smotani
četvrtak, 22.07.2010.
sa mirisom octa....
|
Naporan mi je ovaj tjedan. Nakon „ljenčarenja“, vraćanja u kakvu takvu svakodnevnicu, trebalo je zasukati rukave (nisam, naravno, imam kratke) i uhvatiti se sa „gorućim“ stvarima na poslu ali i sa spremanjem zimnice. Na poslu – arhaično – čuda su se događala a tek će se događati...selidbe, zgušnjavanja, razrjeđivanja – to je više nemoguće pratiti. Ne tako davno, odbacili smo neke „satelite“ misleći kako nam ne trebaju, kako su nerentabilni, kako će sve to bolje izgledati..... tada sam njušio da će tu biti naše poznate privatizacije. Dogodio se novi vlasnik koji, čini mi se, i sam tapka i ne zna što želi... nutra, van – da se ne lomi na našoj koži, na našim leđima, izgledalo bi to sasvim zadovoljavajuće.... no, prepustio sam se i toj stihiji kao i stihiji života pa kud me odnese. Što se zimnice tiče (a jesam dosadan  ) kelj, mahune i radić su spremljeni – do nove berbe, a tikvice sam ostavio za zadnje jer su malo otpornije. Kako sam već u škrinju spremio dio koji mislim da mi je dostatan za na lešo odlučio sam se pokušati ih nakiseliti.Tražio sam u majčinim receptima – ali, nigdje, baš nigdje nije decidirano spomenula tikvice već „može i drugo“. Ma što drugo majko? Zapravo ni ne sjećam se da li je to radila – ipak sam ostario, posjedio i posenilio.... malo sam prošvrljao po netu, naišao na neke recepte i uspoređujući ih sa majčinima u kojima spominje „i drugo“ zaključio – idem kombinirati. Pa ne bi ja bio Smotani da ne smotam.... barem dva recepta.. I tako, krenuo sam u akciju. Manje tikvice sam narezao sa korom, a većima sam istu skinuo i rezajuć proizveo neke nepravilne oblike, ali, otprilike iste debljine – dobro, nisam mjerio....  I, nakon kratkog prokuhavanja, hlađenja, slagao ih u teglice... uz dodatak luka i češnjaka koje sam malo umiješao između redova, zalio potrebitim čudima i..hop.. salatice gotove. Provjerio sam – špajza je nakon zimske generalke još uvijek uredna  i ima mjesta za nove teglice. A Vas ću počastiti receptom kojeg sam našao nedugo na netu i isprobao – samo, umjesto puretine stavio sam piletinu, a umjesto kelja pupčara stavio sam kelj iz vrta i, nisam štedio na siru... mmmm finooo Što bi rekli Slavonci uživa ko prase što i vama želim dragi gledatelji.. A ja vama dragi moji prijatelji želim da uživate u nadolazećem vikendu – što i sebi želim  I, neću više o zimnici ( malo manje ću )  |
- 21:00 - Komentari (15) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||