Let lastavica

27.03.2025., četvrtak

Goran Matić

U Društvu književnika Beograda održana je promocija knjige poezije Gorana Matića: "Dan koji nikada neće doći" Poetski šaman je predstavio svoju novu knjigu poezije, sa samim poetskim biserima. Ovo je jedan od mojih izbora, dok sam vodila večer. Testament kapetana rečne mornarice Ništa ne želim ostaviti sebi jer nemam kome. Rodjen sam kraj velike reke pomalo razmažen šapatom talasa. Nama na rodjenju zabiju par udica u prste i zalome im vrhove. Kažu Pazite kako dodirujete stvari koje vam znače prvo ćete osetiti bol , posle će ići lakše. Onda pred našim očima zgužvaju zvezdane mape i naprave krhke papirne brodove, govoreći da se od nečega mora početi. Posle nas za prvi ples izaberu stabla trske i zenice nem se izduže u barke. Tada nam gurnu svet i ruke pa kako se ko snadje. Meni je prvo puklo srce, shvajući da su mi snovi sazdani od antimaterije,ipak, nigde ih ne mogu skriti tako dobro kao ovde. Pretvoriti ih u vir ili krik galeba da me prvo sačuvaju od drugih pa onda i od sebe. Dok sam zubima orao rečne slivove sitneci potonule ladje u trule šibice da još jednom svetlo začkilji ispred njene jagodice. Na ruke perući misli imedju dva talasa život mi je pobegao u mišije rupe. Grickali su ga mudro, kao komade sira na jezičku mišolovke. Popio sam dve čaše olovne vode trebalo je da bude dovoljno da potonem do jezgra zemlje. I moram vam reći da smrt nije crna tonući kroz kamen video sam joj boje. Izdavač Karlo Astzrahan i ja ponosno predstavljamo knjigu. Očito u Goranu Matiću raste nepresušno drvo poezije

- 05:48 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (18) - Isprintaj - #