Ustala sam u 12 popodne.Čudno sam se osječala.sjetila sam se da moram do Cordela jer je sutra koncet.
Kad sam dosla tamo,bilo je mirno i tiho.Jack me samo gledao.Ni njemu valjda nije bilo jasno što se jučer dogodilopa me pozvao da razgovaramo.To sam i očekivala.
-Što je ono jučer bilo?-
-Neznam.
-Samo si odjurila.oni ljudi su tako lijepe trikove radili...Izgubio sam te i nisam te mogao pronaci.Bilo je toliko ljudi...Onda sam te vidio kako trćiš prema svojoj kući.Vikao sam z tobom ali ništa.-
-Nisam te čula.bila sam jako umorna.-
Tad uopče nisam čula kada me Jack zvao Što je bilo?Nezna.Nisam nista vidjela ni čula.Zasto?Nije me briga.
-Umor i to je sve-
-Okej ako ti tako mislis.Ali ako nesto nebude kako treba,slobodno mi se javis.-da,bas.Kao da cu njemu prvom dotrcati i bubnuti mu sve moje probleme.Heh.
×××.
Osmi šesti.Koncert.Dan koncerta.Ovo je čudno.(u zadnje vrijeme sve mi je postalo čudno.)Uopče nema one uzbuđenosti.Dosli smo u Crvenu dvoranu.Tamo su nas čekali vizažisti,frizeri,stilisti i jos mnogi drugi ljudi koji nisu imali posla samo s modom i uljepsavanjem vec sa elektronikom i slicno.Mene su uputili u prostoriju koja je izgledala potpuno prazno.Sve je bilo čisto i bijelo.Radili su mi frizure,šminkali me i dali da biram odjeću.Zanimljivo je to što su sve radili istovremeno.Birala sam izmedju dviju kreacija.
Inaće ne volim u slobodno vrijeme nositi haljine ali ih volim na koncertima.Oslećam se nekako..kraljevski.
Izabrala sam purpurnu haljinui sa crnom postavom.Haljina na ramenice sa malo čipke na rubu.Sviđala mi se.
Dečki su imali tipičan rokerski stil oblačenja.Zapravo,više 80.-te.Kožne jakne i slično.To su valjda pobrali od Cordela. Nije da on tako izgleda većinu vramena ali mu je to lijepo i stalno im kupuje takvu odjecu.
Neznam koliko će ljudi doci na koncert.Ipak nismo toliko poznati.Pola dvorane sigurno će biti naši poznanici jer sve njih zanima kakav to put prema slavi imaju njihovi prijetelji,bifši dečki ili prijatelji iz osnovne škole.
.-može savijet?-iznenedio me Cordel.
-naravno.-
-ti kao clan benda imas velike mogućnosti i sve stvari mozes imati u svojim rukama.Pobrini se da i ostane tako.Koliko vidim,dečki ti vjeruju i zbog toga ih nemoj iznevjeriti,Jasno?-
-Jasno-da,i bilo je jasno.Nikad ih neću iznevjeriti.Ali jedna stvar nije baš čista.Zašto je sad Cordel išao to meni govoriti?Razumijem da ima iskustva u ovom poslu te da smo mu mi samo još jedan bend u nizu,i da smo samo dijeca od nade,isćekicanja i konaćnog ostvarenja sna o slavi.No svejedno.
Oklijevala sam neko vrijeme.On se okrenuo i krenuo prema vratima(valjda na «cik pauzu»).č-ekaj!-viknula sam i potrcala prema njemu.
-čemu sam zasluzila ovo predavanje?-zabezeknuto me pogledao i nasmijao se.
-pa..tako.Žensko si i vrlo si anbiciozna i mislim da nisi»kučka» ko druge cure-ˇ
-KUČKA!znaci tako naziva cure..-pomislila sam no nastavila sam ga slusati.
-i zato češ ti sve ovo donekle imati pod kontrolom.sad sve jasno?-opet onaj osmjehić i lezerni okret.kao da mi je sad ovo nesto znacilo.
×××
Čekala sam priliku da promotrim prostor.Kasnije,krenula sam razgledavati.Nije bilo ni trunke slićnosti sa barskim pjevanjem.O ne.Ovo je ogroman prostor za razliku od ˝MagicA˝.Mračnije je iza pozornice,a i zagušljivije također.Promatram ljude.Pripremaju i provjeravaju najsitnije detalje za koncert.Naslonjena sam na zid i pijem vodu.Tek sad shvaćam zašto je u životu potrebno riskirati.O bože.zaista si nemogu utubiti u glavu da sam bas JA i Zuz imali priliku upoznati Cordela.Sad..zapravo,mozda cemo biti i mi jednom dio povjesti i mozda cemo biti nekome uzor(oh,nadajmo se.).Okrenula sam se da nađem sat.Trebalo mi je da obiđem sve garderobe.Nigdje nema satova.Nasla sam ga tek kada sam otisla do wc-a i pogledala kroz prozor te vidjela sat na susjednoj crkvi.
Točno je 20:00 sati.Koncert će zapoćeti za nekoliko minuta.Nemam onaj strah ni sram ali koji put proviri uzbuđenost.Kao da cekam nešto nepoznato.A sad,kolika je to istina?
Popela sam se na pozornicu i gledala u publiku.Rijetko kad to činim.Bilo mi je zadovoljstvo gledati ih.Ni oni nisu znali što oćekivati.Kao da sam suosjećala s njima.
Više nisam tako smirena.Nesvijesno lupam nogom u pod.Počinjem razmišljati o koncertu a to nije dobro jer dolazim do nekih stvari koje me uplaše i cijela stvar postake...klimava?...Bob mi je jednom prilikom o tome pričao.Svijetla su se ugasila i publika je utihnula.Jesuli to utihnuli samo sad?Jer nam je prvi put?Poznati zvukovi Jackove solo gitare doprijeli su do mene i počela sam pjevati.Uopče nisam bila skoncentrirana na to što pjevam.Rijeci su samo izlazile iz mene.Znala sam otpjevati svaku stvar jer sam toliko vjezbala.
Izabrali smo odličan tajming.Subota je navečer i svi su željni zabave a nema nikakvih koncerata ni partija u gradu pa su svi dosli ovamo.
Nakon nekoliko pjesama publika se ˝probudila˝i atmosfera je postala odlična.Vidjela sam neke ljude koji su dolazili i u ˝Magic˝na naše koncerte.Bilo je divno.Toliko drugačije.Sve nove pjesme s novoga albuma posebno su oduševile publiku.Odlično sam se zabavljala.Deči su dolazili do nas,ja do njih i tako sve do jedan u noći.Sisla sam s pozornice nakon tri sata sviranja.Između smo imali samo jednu stanku od pola sata.-Ovo treba proslaviti-viknuo je Cordel.
Otišli smo u ˝Magic˝na piće.
-odlično,odlično.Nisam očekivao da ćete tako nastupati.Zadovoljan sam.Super!-Nije prestajao ponavljati koliko smo odlični bili sve dok ga Bob nije prekinuo.
-Jeste li im vidjeli lica?-
-Pa nisu očekivali tako dobar nastup.-cordel
-Pa onda nazdravimo u to ime.-Predložio je Bob i podigao čašu sa sokom od narandže.
-Ja također mislim da smo bili super.U početku ljudi zaista nisu znali što očekivati pa su bili tihi,samo su neki pjevali,no poslije je postajalo sve bolje i bolje.-Izjavila sam.
-Ha!! iznad očekivanja,kako možeš uopće sumnjati?-Cordel je govorio naručujući još jednu rundu pića.
-Ovo je jedna zaista nezaboravna večer a vjerujte mi,bit će ih još.Ako vam se to baš toliko sviđalo,valjda se nećete ljutiti što sam vam organizirao još par gaža.-
Nevolim rijeć gaža ni ne služim se njome,no način i trenutek u kojem je Cordel sada rekao dopali su mi se i više nego što sam mogla ikada zamisliti.
-Kada?-upitala sam
-Drugi vikend.-
-Već?Pa tko je ponudio mijesto tako brzo?ovo nam je prvi kooncert,prvi album,na početku smo karijere a aveć dobivamo ponude?-Zaprepašteno je upitao Jack lupajući po stolu
-Da,treba samo povući neke veze i..evo ga!Ali prije ste nastupali u ovom baru pa vas ljudi znaju,a ni niste tako loši.-
-Ajmo onda sad doma,meni se već pomalo spava.-predložio je Robi koji je bio zaista umoran.
-Čekajte!Još vam nisam sve rekao.Očekujem da taj koncert prođe najbolje što može.Tamo se mogu,zapravo gotovo je sigurno da će se pojaviti neki važni ljudi.Doći će jedan čovijek koji radi video spotove,ljudi iz Lopotia(televizija na kojoj se pusta muzika,nesto slično MTV.ju ali se uglavnom pusta rock,metal,punk i slicne stvari.) i novinarka začasopis New koji bi se trebao početi prodavati u Hrvatskoj.Ona želi napraviti par intervijua.Što znaci,dajte sve od sebe.Neću vas plašiti ali tako treba.-
-Pa to je super,dat ćemo sve od sebe.Obećajem.-Jack
-Da!možda privućemo pozornost stranih medija koji će nam dati...-Cordel
-Nove mogućnosti!-Preine ga Robi.
-Ne novu,veću.-Frida
-A možda i proputujemo konačno svijet.-Bob
-I napravimo veliku turneju.-Robi
-I postanemo slavni.-Jack
-Da,da,moguće,ali bez žurbe.-Cordel nas je smirivao jer smo imale takve abnormalne zamisli..
-A sad domaa!-viknuo je
Post je objavljen 10.07.2007. u 17:19 sati.