SPIG
srijeda, 30.11.2016.
DOBRA DUŠA JEZERSKA
|
Barba Ante je staja nedi sa strane. U jednoj ruci dimija se 'York' u drugoj boca pive. Mislim da se smija kao nikad u životu. Onako ljudski i iz duše. Da bi stvar bila još veselija livala je kiša i svi, koliko nas je bilo, držali smo otvorene lumbrele, gledali u pod i mučali. Onda je puščani plotun zapara zrak o čega su se svi žegnili i okrenili glavu. Barba Ante je mora isti čas biti i ljut i ponosan. Ali nije. Samo se smija ka nikad u životu. HIDALGO GRE U RAJ Bilo je to jako, jako davno. Moga san imat deset - jedanaest godin. Mater mi je ciloga života pričala o toj nekoj seriji 'Malo misto'. Pričala bi kako su oni nekad to gledali i kako bi ujutro svi u kancelariji di je radila pričale samo o tome. Zna san ja tako i za Roka Prča i Anđu Vlajinu i Dotura i Bepinu i jedva san čeka ka će to čudo dojti na televiziju. I došlo je! Iako san bija mulac i dan danas se sićan kako se nisan moga načuditi kolika je ti Smoje morati imati muda kad je u doba najcrnjeg komunizma iša snimati 'Borbenu ponoćku'. Ali ipak o svi tih likova najviše mi se svidija Servantes. Bija mi je nekako najbliži. Kakav čovik! Scena kad je izgorija u požaru i kad su ljudi koji su po njemu do tad pljucali mučali i gledali u prazno mi je bila i ostala nešto najjače što san ikad vidija u životu. Toliko jaka da san je specijalno za današnju štoriju iša malo prekrajat i zajebavat se jer je ka stvorena za ovi tren. NAJLUĐA PRIČA O BARBA ANTI Jedan naš čovik koji živi u Zagrebu je ciloga života predava u školi, a sad je u penziji. Iako je dobar ko kruv barba Ante ga nije volija, a kako je i barba Ante bija dobar ko kruv onda je to njihovo koškanje bilo presmišno. Prije par godin za doček Nove godine,ka je prošlo po noća, naš je učitelj dobija na mobitelu poruku. Na ekranu je pisalo ime njegova brata i ovaj se razveselija misleći da mu brat iz Jezer čestita novu godinu. Stisnija je botun, a onda se žegnija. Na ekranu je pisalo: ''Pederu!'' Nije prošlo po minuta,a stigla je nova poruka. Ovi put još duplo žešća. Pisalo je: ''Pederčino!'' Ljut ka pas okrenija je bratov broj i kad se ovaj javija prvo što je bilo je to da mu je veselo čestita novu godinu i poželija puno sriće i zdravlja. Ovaj ga je ljuto pita koji mu je Bog i šta mu znače one poruke. Ovaj se cili smeja: ''Koje crne poruke?'' ''Pa one šta si mi sad sla?'' Brat mu je tad reka: ''A neman ti pojma.To biće barba Ante nešto traška po momen mobitelu....'' SVAKI GRAD UZ NAŠE MORE IMA SVOGA LERA Barba Ante nije bija lero. Bija je jako pametan čovik samo je ima nekog svoga ćuka u glavi koji nije bija nikakvo čudo. Taj se ćuk zva alkohol. Svako jutro je na svojoj štaciji naslonjen na ponistru o Svetog Ivana pravija svoj šou. Turisti su ga gledali u čudu, a on bi po cile dane slaga pive, piva, pušija, vika i svadija se sam sa sobom. Dica su ga volila. Misto ga je volilo. Svi su ga znali. Kad bi svaki od nas rano osta bez oca, kasnije i bez matere, ka bi svaki od nas živija sam ko pas, ka bi svaki od nas drža toliko toga na duši bez ikog bližnjeg da se olakša, ka bi se svako od nas raščepija ciloga života na ribi i na građevini i polako ali sigurno posta svjestan da će mu svaki preostali dan života biti najobičnije sranje, bez familje, bez blagdana, bez Božića, bez Uskrsa ... puka bi prije ili kasnije. Svak bi puka u praznoj i besmislenoj rupi kojoj se ne vidi kraja. Kažu da nada umire zadnja, ali ova njegova je krepala odavno. Ima je doduše on šansu ko niko i možda je moga živit ko gospodin čovik, ali nije išlo. Nije i jebi ga! Ako bi mu neko i pružija ruku pomoći on je jednostavno nije tija primiti. Diga je ruke i od sebe i od života, a cilo je vrime bija tu kraj nas. Svi smo ga vidili, svi smo znali sve, ali nam nikome nije bija bitan. Smijali smo se njegovim bazama jer je bija jako smišan. Zabavan, pametan, duhovit, vridan. I koliko mu se to motalo po glavi to samo on zna. Sad ka nas je svih bacija u crnjak sad svi znaju sve. Šta je tribalo i kako je tribalo. Na njegovoj omiljenoj štaciji, a to je bila ponistrica od Svetog Ivana osvanile su kandele, par boc pive i par škatula 'Yorka'.  SUBOTA,30.11.2013. Kiša je padala od jutra. Ispo crikve se okupila masa svita. U vrime ka nas je politika uspila razjebat da svi režimo jedni na druge ka divlji pasi barba Ante nas je taj kratki tren uspija spojit da dišemo ka jedan. Da bar jedan dan budemo ljudi. A to mogu samo najveći. Bez obzira što su ciloga života bili mali. Vojska mu je ka bivšem dragovoljcu ispucala zasluženi plotun. Velečasni mu je kroz suze reka da nam oprosti ako smo ga bilo čim naljutili. A onda je tišinu prekinija tihi jecaj mandoline. Nakon prva dva tona san oma prepozna o kojoj se pismi radi i srce mi se raskrvarilo još više. ... Iza vitra šta u provu tuče iza mora šta me na dno vuče vrate mene moji maestrali U moj porat, u moj porat mali .... Ljudi su plakali i pivali na po glasa. Jedan od onih trenutaka koji će nam svima ostati u srcu. Zauvik. Mislin da je barba Ante ovo stvarno zaslužija.... Ako ništa zaslužija je bar za ono kad smo jedno vrime skupa tukli batom po kamenu i sovali boge i svece ka bi nam puka tamo di ne triba. Jer barba Ante je nekad bija težak. Nekad naporan. Ali cilo vrime toliko dobar u duši da se samo lud čovik moga ljutiti na njega. Ostaće za sva vrimena Dobra duša jezerska |
