Siboney

<	studeni, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

29.11.2008., subota

A gde je prase?

- 14:18 - Komentari (0) - Isprintaj - #

18.11.2008., utorak

Uticaj gama zraka

Početkom novembra sam gledao program Kinoteke, i video da će se u neko doba davati film koji mi je poznat samo iz igre pantomime: "Uticaj gama zraka na sablasne nevene" (link) (doduše, u programu piše čudesne, a ne sablasne, ali nema veze, to je to).

I još se sudeći po opisu filma ispostavilo da je film sasvim dobar i zanimljiv, te se opasno naoštrih da pođem putem Kinoteke jednog dana u novembru, jer it-is-a-must da se pogleda taj čuveni film za koji nisam verovao da zaista postoji.

Nisam zabeležio kog dana je projekcija. Ima vremena, pogledaću. I tako ovog časa kad sam se vratio iz grada bacih pogled, kad ono zbogom, au revoire, it's gone never to be again, projekcija je bila i prošla sada u subotu pre tri dana...

I tako to biva.

Kasnije u novembru će biti drugi film koji je kultni na neki drugi način (Pink Flamingos), a meni i mom društvu je kultan jer smo ga gledalli svojevremeno u Sava Centru (verovatno kad i pola Beograda), pa smo ga preporučili jednom dragom prijatelju da požuri dok se još prikazuje, ne rekavši o čemu se radi. O gde ste me to poslali, kako ste me zajebali - proklinjao nas je posle nekoliko dana. Navodno je poveo svoju specijalnu prijateljicu u bioskop, ne znajući fabulu radnje koja će uslediti, pa se pred njom silno izblamirao i kompromitovao predstavivši se kao perverznjak i čudak. Nikad nismo saznali da li se to zaista desilo baš tako kako nam je ispričao, ili je sve izmislio pa nas šale radi zamajavao.

- 23:28 - Komentari (3) - Isprintaj - #

17.11.2008., ponedjeljak

What are you doing right now?

Kasaping kupus.

Na facebooku ću napisati 300 reči, a ovde dajem do znanja da ću baš sada u 22:20 da kuvam kupus. Slatki.

I jedno i drugo je besmisleno al ajde nekideživot i smrt i trt

- 22:14 - Komentari (2) - Isprintaj - #

15.11.2008., subota

I’m as cold as December

Dobro sam. Vreme je lepo (ne pada ništa, čak se i sunce providi), predamnom je miran vikend. Ima dosta posla što me čeka, a opet je nekako opušteno, neobavezno, sve izgleda mirno, lako i dostižno.

Pre par dana sam navratio do poznanika kod kojih dugo nisam svraćao. U međuvremenu su postali bogatiji za još jedno detence, klinca koji sad ima dvanaest meseci, puzi po podu i još uvek ima petrolej plave oči. Nisam imao vremena da se zadržavam, samo sam se na brzinu ispričao sa novim drugom, stigao je da mi pokaže kako je on velik i sme da lupa po tastaturi kad mu se prohte, čak sme i miša da baci na pod.

Blago tebi - rekoh mu - mene ne puštaju ni da se približim računaru!

Jednog jutra pre mesec dana, ili više, stajao sam pred sudoperom i mutio kafu, i prisetio se nečega što se nedavno desilo... Prisetio sam da sam se osećao sasvim sasvim spokojan. Zaključio sam da je to bilo u snu, da sam nešto sanjao te ili prethodne noći.

Poslednji put kada sam se tako osećao na javi, bilo je prvih godina braka. To je bilo spokojstvo kada ti su ti sve bitne stvari u životu baš potaman, kad je u malom svetu sve kako treba. Neverovatno redak i teško uhvatljiv osećaj. Poput onih snova o letenju.

...
...

Hmm, da sam nešto drugo pisao sada bih ubacio ceo tekst pesme "O Pamela" koju slušam u obradi Nouvelle Vague (300 puta bolje od originala). Pominje se 15. novembar i tako dalje, ali reči nemaju veze sa današnjim postom, pa nikako ne ide da ih tek tako šljusnem. Nisam savladao (a i mrzi me) kako ubaciti i gde hostovati mp3 pa kad učitaš neki blog a ono krene neka muzika koju ne očekuješ pa se šlogiraš. Koga zanima, neka iskopa negde i posluša, pesma je super.

- 10:29 - Komentari (0) - Isprintaj - #

11.11.2008., utorak

Bili smo i vratili se

Da, video sam zeca, noću, dok smo putovali tamo. Zec – rekoh dok sam vozio, i pokazah rukom, i presekoh se. Ali saputnici su spavali, pa sem mene neće biti nikog da se seća. Stigli smo iza ponoći, založili. Stakla na prozorima su čitava i posle četiri godine. Kao da sam kolko juče bio tamo poslednji put.

Našli smo i stolicu, ispod nadstrešnice senika. To čobani kad čuvaju ovce tu sede u senci. Hoklica i klupica su bile u susednoj napuštenoj kući.

Bilo je maglovito i kiša je sipela.

Zadnjeg dana smo nahranili dvoje izgladnelih kučadi, što su prvo podvijenih repova lajali na nas, pa onda sužavali krug dok nisu našli i izjeli prosuti višak kus-kusa. Pa su na kraju iz ruke jeli kožuru od slanine i preostao sirac i tost hleb. I njušili bušili oko nas dok smo se pakovali, jednim okom sam motrio na njih da mi spontano ne zapišaju ranac.

Na povratku smo prečili preko brda, bilo je lepo vreme, vedro, bez izrazite blatuštine. Spazili smo lešinu Fiće kako visi sa drveta poviše puta. Legenda kaže, krenuo zimi lovac u lov, po dubokom snegu, i privezao Fiću za drvo da ga pričeka dog nagna vukove. Ali vuci se iza njegovih leđa prikradoše Fići, oglodaše mu gume i siceve, grizahu po karteru dok svo ulje nije iscurilo. Kad je sneg okopnio, a bilo ga je pet meteri, osta lešina sirotog Fiće da visi vezana za drvo visoko iznad zemlje. I tako ga zatekosmo.

- 00:35 - Komentari (2) - Isprintaj - #

06.11.2008., četvrtak

Gde su, kuda idu?

Kao onomad kada sam sa tuđeg bloga postovao jednu pesmu što mi se svidela, evo ovih dana prateći drugi blog dođoh do pesme koju želim da pamtim kao što se pamte sva ta jutra pred svitanje.

Susret

Vozili smo se pred osvit zamrzlim poljima,
Dizalo se crveno krilo, još je bila noć.

Odjednom je pred nama protrčao zec,
A jedan od nas pokazao ga rukom.

To je bilo davno. Danas već ne žive
Ni zec, ni onaj što ga je pokazivao.

Ljubavi moja, gde su, kuda idu
Blesak ruke, linija bega, šušanj busenja –
Ne pitam u tuzi nego u zamišljenosti

Česlav Miloš

Ovaj oktobar je bio milostiv, žut i topao, nisu svitala bela oktobarska jutra. Možda će to biti neke naredne godine, kada ću rano ujutro izaći iz šatora na onoj mojoj idealnoj livadi za krckanje inja u oktobru.

Dva puta ove jeseni sam bio u brdima, oba puta se potrefilo da bude neko sipljivo vreme, tako će biti i ovog vikenda. Idemo u brda istočno od Miroča a zapadno od Brze Palanke, padaće kiša i biće magla i neće se puno toga videti, ali ja znam put i naći ću onu napuštenu kuću u kojoj je soba sa uzidanom peći, a gore nema dimnjaka nego se dim gubi među crepovima. Založićemo i ogrejaćemo se. Poneo sam dovoljno drva. Višak ćemo sakriti na tavan, za neki drugi put.

O široko je more uspomena!

- 22:38 - Komentari (4) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>