Sindikalna organizacija Zdravstvenog centra Kruševac

„Ne postoji drvo koje vetar ne može protresti“ - indijska narodna poslovica

Lično sam pomalo razočaran slabom posetom sindikalnom sajtu! Znam da nemate svi kompjutere, niti vremena, niti volje, čak ni osnovnog znanja da krstarite po internetu, ali sajt postoji, a na njemu se mogu naći i tekstovi koji nikada neće biti objavljeni u papirnoj verziji Biltena. Pored toga na sajtu se nalazi obilje fotografija, arhivirani svi Bilteni izašli tokom ovih godina, ankete o bitnim stvarima Zdravstvenog centra. Takodje, on vam je mesto gde možete, sasvim anonimno (na žalost, to vam je veoma bitno) da kažete svoje mišljenje o bilo kojoj temi koja vas muči. Zato, odite kod prijatelja koji ima kompjuter i zamolite ga da vas odvede na sindikalni sajt. Vidimo se tamo!!!
Kao što su neki možda već videli, na oglasnoj tabli ispred ulaza u Patologiju, nalazi se ponuda Rekreatursa za letovanje na našem moru (Čanj, Bečići). Smeštaj je hotelski ili u vilama, na bazi polupansiona i pansiona, otplata na više rata uz potvrdu Zdravstvenog centra. Otplaćivanje je do kraja decembra 2005. godine, te je bolje, ukoliko imate nameru da leto provedete na našem moru, da se prijavite što pre. Ako vam more nije po volji, rekreatur vam nudi i Zlatar, Srebrno jezero i Banje. Za potvrdu za odlazak namore javite se meni, dok za sva ostala obaveštenja i objašnjenja kontaltirajte ljute iz Rekreatursa.
Autobus za Rim je pun. Privode se kraju sve pripreme oko odlaska u italijansku ambasadu i dobijanja viza. Kada se vrate pričaće nam kako su se proveli. Neke od slika iz Rima naći će svoje mesto i na sajtu, da možemo svi da uživamo u lepotama večnog grada. Naravno, ako niste želeli da idete u Rim, a želite da posetite neku drugu destinaciju, ili da idete na more u inostranstvo, jednostavno odite do agencije Decenija i raspitajte se o tome. I kod njih je otplata preko platnog spiska na više rata.
U organizaciji Sindikata spremamo i izlet na Ostrog koji bi trebao da se izvede 10., 11. i 12. juna 2005. godine. Planirajte vreme! Obaveštenje o tome će biti detaljnije naknadno, a za sada da znete da bi pošli 10. (petak) popodne, stigli na Ostrog rano na jutrenje, posle toga otišli u Čanj na svečanu večeru sa muzikom, ujutro doručak, malo mora i polazak za manastire Moraču i Mileševu. Ručak na Zlataru. Biće lepo, planirajte put. Cena 2700 dinara za članove Sindikata, 3600 za vodjena lice – za sve na tri rate.
Sindikalni protest koji je trebao da bude održan u Beogradu 20. aprila, a za koji se niste ni prijavili, je odložen zbog dana žalosti proglašenog za taj dan. U ponedeljak, 18. aprila, održan je sastanak rukovodstva svih sindikata sa predstavnikom Ministarstva zdravlja i ... nisu doneti nikakvi zaključci. Ne bih da širim defetizam, ali čini mi se da nam se generalno loše piše. Nije čak ni neka posebna tajna, niti veliko znanje, da reformama u zdravstvu upravljaju centri moći iz inostranstva (pre svega mislim na Svetsku banku i MMF) koji sve to plaćaju iz svojih fondova za globalizaciju i unifikaciju sveta. Nije tajna ni da nam stalno proturaju priče o višku zaposlenih u zdravstvu da bi uneli nemir i nesigurnost u zaposlene i naterali ih da „drže jezik za zubima“. Da li ima ili nema viška teško je odrediti, jer po broju zaposlenih zdravstveih radnika po glavi stanovnika nalazimo se negde oko sredine svih statistika (bilo da se radi o zemljama u tranziciji ili o razvijenim zemljama zapada). Ako su tako sigurni da ima viška zašto prvo ne reaguju i ne smanje broj upisanih na medicinu, kao i da zatvore neke fakultete? Neće, jer im hiperprodukcija kadra uvek odgovara zbog devalvacije struke i plašenjem zaposlenih brojem onih koji čekaju na njihovo radno mesto. Rukovodstva se šepure i pokušavaju da sebi daju važnost u upravljanju dok je (izgleda) surova istina da se baš ni Ministar ne pita mnogo! Oni (rukovodstva), eventualno mogu da prime nekog ispod žita. šurnjaju, svastiku, zeta od pašenoga, ili nekog partijskog druga, da naprave višak radnika, a onda da nepodobne i neposlušne, po sstaljinističkoj klauzuli Zakona „po potrebi službe“, pošalju u neki mini Sibir ili Gulag. Oni to i rade. A vi ćutite misleći da se to ne tiče vas?

Ivan, predsednik Sindikata

(Ko misli da je ovo preterivanje, neka pročita kako Zakon zaista glasi!
Verujte mi na reč, uopšte nije smešan!)




Član 1.

Početak radnog vremena radnik određuje sam. Zakonska odredba propisuje da to ne sme biti pre 10 časova ujutro.

Član 2.

Naknadu za svoj rad određuje radnik u dogovoru sa svojim ukućanima.

Član 3.

Pre početka rada radnicima se daje nešto okrepljujuće:
• Hladno pivo
• Sendviči
• Vino
• Konjak i sl,
a sve to na trošak preduzeća.

Član 4.

Na poslu je dopušteno zapevati. Ako neki radnik zapeva, ostali su dužni prekinuti sa radom i pridružiti se odmah pevaču.

Član 5.

Ukoliko neki radnik zaspi na poslu, ostali radnici su dužni u tišini napustiti svoja radna mesta, da mu ne bi smetali, ali za to imaju pravo na novčanu naknadu, kao da su radili.

Član 6.

U odsutnosti šefa, odnosno direktora radnici imaju pravo organizovati zabavu na teret preduzeća.

Član 7.

Pauza za doručak je obavezna i traje od 10:30h do 13:30h.

Član 8.

Ako je u radno vreme neka serija (npr. «Zabranjena ljubav», «Esmeralda» i sl.) ili repriza neke emisije, koju radnik nije gledao prethodne večeri, preduzeće je dužno obezbediti TV prijemnik (ekrana minimalne veličine 70 cm), te omogućiti nesmetano praćenje iste uz novčanu naknadu radniku, kao da je radio.

Član 9.

Za smenjivanje šefa, odnosno direktora, potrebna je peticija sa potpisima dva radnika.

Član 10.

U skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, radnik može zamoliti šefa, odnosno direktora da dovrši posao umesto njega, kao i da mu bude na usluzi (npr.da mu kupi pivo, napravi sendvič i sl.)

Član 11.

Ukoliko je šef, odnosno direktor preduzeća ženskog roda, muški radnici su dužni da pri svakom njenom prolasku daju do znanja svojim ponašanjem da je predmet njihovog razgovora (npr.zviždukom, tapšanjem po zadnjici ili rečima: «Dobra, dobra!»)

Član 12.

Svaki radnik ima pravo na osam nedelja odmora leti i šest nedelja odmora zimi. Ako radnik provodi taj odmor izvan mesta stanovanja, preduzeće je dužno obezbediti smeštaj (sa hranom) u mestu gde radnik provodi odmor, kao i generalno čišćenje stana dok je radnik na odmoru.

Član 13.

Ako se radnik preduzeća ženi ili udaje, preduzeće je dužno osigurati mu (joj) miraz u visini godišnje plate i snositi troškove momačke (devojačke) večeri, kao i 85% troškova venčanja.
Na taj dan preduzeće obustavlja rad na nekoliko dana (o tome odlučuju radnici na posebnoj sednici).

Član 14.

Za sve radnike ženskog pola, preduzeće je dužno da obezbedi kućnu pomoćnicu i bebi siterku, koja mora imati primerene obline i odgovarajući izgled, kako bi mogla poslužiti i suprugu, u odsutnosti radnice ili premorenosti iste.

Član 15.

Odlazak sa posla je obavezan u 14.30h. Radnici napuštaju posao praćeni taktovima muzike predviđene za ovakve prigode. Šef, odnosno direktor je dužan da se srdačno rukuje sa svakim radnikom ponaosob i da se zahvali za radni učinak.


Član 16.

Portir je dužan da svakom radniku pre izlaska iz kruga preduzeća pregleda lične stvari. Ukoliko ne nađe ništa, dužan je radnika vratiti u preduzeće, kako bi ovaj mogao da uzme nešto za sebe (to se posebno odnosi na preduzeća koja se bave proizvodnjom).
Starijim radnicima (preko 35.godina starosti) se ovakve stvari dovoze na kućnu adresu, službenim vozilom preduzeća, u roku od 6 sati od trenutka odabira stvari.Njihova težina mora da prelazi 2 kg.

Član 17.

Ukoliko radnik noću sanja o poslu, preduzeću ili kolegama, preduzeće je dužno platiti radniku naknadu za noćni rad.

U sredu je, kao što znate, zakazan protest ispred Doma Sindikata u Beogradu, na Trgu Nikole Pašića! Prijavilo se nas troje!!! Imaju ljudi preča posla - kiša je nakvasila zemlju možda se nešto i posadi, neki se bore za medalju (prvi put u istoriji Centra) u kuglanju, pikadu i inim sportovima (a neće da daju deo para da idu na Susrete zdravlja), a neki jednostavno neće.
Mislim da će se, ako protesta uopšte i bude (Ministar pozvao sindikaliste u ponedaljak na razgovor), Ministar silno prestrašiti sindikalne snage kruševačkog Zdravstvenog centra.
Predsednica ROS-a traži smenu sindikalnih predsednika po osnovnim organizacijama ako ne budu u stanju da izvedu najmanje 5% članstva)! Može, ali mora da obeća da će ona doći da organizuje nove izbore u sindikalnoj organizaciji. Ljuti se na one koji su Protest tražili! I ja bih!
Kako bi sada slepi guslar opevao ove bojeve kada ni nama sa vidom nije jasno šta vidimo?

Dr Daniela Matić, fizijatar
"Ženska mreža " Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti



I evo konačno je počela sa radom "Ženska mreža ".
Za neupućene to je organizacija koja se bavi zaštitom i unapredjenjem položaja žena u našoj zemlji u uslovima tranzicije, a osnovana je pri: sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, javnim komunalnim službama i državnim organima. Objektivno stanje nepoznavanja sopstvenih prava, uslovilo je izradu projekta edukacije žena po važećim medjunarodnim konvencijama. Informisanjem žena kroz: sastanke, seminare, biltene, internet, propagandni materijal, želimo da postignemo promenu načina razmišljanja žena o samim sebi kao i okoline o njima.
S obzirom na raznorodne sindikate pod čijim okriljem funkcioniše ova organizacija, jasno je da u javnim komunalnim službama i državnim organima ona ima bitno mesto i praktičnu primenu. Pošto u zdravstvenim ustanovama dominantni broj zaposlenih čine žene, onda je i delovanje "Ženske mreže " znatno olakšano.
Žena se mora, kroz razne zakone i normativne akte, pre svega sagledati kroz njenu reproduktivnu funkciju i fizičku konstituciju, čime se ove okolnosti, objektivne prirode, moraju uvažiti i sagledati po zakonu.
Vrlo često mi postavljaju pitanje u vezi "Ženske mreže " tipa: "Od koga i od čega se brane žene?" Pa sigurno od poslodavaca, ali je novim zakonom o radu predvidjen opšti režim zaštite i od budućih poslodavaca.
Izdvojila sam najinteresantnije tumačenja Zakona o radu, predavača seminara Dr Živka Kulića, koja se tiču žena .
Pre svega to je zabrana diskriminacije u odnosu na pol, porodične obaveze i trudnoću i to u sledećim segmentima: u zasnivanju radnog odnosa, u obrazovanju i stručnom osposobljavanju u toku rada, u otkazu ugovora u radu i u napredovanju u karijeri ( Čl. 18, 19, 20 Zakona o radu). Poslodavac nema pravo od zaposlenih kao i od kandidata za prijem u radni odnos traži podatke o porodičnim prilikama, bračnom statusu, kao i planiranju porodice. Svako nepoštovanje ovih odredbi, smatra se krivičnim delom.
Nove odredbe Zakona o radu takodje štite trudnice i poprodilje u smislu da: ne mogu dobiti otkaz u toku porodiljskog in trudničkog bolovanja, sem ako je radni odnos zasnovan na odredjeno vreme i ako je u tom roku istekao.
Takodje interesantan za žene, i ako je univerzalnog karaktera, je Čl. 21 Zakona o radu koji se tiče uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja. Uznemiravanje i seksualno uznemiravanje predstavlja svako neželjeno ponašanje koje ima za cilj i predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži posao ili je zaposleno i stvara neprijateljsko i ponižavajuće okruženje. Seksualno uznemiravanje može biti verbalno i neverbelno, tj. fizičkog karaktera, teško je krivično delo a odnosi se takodje na lice koje traži posao ili je zaposleno.
Od ostalih članova zakona, tumačeno je realizovanje trajanja porodiljskog odsustva i odsustva za negu deteta kao i posebne nege deteta, realizovanje starosne penzije u žena i niz drugih članova vezanih za zaštitu materinstva, zdravlja i položaja žena, ali o tome nekom drugom prilikom.
Nadam se da sam Vam bar malo pojasnila ulogu "Ženske mreže ", a sa svakog sledećeg skupa ću Vas detaljno obaveštavati.
Istakla bih da je ceo projekat finansirao Sindikat Kraljevine Švedske " Komunal", koji se na ovom skupu i predstavio. To je inače najbrojniji sindikat u Švedskoj i broji 585000 članova. Više informacija o tome možete dobiti na adresi : www. kommunal.se
Oslanjajući se na izabrane koleginice na Okružnom odboru, koje je trebalo da budu učesnice seminara, nisam ni predpostavila da one na seminar neće ni otići. Umesto toga, našle su neadekvatne zamene, kolegnice koje verovatno nisu bile ni upućene u postojanje ni ulogu "Ženske mreže ", a o njihovoj zainteresovanosti za tematiku sastanka sa ovog skupa uverila me činjenica da o utiscima sa seminara još uvek nisu nikoga obavestile.
S toga smatram da sledeći seminar treba da pohadja osoba zainteresovana za rad u "Ženskoj mreži ", upućena u problematiku i program ove organizacije, a pre svega sposobna da prenese obaveštenja o sadržaju seminara za ostale članice.

Generalnom direktoru ZC Kruševac

Zameniku generalnog direktora
za opšte i pravne poslove

Poštovani gospodine Kuliću,
Poštovani gospodine Trifunoviću,

Obraćam vam se na ovaj način zato što tokom našeg razgovora, dana 04. aprila 2005.god., nisam mogao doći do reči od vas, a ne bih želeo da budem pogrešno shvaćen ili da nešto ostane nedorečeno.
Naime, u godinama koje su prošle, a u kojima vršim funkciju predsednika Sindikata, uvek sam tvrdio da je funkcija Sindikata da bude most izmedju zaposlenih i poslovodstva i da je cilj da se razgovorima i pregovorima preduprede mogući nesporazumi i problemi. Takav je bio i poslednji slučaj. Radilo se o „premeštanXu po potrebi službe“. Imajući u vidu šta data formulacija nosi i kakve je konotacije imala u prethodnim periodima, želeo sam da iskažem svoje neslaganje sa takvim načinom i da čujem argumente za takvu odluku. Mislim da mi je funkcija koju obavljam davala pravo za takav postupak.
Umesto toga dobio sam uvrede i pretnje.
Koristim priliku da vam obojici odgovorim.
Prvo na uvrede.
Gospodine Kuliću, potpuna je neistina (da ne upotrebim težu kvalifikaciju) da se Sindikat i ja lično nismo oglasili u zaštitu radnika u ranijim periodima. Podsetiću Vas na slučaj „premeštanXa po potrebi službe“ sestara sa očnog odeljenja za vreme direktorovanja dr Slobodana Milojevića. Tada sam se, ispred Sindikata, u ime radnika, obratio, i pismeno direktoru i javno u Biltenu, i stao u u njihovu zaštitu. Rešenje o „premeštanXu po potrebi službe“ je poništeno! Slučaj drugi. „PremeštanXe po potrebi službe“ ložača u zgradi Stomatologije. Ponovo sam ja i jedino ja (ćutao je i tada pravnik Trifunović) ustao u njihovu odbranu. Radnici su odbili pomoć pravnika Sindikata i proces je tu stao. Zbog takvog stava lično mi je čestitao i kolega dr Miloš Gajić, što mi je činilo posebnu čast, s obzirom da nismo često na istim stranama mišljenja. Slučaj treći. Dolazim kod vas dvojice na razgovor da ostvarimo „umetnost mogućeg“. Efekat još slabiji nego prethodnog puta, ali savest mi je mirna – nisam ćutao. Koliko ste Vi puta digli glas u zaštitu nekog drugog? U zaštitu nečega što nije Vaš lični interes? Ili Vi, gospodine Trifunoviću?
Gospodine Kuliću, potpuno je bilo nepotrebno i sasvim uvredljivo da mi kažete da se Vi nikada ne biste bavili poslom kojim se ja bavim i da Vi radije pišete stručne radove. Iskreno, ni ja nikada ne bih pristao da budem generalni direktor Centra (nema u tome časti), ali to nije bila tema i ja nisam tražio Vaše mišljenje o mom sindikalnom delovanju. Tema nije bila ni struka, jer se nismo sastali kao hirurg i patolog, već kao generalni direktor i predsednik Sindikata. Moje delovanje (aktivnosti, kao i pisanje) odobreni su od Odbora sindikalne organizacije Centra, izabranog na skupštini sastavljenoj od delegata koji su predstavljali sve članove Sindikata. Dokaz da sam na dobrom putu je broj članova sindikata koji vodim i koji je najveći od svih sindikalnih organizacija u Centru. Na tom putu imam nameru da ostanem do kraja mandata, koji ističe krajem ove godine.
Gospodine Kuliću, grešite i Vi i gospodinin Trifunović, kada kažete da je ovo lično. Lično je u toliko što sam ličnost i ne mogu drugačije. Ali, naš (uslovno rečeno) sukob nije ličan i u njemu je sasvim nebitno ko je sa kime u srodstvu. To je sukob vašeg i mog vidjenja Zakona i sukob funkcija na kojima se nalazimo. Sa moje strane, ovo je borba za opštevažeći princip, pravo svakoga na jednak tretman. Van toga nema zle krvi i gospodin Trifunović bi trebao da posvedoči da je, i u doba naših najžešćih rasprava (predsednik Sindikata vs. pravni savetnik), on lično priman sa prijateljskom opuštenošću i da sam mu uvek izlazio u susret najbolje što sam umeo. Ali, to je, takodje druga priča.
Gospodine Trifunoviću, uvreda je i kada kažete da ja možda jesam digao glas, ali da ništa nisam uradio. Vi svoj glas niste ni podigli. Vi ste ćutali. Zašto? Vama je pravo posao, a etika Vam je bila obavezan predmet.
Par reči i o pretnjama.
Gospodine Kuliću, sasvim poštujući Vaše pravo da imate svoje mišljenje o tome šta ja radim, skrenuo bih Vam pažnju da svojim pretnjama meni, prelazite, najblaže rečeno, granice dobrog ukusa. Ako je izjava da sam Vas vredjao u Biltenima samo bezopasni pokazatelj nedostatka osećaja za humor (pročitati u zagradi da je sve zabavno štivo; najjadniji lik je svakako samoironični Don Prolupo Sindikalos), a izjava da biste se sami obračunali sa mnom je zaista smešna, dok bi izjava da biste me tužili sudu svakako izazvala radost u gradu, onda Vaša izjava da ćete dati nalog da se proveri moj radni učinak kao patologa, u najmanju ruku, predstavlja ličnu vendetu. Pre nego što krenete u nju, upoznao bih Vas sa činjenicom da nepostojeće norme za patologe (za koje se lično i sa kolegama zalažem godinama) umanjite za trećinu (pogledati Zakon, kao i Opšti i Posebni kolektivni ugovor) pošto na toliko radnog vremena dnevno imam pravo da potrošim baveći se sindikalnim radom. Onda tome dodate podatak da kruševački patolozi, po glavi, imaju najveći broj biopsija u unutrašnjosti Srbije i na kraju stavite mrvicu sumlje da bi nekome to sve moglo da liči na šikaniranje sindikalnog predsednika – dobićete pravu meru mog rada.
Gospodine Kuliću, došao sam kod Vas nenajavljen jer ste mi Vi tako predložili, došao sam da, zajedno sa pravnim savetnikom, porazgovaramo o mogućem problemu. Nisam pretio, nisam vredjao, nisam vikao. Takodje, nisam mogao da dodjem do reči. Hajde da stavimo tačku. Problemi, ako ih bude, rešavaće se na drugi način. Vas i Vašeg pravnog savetnika više neću prozivati, niti vam se, u ime Sindikata, obraćati.
Iskreno,




Ivan Simović, predsednik
osnovne sindikalne organizacije
ZC Kruševac
Sindikata zaposlenih u zdravstvu i
socijalnoj zaštiti Srbije