Siboney

<	rujan, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

30.09.2007., nedjelja

Opet je proleće, mesec maj

Dragi dnevniče

Oprosti što sam te zapostavio. U stvari, ja te nisam zapostavio, ali ti o tom pojma nemaš.

Svo ovo vreme u svojoj glavi vodim žive diskusije (monoskusije). Usta ne zatvaram. Pa posle sata i dana provedenih u blebetanju, poverujem da odjek tih reči dopire do ljudi oko mene, i do onih od kojih me deli internetska žica.

A kad pogledam odmakaviši sa strane: vidim ćutnju.

Toliko toga bitnog i nebitnog je prohujalo i odhujalo tokom svih ovih dana.

Prošle nedelje sam sa sestrom, zetom i decama išao u prirodu. Želeli smo brati gljive, ali ih nije bilo. Nema veze. Moja mala sestričina me je zamolila da joj presnimim cd od Amy Winehouse. To je detalj koji želim da pamtim.

Desi mi se da se izgubim u vremenu. Da ne znam da li je Nova godina blizu ili daleko? Da li slede proleće i kratki rukavi, letnji odmor, ili jesenje jakne i džemperi. Tako sam juče vozeći se ka gradu kratko živeo u ubeđenju da je sada maj mesec.

- 12:14 - Komentari (8) - Isprintaj - #

21.09.2007., petak

Mravlja posla

Ima jedna priča koje ne mogu da se setim, da li je deo neke druge priče, nekog filma, otkud li je... Ide ovako nekako: zatvorenik je dugo godina robijao, zatvoren sam u ćeliji, ali uspeo je da svo to vreme sačuva zdrav razum. Kako – našao je mrava u ćeliji, zatočio ga, pa ga strpljivo dresirao, naučio ga raznim veštinama, da na komandu gura mrvicu hleba i sve tako. Konačno, posle puno godina, dočekao je kraj robije. Pred izlazak iz ćelije zatvorio je mrava u staklenu flašicu, a flašicu stavio u džep. Kada je napustio zatvorske zidine, izvadio je flašicu da vidi šta mu radi sapatnik, ali flašica je bila prazna...

...

Pre jedno mesec dana sam prolazio Košutnjakom, i video da na jednom panjiću opet rasu jablanovače. Viđam ih tu već godinama, iz automobila znam da su jablanovače, iako nikad nisam brao i probao tu gljivu. Pomislih – neka idu dođavola i zdrav život i trovanje i to što rastu u gradu i skupljaju teške metale – rešim da ih uberem i probam, samo jednom se živi.

Tako i bi. To veče sam ih očistio i izgustirao.

Ali neću ovaj put o gljivama.

Sa gljivama se uvek pokupe crvi, bube, pa i puževi golaći. I ovaj put je bilo koječega, sećam se mrava dok sam čistio gljive, i sve je to otišlo putem kontejnera sa ostalim đubretom. No svejedno, sutra ujutro sam primetio jednog preostalog mrava kako kako šeta radnom pločom, pored sudopere. Nisam ga dirao. I eto njega narednog dana, pa za par dana ponovo, i tako stalno. Povremeno sam čistio kuhinju, onako normalno, ali svejedno evo ga pored sudopere, uglavnom rano ujutro dok mamuran mutim kafu. Preko dana ga nema. Taman pomislim da je otišao bogu na istinu, kad posle par dana eto njega opet. I setim se one mravlje priče sa početka posta. Bilo mi ga žao. Mrava. Gde li se skriva preko dana, kako provodi vreme, čemu se nada, traži li druge mrave... Čak mi je padalo na pamet da ga spakujem i odvezem nazad na Košutnjak do onog panjića, da se vrati svome društvu... I tako stalno, dok jednog dana nisam stao i pomislio: Alo, planeta Zemlja zove Sibonija, ti jesi lud, ali ne baš toliko! Da nisi malo preterao!? – Kanda jesam – odgovorim sam sebi.

I tako, rešio sam da ne vozim mrava nazad na Košutnjak. Ako ga ponovo vidim u kuhinji, staviću ispred njega list papira i sačekati da se popne. Otvoriću prozor i izneti papir, i dunuti preko papira. Ne stanujem visoko, ateriraće dole u travu, ovih dana je lepo vreme, snaći će se valjda nekako.

Post scriptum
ili
Šta je bilo posle (muzika iz Grlom u jagode)

Narednog jutra mutim i kafu i razmišljam šta sam sve sinoć lupetao po blogu. Mrava nema. Gledam bolje, pomeram tanjire, nema ga nigde. Ne sećam se ni kad sam ga poslednji put video. Opasno si prolupao, kažem sam sebi, i sedam za računar.

Vreme je za drugu kafu. Odlazim u kuhinju...

na - na - na - na (muzika iz Zone sumraka)

Eno ga trčakra pored sudopere. Saginjem se, gledam ga izbliza: Mrav jebote!
Otvaram prozor, uzimam list papira, prinosim ivici radne ploče. Čekam da pređe na papir. Iznosim papir kroz prozor, i bez pozdrava snažno duvam... u ruci mi ostaje beo list.
Našem druženju je došao kraj. Dobar vetar, crni insektu!

- 22:42 - Komentari (12) - Isprintaj - #

17.09.2007., ponedjeljak

Govorio je sa životinjama

Oh kako ja volim pse!!!

Skoro uvek im se javim u prolazu. Poznavali se ili ne, pitamo se: di si, kako si, je li fino (ako džukac uživa na suncu ili glođe nešto). Najviše volim da stanem, čučnem, pružim ruku i pitam, Ko si ti, ja sam čika S...

A kada nema vremena ili kada nije zgodno, recimo pas se šeta sa nekim pa nije zgodno da ga spopadam, pokušavam da ulovim pogled. Pogledam ga u oči, nasmešim se ili samo mrdnem obrve, a džukac se nasmeje i mahne repom, ili češće neprimento otpozdravi - pozdravi ušima tako što ih priljubi uz glavu.

Koliko puta sam se tako pozdravljao očima i ušima sa svojim džukajlom, samo da nam se sretnu pogledi.

Učio sam ga da donosi lopticu: Vidiš ovu lopticu, evo sad ću ja da je bacim tamo (pokažem prstom), pa ćeš ti da odeš i da mi je doneseš. Važi? A on gleda, smeje se, pa otrči do loptice i donese je. Doduše, u početku je bilo i dogovaranja: ...da mi je doneseš, a ja ću tebi dati komadić keksa... Važi? Bez obzira na keks i nagrade i to što je iza svakog njegovog pozdravljanja lebdelo pitanje ...a ima li nešto da se jede? - svejedno sam uvek imao utisak da se razumemo mnogo više i bolje nego što se može reći ušima i očima.

Izgleda da nisam uobražavao.
Danas sam pročitao ovaj tekst o istraživanju o razumevanju pasa i ljudi.

- 16:24 - Komentari (2) - Isprintaj - #

16.09.2007., nedjelja

Sea of love

Come with me, my love, to the sea, the sea of love
I want to tell you how much I love you
Do you remember when we met, that's the day I knew you were my pet
I wanna tell you how much I love you
Come with me, my love, to the sea, the sea of love
I wanna tell you how much I love you

Hmmm, da.
Pre par nedelja sam ovo otkrio (obradu od Chan Marshall), i intenzivno slušao par dana. I pevušio, o da da, o la la.
Pa zaboravio, kao toliko toga.
I onda noćas, slučajno vidim film i Al Paćino u njemu (moj second best idol, posle Džeka Nikolsona), stavlja singlicu na gramofon, sluša ovu stvar, naravno neku drugu obradu, ili original, svejedno. Sednem gledam, gledam, ustanem pa izvikipedišem film, pročitam šta će sve biti i ko će koga, normalno batalim gledanje. Jebem ti i Internet i sebe radoznala. Sjebah sam sebi radost otkrivanja. E ovo je poslednji put da se privatavam wikipedije i računara kada natrčim na neki film.

Stoga, zbog tog, i toga radi, ne mećem večeras ni jedan linak, osim onog na pesmu omiljenu, koja je i dalje as good as it ever was.

Ovo je jedan od onih ludačkih postova (tm), brought to you by tga za jug and the late hour.

P.S. ... nekako mi ova pesma ide u paketu sa Wave of Mutilation. Kanda je way too lonely down there at the bottom of Mairana Trench.

- 01:31 - Komentari (6) - Isprintaj - #

07.09.2007., petak

Cashback

Danas smo na poslu pričali o kolegama kojih nema jer su eto na bolovanju, neki virus ih spopao; malo kasnije osetih kako i mene spopada. Nos curi i otiče, telo boli, topao stan i krevet su odjednom tako daleko...

Stigoh, živ sam. Nisam odmah zalegao. Malo sam gledao odbojku, kulirao, čuvam san za kasnije.

Skuvao sam paradajz supu iz kesice. Količinu dovoljnu za tri tanjira. Sedim za računarom, srčem tanjir za tanjirom... surfujem... talasi me izbaciše do ovog divnog filma: Cashback. Kratki film, evo ga celog na google video. Posle čitam da je svojevremeno bio nominovan za Oskara, a 2006 je snimljena dugometražna verzija. Taj dugometražni naravno nisam video. Dok ovo pišem u drugom prozoru mi je otvoren www.cashbackthemovie.com i odatle svira muzika, Casta Diva i još neke lepe stvari...

The story of my life, but without the painting, the music, and the naughty bits.

Inače, proteklih nekoliko dana "sređujem" one moje kutije, od 5 kutija pravim 3, zahvaljujući kompaktnijem pakovanju, a bogami našlo se puno toga za kontejner. Tako sam preturajući natrčao na neku kovertu, a ono unutra čestitke sa ex weddinga, otvorih jednu kad zapišta nešto, zvučni telegram, svadbeni marš...

I šta još ima? Nestao Steve Fosset , poleteo avionom pre četiri dana, i nije se vratio.

- 23:20 - Komentari (12) - Isprintaj - #

03.09.2007., ponedjeljak

Četvrta grupa

...

Majka voli da priča o svemu što zna, a i ja sam odrasla u takvoj tradiciji. Stalno prepričavamo filmove, navodimo autoritativne podatke iz specijalnih televizijskih emisija. „Šta si čitala, majko?” pitam.

„Radi se o čoveku koji proučava holokaust.”, kaže. „On pravi dijagrame. Jedna osa predstavlja smisao/besmisao života a druga uspeh/neuspeh. To znači da postoje četiri grupe ljudi - oni koji su zadovoljni svojim uspehom, oni koje možemo da razumemo, zatim oni koji su očajni iako imaju uspeha, kao toliko mnogo sveta koje znamo, i oni koji su očajni zato što nemaju nikakvog uspeha. Naravno, postoji i četvrta grupa - ljudi koji su zadovoljni neuspesima, ljudi kojima nije potrebna nada da bi živeli. Da li znaš ko su ovi ljudi?”

„Ko?” pitam.

„To su jedini”, kaže majka, „koji su preživeli.”

...

Dejvid Levit: Vanzemaljci
Psihopolis, Savremena američka priča, 1988

Rešio sam da nešto promenim. Za početak, spavaću bolje. Legaću rano i ustajati rano. Praću sudove pre odlaska na posao.

Zato sam sinoć uzeo da čitam ovu staru knjigu. Dovoljno staru da mi priče deluju nepročitane i zanimljive. Nisam tražio previše. Tražio sam san, san sam i dobio. Trenutak pre toga sam pročitao ove redove. Mogao bih se zakleti da sam nedavno pročitao isto to ali na nekom drugom mestu.

Nemam istraživanja, ni rezultata kojima bih podržao svoj stav, ali sam ubeđen: četvrta grupa ne postoji, nada mora postojati. Ili je prvo trebalo definisati: šta je besmisao, šta je neuspeh.

- 23:12 - Komentari (5) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>