smotani
utorak, 28.09.2010.
slatke "objave"...:)
Prošao je još jedan sumorni, magloviti i kišni vikend. Baterije su malo popunjene ali su, slijedom niza monologa, razmišljanja, pomalo i ispražnjene. Situacije koje su dovele do pada raspoloženja dovele su i do puno tamnijih misli, ali, nastojao sam sa svojim dnevnikom razriješiti, makar «slovo u slovo» pokoju dilemu. Nemam pojma koliko sam uspio, ali je činjenica da u jednom trenutku šetnje uz, opet naraslu, Savu, nisam primijetio razliku između kiše i još nekih, slanih materija koje su klizile niz moje lice. . .  No, dobro. Kako god, kišni je vikend prošao. Nekada sam volio kišu, uživao šljapati po lokvicama.... dok, unazad par mjeseci.... ne mogu je smisliti... podsjeća me na dan koji bi volio da se nikada nije dogodio, na nedjelju, poslije koje sam poželio nikada otvorti više oči.... ali, kako mi ni to ne ide po mojim željama, kako ni za to nemam dovoljno sreće, snage ...ostao je samo gorak okus u ustima kojeg ništa, baš ništa, neće nikada isprati.....  .Valjalo je poći u novi tjedan, ma kako kišovito, ma kako raspoloženo.... ujutro sam, iz osobnih razloga, kasnio...i, dolazim ja, a moje drage cure šu-šu..... gledam, okrećem se, upitan pogled..a ono...tišina..... i pitanje..a di si ti? No dobro, moram li ja baš na sva pitanja dati odgovor, mogu li neke moje stvari ostati moje? Sjednem ja, a one, onako umiljato... kako si? Oćeš kavu? Ne bu dobro...ne bu... ne pamtim kada su me zadnji puta pitale za kavu... obično sam ja taj koji jutarnju pije sam, jer, uobičajeno, dolaze prije mene ( pričao sam vam... prošo me radni entuzijazam i dolazak sat vremena prije gonga) gledam ja, i, pomalo smušeno, zamolim kavu....čekam, i pitam se što slijedi..... sjednu moje dame, gledaju me.... ja se spremam na balkać, zapalit uz kavu...a jedna od njih.... « Smoto, ček malo...nešto ti moram reć..:» gledam ju, upitno.... pogledam druge cure.... neka tajnovitost i znatiželja istovremeno je izvirala iz njihovih očiju.... tiho, jako tiho je započela, otprilike...» znaš, moram ti reći da će moja mala curica dobiti bracu ili seku...» zastao sam... gledao sam je širom otvorenih očiju..... znam, znam koliko dugo i žarko žele drugu bebu... malo mi se zamaglio pogled i već sam je vidio duplu.... ima li ljepše vijesti nakon tako depresivnog vikenda? Prišao sam, zagrlio ju, poljubac u obraz  i..... što reći do... ma radujem se i neka je sretno! I tako, uz malo sjete, krenula je šala na njen račun, ali, poneka strelica krenula je i u mom pravcu.... i, kako ja uvijek moram nešto bubnuti.... tako sam opet potrčao, kao divlji konj ( čak je i kenjac pametniji od mene), korak unaprijed.... prišao sam neudatoj kolegici i važno izjavio...e kad mi...... a ona zastane, pogleda me... pa kaj ti nisam rekla? Mi već jesmo!! Sad sam malo zapeo... kaj jesmo? Ko? Ti i ja? Kada? Kaj je tebi? Pomalo zbunjen nisam uopće kužio o čemu je riječ.... a ono.. .eto razloga novom veselju... u petak, kad me nije bilo ovdje, mladica je objavila da.... čeka bebu.....?! aaaa ... pa kako meni niko nije prijavio?? Ja uvijek sve zadnji saznam! I, naravno, krenule su šale i pošalice i na njen račun, ponudio sam se odraditi drugi dio porodiljnog – ali, dobio sam zabranu, jer, buduća majka kaže ovako...» A ne!!! Dijete možeš priznati, ali na porodiljni nejdeš jer...imaš veću plaću!» Hm... sve bi bilo donekle šaljivo da... nije to toliko glasno rekla da je pola hodnika čulo tu izjavu... ne, ne moram vam reći kakve sam poglede, upitnike dobio.... ja tata...  . eh... ali, alo, nisam..nisam ja taj... tata slavi već dva dana i pomalo je izvan svih vremenskih zona ... kako situacija na poslu postaje alarmantna... počinju otpuštanja, nema, NEMA novih zapošljavanja, a moje djevojčice, opet, serijski i lančano, jedna po jedna.... la pa pa ... pih.... cijela stvar prevedena je ovako...» ma Smoto, mi to radi tebe... sad garant ostaješ na poslu..:»...eh..  Dakle, za sada su dvije poznate sa okvirnim datumom «odlaska», treća tek zbraja, a četvrta...ona je najslađa..:» pa ne bi znala, zapravo, još nismo potvrdili..». dobro, treba to i vedrije gledati, posao će se sukcesivno natovarivati na naša leđa – a kako ta naša su malobrojna...bit će fešte... nakon ovakvih informacija, sve, baš sve sam cure «postrojio»...izvršio « oglede « - malo sam provjerio njihove vanjske pokazatelje... iskreno... «mama», jako, jako si mi sumnjiva... imaš li mi nešto za reć?? «Mamaaaa», zar i tiii???? Sa jučerašnjim šokom moram se pomiriti... slatka iznenađenja... zato sam danas, budućim mamama, mogućim mamama i inima donio dvije litre mlijeka.... pogledale su me, i kao... pa nisi trebao, hvala... « ma, ok...vratit ćete mi uskoro «  ( šala, naravno).Veću šalu priredili su mi budući očevi kada su mi dali u zadatak da ih sada malo pripazim.... hm...hm.... «ja neka pazim a vi ste uživali?!» e pa lijepo, meni uvijek teži dio posla  Da, dijelim njihovo oduševljenje, opet ću imati podmladak za igru sa kockicama...ali ipak, malo sam ...sjetnički.... No, nećemo kvariti ovo raspoloženje..... Dragim mojim curama koje će uskoro – neke opet, neke tek prvi puta, put majčinstva, poklanjam ovaj spotić . . da se priviknu na slatke mališane i njihova slatka zapomaganja... mi bi još .... braci i seka.... I, dok sam ja lagano slagao ovaj spotić, odjednom... s lijeve strane ekrane, ulete mi dva mališana.... mali zecovi sa Vidričinog bloga...aaaa...draga Vidrice, ulovio sam ih, nahranio i spremio ;))))) hvala ti što si mi dala male slatkiše na čuvanje ;) |
- 21:00 - Komentari (41) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||