|
|
| < | srpanj, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Ove priče su izmisljene i dadovezuju se jedna na drugu.
Priča ih Frida.
Napisala ih je ×Annabel Lee× ali ne smatram to previse vaznim.
ostavljajte komentare i reciti mi sta vam se ne svidja u pricama i sto bih vi ma mojem mijestu promijenili.
stee
Ja sam Frida.Jedno kreativno djevojce.Vokal grupe Zuz.
volim crtati,citati,pjevati,svirati.volim glazbu.
Imam tamnosmedju ravnu kosu koja mi seze preko ramena i smedje oci.
jednom mi je netko rekao da se mozes izgubit u njima.
Na Jacku volim dvije stvari.Njegov stav,zbog kojega je kao rođen za slavu i njegovu iskrenost koja je još jedan razlog zašto je moj najbolji prijatelj.Njegova duga crna kosa,koja je čak i duža od moje i njegovih ramena te njegove duboko zelene oči obaraju me.Svira solo gitaru.U tome je zaista dobar.Njegova je i bila idea da okupimo ovaj bend. Svima nam se svidjela.
Robi je zivahan tip decka,pomalo djetinjast.Basist iste grupe(Zuz).
Također kreativan..
ima kosu koja mu prekriva uši no nije nimalo duga kao Jackova ili kakvu ima Bob,pirsing na nosu i smedje oci.
Sve što mu se u životu dogodi može sastaviti u esej od 1000 stranica ili u samo jednu kratku rečenicu koja znači više od brojnih drugih.
Dolazimo i do Boba.Svira bubnjeve i ima.hm.veoma mišićave ruke,dugu plavu kosu i predivne plave oči.Ima osamnaest godina.Pridružio nam se preko Jacka.
Bižan je
Shot at 2007-07-19
Menađer Zuz-a.čovijek izrazito čudno oblikovanog lica te načina oblačenja.Ima obučene razne odjevne konbinacije.Sve se svodi na šarene kreacije.To su uglavnom sakoi u abnormalnim bojama i kravate koje na sebi imalju nacrtane likove iz crtića.Simpatican i saljiv.
Pozvala sam sljedećeg dana Maggie na čaj.
Ona je moja starija sestra.Priopćila sam joj sve što se događalo i bila je veoma zadovoljna sve dok joj nešto nije sinulo.
Maggie je jedna vrlo temeljita,brižna,dobra,lijepa,pametna i necinicna osoba.Sa velikom brigom upitala me
-Ej Fridek,ti sad zaćas moraš na faks,zar ne?Mislim da je sve ovo divno i krasno i pošto zasad imate koncerte samo vikendom,sve ide po planu.Ali što kad postanete slavniji i što kada dođu ljudi za spotove i te stvari...to će te stajati znanja.Ti si pametna i sposobna pa sumnjam da bi ti bilo drago prekinuti školovanje na par godina ili pa da ostaneš cura samo sa srednjom.- Pogledala me pitnim pogledom a njene oci koje su treperile na jutarnjem suncu trazile su odgovor na to pitanje.I tu je imala pravo.Nisam zaista razmišljala o tome
-heh,pa nisam ni rekla da želim prekinuti sa školom-
-ali znam da nisi mislila o tome.-
-pa...-
-pa?-
-Faks na koji ću ići biti će šo mojm ukusu ineće biti zanemaren.-
-.a koji će to faks biti?-opet me pogledala.Oci u joj bile sive sa zelenim rubom oko zjenica.Kosa joj se danas kovrcala na vrhovima i bila je svezana u visok konjski rep.Znatizeljno.
-razmišljala sam o...-
-o?-
-arhitekturi-
-pa to je krasno!Na kraju sedmog mijeseca su prijamni.-
-Već?-
-Da,nabavit ću ti neke kn jige da se naučiš.-
-ali ja...-
-nisi prije mislila,a?-
-Pa ni neznam kamo ću,u koji grad?Nšta.-
-nema veze.Ućit ćeš, ja ću te gnjaviti a ako ne uspiješ na prijamnom,ništa od tvoje pjevačke karijere.-
-ok,učit ću.-
-ajde,idem sada.-
-idem i ja.-
Otpratila sam je do vrata moga stana i nakon toga otošla do Cordela.Pa ipak je dan koncerta a čini mi se da je on bas taj koji mi moze pomoci.Uzela sam taksi i po stoti put se spustila po hodniku i usla u blagavaonu.
-o,vidi ko je tu.sigurno imas neki jako dobri razlog sto si tu cak sat vremena prije probe.-cita me kao knjigu.kako je smo mogao znati da trebam njegovu pomoc?
-daj,sto te muci?-odmah je presao na stvar.Znatizelja mu se osjetila u govoru makar ju je silno pokusavao obuzdati.
-neznam zasto sam uopce dosla i zasto mislim da ces mi ti pomoci..-
-..ajde,u cemu je problem?potrudit cu se da ti pomognem.-
-problem je..idemo ispocetka.danas sam bila na caju s Maggie,a ona je vrlo du...
-..sto?prvo,tko je Maggie?-
-o pa ti ju ni neznas...ona je moja starija sestra.Sasvim sam zaboravila da ju nepoznajes.Uglavnom,ona voli stvari razmotriti u potpunosti.Danas me pitala sto kanim uciniti sa skolom i sa faksom i sa svime sto sam kanila uciniti u vezi tog dok sam bila...obicni smrtnik?-
-to mi se sviđa.to..smrtnik..no,nastavi.-
-..ja sam se zapitala tek nakon sto me ona na to podsjetila.Razmisljala sam o tome veoma dugo...-
-..I?Sto si smislila?-opet me prekinuo.
-sto sam smislila?nista,u tome i jest problem.zeljela bih zavrsiti taj faks i sve,ali opet taj cudesan svijet «bogatih i slavnoh» o kojem ljuditoliko trabunjaju cini mi se blizi i zabavniji.ako ne nađem nikakvo resenje do 7. nijeseca,morat cu se prisiliti napustiti bend i...otici.-
-smislit cemo nesto ali znas da se za slavu treba zrtvovati.-
-aha,ali ne i ugroziti buducnost.-
tog trena pojavio se Jack
-jesa vas..jesam va!Uhvati osam vas!-
-Što bi to sad trebalo znaciti?-
-hmm..vi dva to najbolje znate.poceo je bacati razne ljubavne pjesmice i zezati nas,a ja sam nastojala promijeniti temu tek da se Cordel slucajno nepocne braniti i pricati o cemu smo razgovarali.Namjeravam,naravno reci mojim dragim «Zuzovcima» o poteskocma ali..ne jos.
-I jack,jesi vjezbao?-guknula sam.Jest najjadnija stvar koju sam mogla reci no.pomoglo je.
-hmm,da.-rekao je pomalo zbunjen zbog nagle promijene teme.
-ej ljudi!-u sobu su usli zadihani Bob i Robi.
-no,šta ste vi radili?-upitao je Cordel vidjevsi umor na njihovim licima.
-pa zadihani ste.zato vas pita.-ponosno je zakljucio Jack.
-hvala na pomoci,nebi sami shvatili.-nasalio se Robi.-
-necete vjerovati sto nam se desilo!-Bob
-mislis?-Cordel.Bob ga je samo pogledao i nasmijesio se.
-bili smo vani kad je do nas dosao Matija...-
-tko je matija?-opet ga je prekinuo Cordel.
-to je nas stari prijatelj koji nam je sredio prvu probu.-objasni jack-njega nisam vidio godinu dana.kao da se skriva ili nesto..-
-on sad studira.graficki dizajn u londonu.Tko bi rekao.ona je inace..-
-..netalentiran.-nadopuni ga Robi uzevsi juice iz frizidera.
-bas tako.-Bob također krene po sok.
Ja sam stajala ko kip i zamislila se.Trznula sam samo kada je rekao «studij».Okrenula sam se i otisla u garderobu.Tamo mi se jako sviđalo.Zavukla sam seu kutao među kapute i razmisljala.Iz džepa sam uzela mp3 i slusala Cranberise.Zazmirila sam.Uvjeravala sam sama sebe da je ovo sve usputno i da ce se ubrzo naci resenje za sve.Mora da sam zaspala i tako ostala u garderobi veoma dugo jer je Jack upao u garederobu i poceo histerizirano govoriti.
-Pa gdje si ti?Trazimo te po cijeloj zgradi,jesi dobro?-
protrljala sam oci i ustala.
-ajde.pozuri.se moramo odsvirati onu pjesmu koju uvijek zeznemo i onda krecemo.-
-krecemo gdije?-
-ah,pa idemo na koncert!HELLO!-
-Dolazim odma.- otisao je.mp3 mi je prestao raditi.preslaba baterija.zakljucih.
Shot at 2007-07-19
Ustala sam u 12 popodne.Čudno sam se osječala.sjetila sam se da moram do Cordela jer je sutra koncet.
Kad sam dosla tamo,bilo je mirno i tiho.Jack me samo gledao.Ni njemu valjda nije bilo jasno što se jučer dogodilopa me pozvao da razgovaramo.To sam i očekivala.
-Što je ono jučer bilo?-
-Neznam.
-Samo si odjurila.oni ljudi su tako lijepe trikove radili...Izgubio sam te i nisam te mogao pronaci.Bilo je toliko ljudi...Onda sam te vidio kako trćiš prema svojoj kući.Vikao sam z tobom ali ništa.-
-Nisam te čula.bila sam jako umorna.-
Tad uopče nisam čula kada me Jack zvao Što je bilo?Nezna.Nisam nista vidjela ni čula.Zasto?Nije me briga.
-Umor i to je sve-
-Okej ako ti tako mislis.Ali ako nesto nebude kako treba,slobodno mi se javis.-da,bas.Kao da cu njemu prvom dotrcati i bubnuti mu sve moje probleme.Heh.
×××.
Osmi šesti.Koncert.Dan koncerta.Ovo je čudno.(u zadnje vrijeme sve mi je postalo čudno.)Uopče nema one uzbuđenosti.Dosli smo u Crvenu dvoranu.Tamo su nas čekali vizažisti,frizeri,stilisti i jos mnogi drugi ljudi koji nisu imali posla samo s modom i uljepsavanjem vec sa elektronikom i slicno.Mene su uputili u prostoriju koja je izgledala potpuno prazno.Sve je bilo čisto i bijelo.Radili su mi frizure,šminkali me i dali da biram odjeću.Zanimljivo je to što su sve radili istovremeno.Birala sam izmedju dviju kreacija.
Inaće ne volim u slobodno vrijeme nositi haljine ali ih volim na koncertima.Oslećam se nekako..kraljevski.
Izabrala sam purpurnu haljinui sa crnom postavom.Haljina na ramenice sa malo čipke na rubu.Sviđala mi se.
Dečki su imali tipičan rokerski stil oblačenja.Zapravo,više 80.-te.Kožne jakne i slično.To su valjda pobrali od Cordela. Nije da on tako izgleda većinu vramena ali mu je to lijepo i stalno im kupuje takvu odjecu.
Neznam koliko će ljudi doci na koncert.Ipak nismo toliko poznati.Pola dvorane sigurno će biti naši poznanici jer sve njih zanima kakav to put prema slavi imaju njihovi prijetelji,bifši dečki ili prijatelji iz osnovne škole.
.-može savijet?-iznenedio me Cordel.
-naravno.-
-ti kao clan benda imas velike mogućnosti i sve stvari mozes imati u svojim rukama.Pobrini se da i ostane tako.Koliko vidim,dečki ti vjeruju i zbog toga ih nemoj iznevjeriti,Jasno?-
-Jasno-da,i bilo je jasno.Nikad ih neću iznevjeriti.Ali jedna stvar nije baš čista.Zašto je sad Cordel išao to meni govoriti?Razumijem da ima iskustva u ovom poslu te da smo mu mi samo još jedan bend u nizu,i da smo samo dijeca od nade,isćekicanja i konaćnog ostvarenja sna o slavi.No svejedno.
Oklijevala sam neko vrijeme.On se okrenuo i krenuo prema vratima(valjda na «cik pauzu»).č-ekaj!-viknula sam i potrcala prema njemu.
-čemu sam zasluzila ovo predavanje?-zabezeknuto me pogledao i nasmijao se.
-pa..tako.Žensko si i vrlo si anbiciozna i mislim da nisi»kučka» ko druge cure-ˇ
-KUČKA!znaci tako naziva cure..-pomislila sam no nastavila sam ga slusati.
-i zato češ ti sve ovo donekle imati pod kontrolom.sad sve jasno?-opet onaj osmjehić i lezerni okret.kao da mi je sad ovo nesto znacilo.
×××
Čekala sam priliku da promotrim prostor.Kasnije,krenula sam razgledavati.Nije bilo ni trunke slićnosti sa barskim pjevanjem.O ne.Ovo je ogroman prostor za razliku od ˝MagicA˝.Mračnije je iza pozornice,a i zagušljivije također.Promatram ljude.Pripremaju i provjeravaju najsitnije detalje za koncert.Naslonjena sam na zid i pijem vodu.Tek sad shvaćam zašto je u životu potrebno riskirati.O bože.zaista si nemogu utubiti u glavu da sam bas JA i Zuz imali priliku upoznati Cordela.Sad..zapravo,mozda cemo biti i mi jednom dio povjesti i mozda cemo biti nekome uzor(oh,nadajmo se.).Okrenula sam se da nađem sat.Trebalo mi je da obiđem sve garderobe.Nigdje nema satova.Nasla sam ga tek kada sam otisla do wc-a i pogledala kroz prozor te vidjela sat na susjednoj crkvi.
Točno je 20:00 sati.Koncert će zapoćeti za nekoliko minuta.Nemam onaj strah ni sram ali koji put proviri uzbuđenost.Kao da cekam nešto nepoznato.A sad,kolika je to istina?
Popela sam se na pozornicu i gledala u publiku.Rijetko kad to činim.Bilo mi je zadovoljstvo gledati ih.Ni oni nisu znali što oćekivati.Kao da sam suosjećala s njima.
Više nisam tako smirena.Nesvijesno lupam nogom u pod.Počinjem razmišljati o koncertu a to nije dobro jer dolazim do nekih stvari koje me uplaše i cijela stvar postake...klimava?...Bob mi je jednom prilikom o tome pričao.Svijetla su se ugasila i publika je utihnula.Jesuli to utihnuli samo sad?Jer nam je prvi put?Poznati zvukovi Jackove solo gitare doprijeli su do mene i počela sam pjevati.Uopče nisam bila skoncentrirana na to što pjevam.Rijeci su samo izlazile iz mene.Znala sam otpjevati svaku stvar jer sam toliko vjezbala.
Izabrali smo odličan tajming.Subota je navečer i svi su željni zabave a nema nikakvih koncerata ni partija u gradu pa su svi dosli ovamo.
Nakon nekoliko pjesama publika se ˝probudila˝i atmosfera je postala odlična.Vidjela sam neke ljude koji su dolazili i u ˝Magic˝na naše koncerte.Bilo je divno.Toliko drugačije.Sve nove pjesme s novoga albuma posebno su oduševile publiku.Odlično sam se zabavljala.Deči su dolazili do nas,ja do njih i tako sve do jedan u noći.Sisla sam s pozornice nakon tri sata sviranja.Između smo imali samo jednu stanku od pola sata.-Ovo treba proslaviti-viknuo je Cordel.
Otišli smo u ˝Magic˝na piće.
-odlično,odlično.Nisam očekivao da ćete tako nastupati.Zadovoljan sam.Super!-Nije prestajao ponavljati koliko smo odlični bili sve dok ga Bob nije prekinuo.
-Jeste li im vidjeli lica?-
-Pa nisu očekivali tako dobar nastup.-cordel
-Pa onda nazdravimo u to ime.-Predložio je Bob i podigao čašu sa sokom od narandže.
-Ja također mislim da smo bili super.U početku ljudi zaista nisu znali što očekivati pa su bili tihi,samo su neki pjevali,no poslije je postajalo sve bolje i bolje.-Izjavila sam.
-Ha!! iznad očekivanja,kako možeš uopće sumnjati?-Cordel je govorio naručujući još jednu rundu pića.
-Ovo je jedna zaista nezaboravna večer a vjerujte mi,bit će ih još.Ako vam se to baš toliko sviđalo,valjda se nećete ljutiti što sam vam organizirao još par gaža.-
Nevolim rijeć gaža ni ne služim se njome,no način i trenutek u kojem je Cordel sada rekao dopali su mi se i više nego što sam mogla ikada zamisliti.
-Kada?-upitala sam
-Drugi vikend.-
-Već?Pa tko je ponudio mijesto tako brzo?ovo nam je prvi kooncert,prvi album,na početku smo karijere a aveć dobivamo ponude?-Zaprepašteno je upitao Jack lupajući po stolu
-Da,treba samo povući neke veze i..evo ga!Ali prije ste nastupali u ovom baru pa vas ljudi znaju,a ni niste tako loši.-
-Ajmo onda sad doma,meni se već pomalo spava.-predložio je Robi koji je bio zaista umoran.
-Čekajte!Još vam nisam sve rekao.Očekujem da taj koncert prođe najbolje što može.Tamo se mogu,zapravo gotovo je sigurno da će se pojaviti neki važni ljudi.Doći će jedan čovijek koji radi video spotove,ljudi iz Lopotia(televizija na kojoj se pusta muzika,nesto slično MTV.ju ali se uglavnom pusta rock,metal,punk i slicne stvari.) i novinarka začasopis New koji bi se trebao početi prodavati u Hrvatskoj.Ona želi napraviti par intervijua.Što znaci,dajte sve od sebe.Neću vas plašiti ali tako treba.-
-Pa to je super,dat ćemo sve od sebe.Obećajem.-Jack
-Da!možda privućemo pozornost stranih medija koji će nam dati...-Cordel
-Nove mogućnosti!-Preine ga Robi.
-Ne novu,veću.-Frida
-A možda i proputujemo konačno svijet.-Bob
-I napravimo veliku turneju.-Robi
-I postanemo slavni.-Jack
-Da,da,moguće,ali bez žurbe.-Cordel nas je smirivao jer smo imale takve abnormalne zamisli..
-A sad domaa!-viknuo je
Razgovarali smo s Bobom i Robijem i svi smo se složili u jednom-zašto bi bili barski pjevači kad možemo biti puno puno više?Bob me dovezao doma i ja sam uskočila u krevet i zaspala tako brzo,da nisam ni stigla razmišljati o ovom danas.Sutra ujutro idemo k Cordelu i tamo čemo raspravljati o tome.
Sutradan ujutro smo došli pred Cordelovu kuću.Nebi se moglo reči da je nešto po vanjskom izgledu.Žbuka je bila napola oljuštena a po zidovima se penjao bršljan.Bila je to,zaključila sam,vrlo stara kuća.Bila je i visoka za razliku od ostalih kuća u nizu i imala je veliko,predivno dvorište sa mnogo vrsta šarenog cvijeća.Kada smo ušli u kuću ostala sam bez riječi.Bilo je prelijepo!!Totalno drugačije nego izvana.Ušli smo u vrlo dugačak hodnik obojan raznim bojama a po zidovima su bile fotografije pjevača i bendova koje je Cordel zastupao i raznih zvijezda koje je upoznao i koji su sudeći po slikama bili ovde,u ovoj kući.Tu sam vidjela i grupu Aerosmth,Rollingstonse,4 non blondes pa čak i Beatlese.Sa svake strane bila su po troja vrata a zidovi oko njih drugačije obojani.Na kraju hodnika se nalazila prostorija spojena s hodnikom.U njoj su se nalazila dva kauča,jedan nasuprut drugome.Čudno je bilo to što ta prostorija nije imala stropa već se spajala s katom s velikim spiralnim stepenicama koje su se nalazile u sredini donje prostorije.Kad smo se penjali stepenicama koje szu bile vrlo visoke,imala sam osujećaj da sam u muzeju jer je sve oko nas bilo ukrašeno starim prločama,muzičkim nagradama,strganim gitarama,činelama,pohvalama i diplomama.Kad smo se konačno popeli na kat ušli smo u još jednu vekliku prostoriju bez vrata u kojoj se nalazio studio.Sve je bilo obojano u crveno a sredini su bila vrata koja su izgledala kao da lebde jer oko njih nije bilo zida,no umijesto toga,tu je bilo staklo koje ne propušta zvuk.Nasuprot tome nalazila se još jedna staklena prostorija sa svim poztrebnim uređajima za snimanje.Odmah smo otišli na posao pa nisam imala više vremena promatrati.
-¨dakle...¨-tako je Cordel započeo razgovor koji je imao veliki utjecaj na našu karijeru a i na naš život...heh
-¨vidio sam da imate dar.Jako ste dobri.Gledam vas već šest mjeseci,toliko je prošlo odkad ste prviputa nastupali u ¨Magicu¨,zar ne?.Imislim da ste fizički a nadam se i psihički spremni za promjene koje će se dogoditi u vašoj karijeri i u vašem životnom tempu ako pristanete na suradnju samnom.¨-govorio je to kao pjesmicu,kao da je to već više od tisuću puta ˝propjevao˝,a i bilo je vrlo ozbiljno,a ja nevolim ozbiljnost.
-˝Neće vam biti lako i imat ćete mnogo obveza ali mi obećajte da školu nećete zanemarivati.Snimit ćete album.Ukoliko budemo od velike sreće,on će nas proslaviti i povesti daleko,daleko.Nemojte mi reći da vam nisam to rekao i upozorio vas na moguće poteškoće tipa puno obveza isl.˝-Jasno mi je,jako mi je jasno i mislim da se isplati.
Za nekoliko dana sve će biti sređeno i nećemo biti više barski bend već bend koji ¨ima bubućnost¨hmm....možemo to tako reći.
Prva stvar koja je slijedila bilo je davanje imana bendu i jako se trudimo da izaberemo najbolje no ne ideteže je nego što sam mislila i ne ide to baš tako brzo.Konačno ime nam je Zuz.Orginalno.
Bob i ja smo skladali pjesme i pisali tekstove u kojima smo se iskazali kao dobar tim.Robi ja razgovarao sa Cordelom za svaku sitnicu koju smo željeli napravitijer nismo htijeli pogriješiti.Jack izvrsno crta pa je on bio zadužen za osmišljavanje dizajna albuma jer nismo željeli da nam ih redi netko drugi.Raditi album je veoma naporno ali i zabavno,toliko se nisam nasmijala već jako dugo.Došlo je vrijeme snimanja albuma i uhvatla me trema.Ista ona kao kod prvog nastupa,počela sam se crveniti,što se događa samo u iznimnim situacijama,a kao da to nije bilo dovoljno uhvatila me i mučnna.Posjetio nas je Cordelov prijatelj čije si ime nikako nemogu zapamtiti.¨ Kak se već zove¨ je imao velike,ma ogromne uši poput magarca koje su mi zaokupljale misli.Čudno.Prije snimanja,dečki(Bob,Jack i Robi)su sjedili samnom i zajedno smo razgovarali.-ovo je odlicno!-Robi
-Toliko drugacije.-Bob
-ali opet isto.-Jack
-nije isto.sve se mijenja.-Bob
-ali nije lose.-ja
-mozda nije jos,bojim se da cemo pozaliti.-bob
-Bobe!,nemoj!-Robi je viknuo.-zar zaista nevidis koliko je ovo dobro?koliko nam se opcija otvara?nasa buducnost!!-
-sretni smo zbog ovoga i ajde nemoj biti pesimistican covijek i pridruzi se nama ostalima u optimisticnom snimanju nasega prvog albuma..ok?-Jack
-Nda...-Bob je to rekao vrlo bojazljivo i jednostavno nerazumijem zasto se tako protivi.pa on je zapravo i jedini koji zna kakve se sve dobre stvari mogu dogoditi smrtnicima poput nas.Naime,njegov je djed bio slavni menađer i stalno mu je tubio u glavu price o slavi i bendovima koje je zastupao.
-ajde!šta se čeka?krećemo...˝Cordel je sad bio stvarno drazesan.Vjerujem da nemogu ljude ocjenivati prvi put kada ih vidim kao sto sam ocjenila Cordela,jer mi je sada,nakon mjeseci i mjeseci suradnje zaista prirastao srcu.Bio je i uporan,neznam tko bi toliko puta dolazio na nase koncerte i jos se sada mucio snama..al to mu je posao.Snimali smo svaku pjesmu tri sata i to svaki posebno.Robi,Bob,Jack i ja.stvarno mi se sviđalo.-Ides samnom doma?-Jack me iznanadio pitanjem.-Moze.-Izasl ismo iz Cordelove kuće i uputili se u našu ulicu koja je bila dobrih tri kilometara odavde.Zagledala sam plakat na jednoj zgradi koji je najavljivao nas koncert.-Vidi.-zaustavila sam Jacka i pokazala na plakat.
-Bas je lijep.-zakljucio ja Jack.
-pa naravno kad si ga TI osmslio.-prasnuli smo u smijeh i nastavili dalje.
-e,mislis da će biti dobro?-
-di?na koncertu?ovome za kojega smo vidjeli plakat maloprije?-pitao je Jack.
-da-
-pa nemozemo pogrijesiti.mislim,mozemo ali necemo jer smo to vec puno puta probali i imali smo vec dosta koncerta i nebudemo pogrijesili.
-da.istina.-rekla sam to nezainteresirano jer mi je taj odgovor već duže vrijeme poznat.
-nebrini,premni smo.i Bob i Robi su spremni za takav korak.Znas to.-naravno da sam znala,shvahvacala sam jer su mi to tubili v glavu vec dosta vremena.Sva smo manje vremena provodili u Bobovoj garazi,onoj nasoj maloj slavnoj prostorijici gdje smo sve poceli.Cordelov studio postao nam je drugi dom.Boravili smo tamo 24 sata na dan.Trenutno mislim da je to jer radimo album.
Polako smo hodali ulicom i razgovarali.Bilo mi je pomalo mucno .Cudno sam se osjecala i bila sam jako uzbudjena.Jako je hladna vecer .Kraj petog mijeseca i nisam uope dobro obucena.
-Jesui dobro?-pitala sam ga jer sam osjetila neku nervoz uu njemu.
-ne,dobro sam.-
-ok.-znala sam da nije tako.
-ja..-nesto je Jack poceo pricati ali ga nisam cula.
-molim?-
-nista.-odgovorio mi je i nesto si je promrmljao u bradu i nisam razumjela sto.
-nesto si rekao.-pokusala sam ga natjerati da mi odgovori.
-Rekao sam da..-tada smo culi glasove koji su se priblizavali i s njima neku glazbu.Neznam kako nikada ali pored nas se stvorila rulja ljudi koja je buljila u bacace vatre.On se tako vijesto igrao s njom i prevrtao stapove i vrtio vatrene kuglice da je Jack odmah zastao i zapanjeno gledao.Mozak mi vise nije radio pa sam produzila doma.jednostavno sam zaboravila na Jacka i na sve one ljude te pocela trcati.Nisam nista vidjela ni cula.Glava mi je pucala od bola i kada sam napokon dosla doma legla sam i zaspala.Spavanje je jedino sto radim zadnje dane.Otkako vise nema toliko posla oko albuma i svega.Zaista nisam znala razlog moje reakcije ali nisam se ni trudila saznati.Mozda sam ipak bila preumorna?
