SPIG
ponedjeljak, 24.08.2015.
M/B HRVATSKA
|
Kakve veze ima jedan brod, veselo društvo i moj prijatelj Damir sa najtočnijim opisom Hrvatske u povijesti saznat ćemo u današnjoj epizodi 'SPIG' - a. U neke detalje je i meni teško povjerovati, ali s obzirom da sam se slušajući ovu priču valjao od smijeha to mi stvarno i nije toliko bitno. Ovako nešto se stvarno ne doživljava svaki dan. DAME I GOSPODO, DOBRODOŠLI U NOVU EPIZODU 'SPIG' - a! Jezera, otok Murter kolovoz, 2015. Moj kolega tog je jutra isplovio svojim brodom vozeći prijatelje i troje mulaca. Curica od nekih 6 - 7, njen brat od 9 - 10 i još jedan njegov prijatelj otprilike istih godina. Vrijeme sunčano. Malo puše. More valovito, ali ne previše. Plan puta je malo prođirati, a kolega je s klincima imao toliko doživljaja da se brod doslovno ljuljao od veselja. Nisu takoreći ni isplovili, a malena je već inzistirala da bi ona upravljala brodom. Kako mom kolegi tako nešto nije padalo na pamet ova se baš onako pravo muški namusila. Njeni su joj roditelji probali objasniti da je za upravljanje brodom još malena i da je to jako opasno, ali ova se nafrljila i ne odustaje. - Ajde, dobro - rekao je kolega - Drži kormilo! Sretna kao nikad, veselo uzima kormilo, gleda sve oko sebe s visine, a mom je kolegi nešto palo na pamet. Zamislio je da je brod na kojem se nalaze Hrvatska, da je mala premijer Milanović, ova dva starija brata su Karamarko i Crkva, a on je glavom i bradom Europska Unija. Njihovim roditeljima nije namijenio nikakve uloge, ali to uz ovakvu ekipu i nije bilo potrebno. Nekih pola minute nakon što je ulovila kormilo mala je odmah postavila pitanje od kojeg je nastala opća euforija. - A di mi idemo? Moj kolega EU joj je odgovorio: - Nemam pojma, ja sam tija voziti, ali kako si ti navalila vozi sama. - Oćemo li tamo? - pitala je mala. - Kamo? - Tamo! - Ajmo ća - odgovori kolega. Tad se oglasio brat (Karamarko): - Di si njoj dao da vozi, vidiš da nema pojma! Malena je rekla: - Ti šuti! - a onda je pitala mog kolegu - 'oćemo li amo ili tamo? - Ajmo tamo - reče on pokazujući prstom prema obližnjem otočiću. Šteta što to nije bio jedan od kornatskih otočića na kojem obitavaju ovce jer bi simbolika bila još veća. I tako m/b Hrvatska lagano plovi, skakučući po nemirnim valovima. Karamarko malenu non stop zajebava da nema pojma, ali ova se ne da. Svako toliko pita Europsku Uniju da li će lijevo ili desno, a brod šara kao pijan ... Crkva sjedi na provi i zasad mudro šuti. Ulaze u uvalu, a tamo usidren - ruski brod. Klinci veselo mašu Rusima, a ovi isto tako odzdravljaju. Dobri naši ruski prijatelji. Mogli ste odmah kupit' taj otočić da se ne morate vraćat' dogodine. Kolega se sprema baciti sidro, a sad na scenu stupa Karamarko: - A zašto se ne bi vezali za obalu? Ovaj odgovara: - A zašto bi se vezali? Plitko je, a i ružno je kamenje - nećemo razbiti brod. Tu ćemo se usidriti, spustit ću Vam u more skale, kupajte se, uživajte ... Mala Milanović bi se isto vezala za kopno, a roditelji plaču od smijeha. Crkva i dalje mudro šuti. Moj je kolega navukao masku i peraje i išao roniti, a ekipa se ostala zabavljati na brodu i oko broda. Karamarko je u more skakao s prove, ali na noge. Nema frke! Ako šta zapne tu su u blizini Rusi. Ubrzo, kolega se vraća noseći pun najlon školjki. Penje se na brod i kaže da bi ih na brzinu mogli spremiti. Ne moram ni napominjati da djeca nisu baš neki ljubitelji školjki, ali zato su se roditelji i Crkva najeli od gušta. Crkva je vadila nekoliko puta. - Mmmmmmm ... - rekla je. Suze se kriju, ali same padaju. Ne možeš vjerovat' i gotovo. Diže se sidro. Ponovno se maše braći Rusima, a sad na scenu stupa Karamarko: - Mogu li ja sad voziti? EU po stoti put na rubu plača od smijeha, a mala Milanović na rubu plača od bijesa: - Nećeš, ja ću! - Oću! - Nećeš! - Oću! - Nećeš! - Oću! - Nećeš! - Oću! - Nećeš! - E oću! - E nećeš! - DOSTA!!!!!! - umiješa se u tu zrelu i zanimljivu debatu moj kolega Europska Unija - pusti sad malo njega, ti si dosta vozila! Mala Milanović je potom sjela na klupu ljuta kao pas, prekrižila ruke i frkće. Karamarko je neugodnu tišinu prekinuo uobičajenim pitanjem: - A kuda sad idemo? Kolega briše suze: - A šta ti misliš, di treba? - Nemam pojma - odgovara ovaj. - Pa kako si onda navalio da ćeš ti voziti, a ne znaš kamo? - zapita kolega. - Pa nije ni ona znala pa si joj dao! Riganje. Kolega i roditelji se smiju na sav glas. M/B Hrvatska plovi dalje. Vođena sigurnom rukom Europske Unije vraća se u matičnu luku, a za upravljačem staložen i siguran brodi kapetan Karamarko - Oćemo prema tamo? - zapita. - Ajde vozi, samo vozi! - odgovara kolega i otvara 'Bavariu'. Brode oni tako jedno minutu i pol, a tad se oglasi mala: - Jel' tako da sam ja bolje vozila? Crkva se taj dan dobro najela i nije bila bogznašta razgovorljiva, ali na ovo pitanje malene Zoran Milanović je imala spreman odgovor: - Nisi, on vozi puno bolje od tebe ...! Karamarko vidno zadovoljan nastavlja iako ni sam pojma ne zna kuda. U tom trenutku događa se nešto ludo. Treba proći između dva otoka udaljena jedan od drugog niti petsto metara, a iz suprotnog smjera juri gliser. Velik, opasan, brz, zajeban. Karamarko automatski pušta komande i zamoli mog kolegu: - Ajde, sad ti vozi! Mala se podrugljivo smije, ali se ovaj put ne želi miješati.Crkva mudro šuti. Probavlja školjke. Europska Unija je preuzela komande i brod je nastavio ploviti po nemirnom moru. Negdje u daljini ovce su veselo blejale ... |
