Let lastavica

12.01.2026., ponedjeljak

Unikati

Mnogi ljudi ostavljaju život za kasnije, za jedan od onih dana, za neku godinu...i život protekne pored njih, a da oni u njemu ne učestvuju. Puštaju ga kao veliku reku da pored njih protiče, a da se u njoj ne okupaju. Za sve ima vremena, sve se može sutra, neka odleži, odstoji, da se razmisli... i dok se okrenu, najbolji dani odoše u nepovrat, najlepše godine iza njih... a ne možemo isto sa 30 kao sa 20, sa 50 g odina kao sa 40, a posle 50 možemo još manje, pa manje... Zato nijedan dan ne sme proći, a da u njemu ne primetimo nešto lepo. Ne sme proći, a da nismo nekog videli, čuli, napisali pismo. Ne sme proći, a da u njemu nismo ostavili nešto završeno, urađeno. Nikako ne sme proći, a da bar malu radost sebi nismo priredili, makar kupivši sebi cvet. Nema svečanih dana i posebnih zgoda, svaki dan našeg života je poseban, specijalan, jer u njemu učestvujemo baš mi. Neki mudrac reče, a ja ga svakodnevno citiram: "Jedina osoba koja će s tobom biti celog tvog života si -TI!". Zaključak: tu osobu moramo čuvati, štedeti od nepotrebnih stresova, praštati joj ono što treba oprostiti, popraviti sve što se može ispraviti. U više navrata dobijala sam lep nakit s napomenom "Nemoj to nositi svaki dan, nosi u specijalnoj zgodi". Takve komade nakita nisam nikad stavila na sebe. Svaki dan mog života je specijalna zgoda. I vašeg života! Čuvajmo sami sebe! Volimo sami sebe! Onda će nas i drugi čuvati i voleti. Kad sebi oprostimo, lakše će nam drugi oprostiti. Kad smo pomireni sa sopstvenim nesavršenostima, lakše će ih i drugi prihvatiti. Niko nije savršen, ali je svako jedinstvena pojava na ovom svetu, kakva nikad pre nije postojala i nikad više neće. Unikati, čuvajmo sami sebe! (Rumba 2011)

- 07:01 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (17) - Isprintaj - #