše razmišljam o nezadovoljstvu i o tome kako ništa ne činim da riješim barem nešto od toga što me čini nezadovoljnom. Naporno je biti nezadovoljan i privatno i poslovno. I tako i dalje razmišljam, pokušavam zamisliti barem na jednom polju drugačiji život.

Danas popodne sam izašla van sa starijim sinom, nešto smo pojeli, prošetali Bundekom, odmarali na klupama, razgovarali, pametno moje dijete i njegova zapažanja...kaj ti se toliko sviđa ovaj stan da ne želiš otići, s njim nikad nećeš biti sretna...pa kako ne bi imala za unajmit stan, prestani pušiti i kupovati razne gluposti tipa grickalice.

A onda smo otišli još malo do Avenue Malla jer nismo njemu jučer kupili kupaće kad smo bili u velikom shopingu, a i ovaj baš nije stao samo na kupaćima :D, a planiramo nas dvoje u petak na more, iako baš prognoza nije neka, ali zna dhmz dobro pogriješiti :). Mlađi sin ide u ponedjeljak s društvom, moramo se na žalost vratiti u srijedu jer u četvrtak ima ispit, ali oboje smo umorni od svega, on od vrućine i napornog učenja, ja ni ne znam od čega sve ne, kad mi počnu izbijati čuda od prišteva na licu, znam da je nastupio kolaps sistema. Pregorjelo hlađenje procesora.