stillhoping
23.08.2007., četvrtak
NACRT ZA SUTRASNJI DAN
Zabavljen je mermerom...ja ne zameram....mene muci moja dokolica.Knjige koje stoje neotvorene.Njanjave pesme u folderu za lenjo popodne.Tabani koji svrbe a ne da im se otici... Vrelina...mastif i ja je tesko podnosimo.... On lezi u hodniku,na mermeru,i tesko dise,isprekidano....Lenjo pseto.... Ja,razgacena,sa skupljenom kosom i bokalom hladne vode za stolom... Sanjarim... Ujutru cu otici u onu nasu kafanu na vodi,u Zemunu...skinucu sandale i hodacu bosa po pesku....sedecu zatim,i gledacu u vodu...reka odnosi nemir,gotovo uvek....a onda,mozda ce neko i od prijatelja naici,golih ruku,veselog lica....jesce se kobasice,pice se lagano vino....fotografisacemo trenutke....ja cu kazati da ne volim slike...moje obrve su uvek u cudu podignute na njima,a oci suvise pitome,gotovo tuzne....neko ce ponuditi vecernju sedeljku,sa kuvanjem hrane i isprekidanim smehom... Telefon cuti. Prihvaticu sedeljku.Ismevacu za stolom,izmedju dve case, sve trenutke koji su bili bolni.... Moj mali decak ce zaspati od umora,zadovoljan.On voli guzvu i ljude.Vise od toga sto voli,on ima potrebu da bude medju ljudima.... Bice to jedan,sasvim lep dan...cak i ako telefon ne zazvoni... |
