Khm, khm, da se iskašljem prije nego počnem. Razmišljam tako zadnjih dana, puno previše, zavidna svima koji ne koriste mozak prečesto u takve svrhe, jer je čudan taj moj mozak, kao da uspijeva odjednom razmišljati na sto strana, kao da su u njemu mali mozgići koji rade svaki za sebe pa bih ja još i trebala ostati normalna osoba koja uredno funkcionira na dnevnoj bazi. Nešto baš i ne funkcioniram, jer mi je prenaporna ta borba s previše misli. Nešto i započnem raditi, pa odlutam u tu mislilačku oluju.
Događaju mi se i stvari kao zaustavljanje na semaforu na kojem svijetli zeleno, jer ja vidim ne znam što dok misli mi vrludaju, da posudim ovaj stih, loša situacija.
Najviše razmišljam o nezadovoljstvu i o tome kako ništa ne činim da riješim barem nešto od toga što me čini nezadovoljnom. Naporno je biti nezadovoljan i privatno i poslovno. I tako i dalje razmišljam, pokušavam zamisliti barem na jednom polju drugačiji život.
Danas popodne sam izašla van sa starijim sinom, nešto smo pojeli, prošetali Bundekom, odmarali na klupama, razgovarali, pametno moje dijete i njegova zapažanja...kaj ti se toliko sviđa ovaj stan da ne želiš otići, s njim nikad nećeš biti sretna...pa kako ne bi imala za unajmit stan, prestani pušiti i kupovati razne gluposti tipa grickalice.
A onda smo otišli još malo do Avenue Malla jer nismo njemu jučer kupili kupaće kad smo bili u velikom shopingu, a i ovaj baš nije stao samo na kupaćima :D, a planiramo nas dvoje u petak na more, iako baš prognoza nije neka, ali zna dhmz dobro pogriješiti :). Mlađi sin ide u ponedjeljak s društvom, moramo se na žalost vratiti u srijedu jer u četvrtak ima ispit, ali oboje smo umorni od svega, on od vrućine i napornog učenja, ja ni ne znam od čega sve ne, kad mi počnu izbijati čuda od prišteva na licu, znam da je nastupio kolaps sistema. Pregorjelo hlađenje procesora.
Post je objavljen 13.06.2010. u 22:11 sati.