Siboney

< svibanj, 2007 >
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga
Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi
Blog.hr



Free Web Counter

Free Hit Counter


lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------


...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

30.05.2007., srijeda

Poziv


Neko je nestao. Nema ga nigde. Traže ga.

Pre njega je nestao još jedan. Njegov nestanak je nešto što su svi odavno prihvatili. Nema ga, i kraj.

Tražeći ovoga što je sada nestao, kopaju po njegovim stvarima, džepovima, nailaze na poruku od onoga što je davno nestao. Neku cedulju, ili slično. Piše nešto kao: Dođi. Ili: Dođi na ovu stranu.

Trzam se i budim. Obično viknem: A! Sada sam viknuo: Mama! Dižem glavu, prozor je otvoren.
- 09:41 - Komentari (11) - Isprintaj - #

26.05.2007., subota

Nisam se izuo

Vratio sam se iz kupovine. Uživao sam u blagodetima koje izaziva shopping... Birao konzerve koje ću poneti za predstojeće putovanje. I ostale potrepštine. Oteglio se dok sam dovukao kese do stana.

Nisam se izuo.

Upravo kuvam svoju varijantu jela što je Maria Aparecida (Gospode Bože, kako lepo, Markesovsko ime) ostavila za uspomenu Dejanu Stankoviću.

Ekspres lonac je upravo odpištao svoje, ovog trenutka sam ustao i ugasio vatru.

Raduckam okolo. Na primer: čistim brdo zemlje sa trpezarijskog stola, sinoć iza ponoći mi je dunulo da presađujem moje biljke u veće saksije. Usput odgovaram na mailove. Jedan od njih je sasvim idiotski.

Vidi li se da se nerviram? Da iza grudne kosti osećam stiskanje? Svejedno što sam brojao do deset, smejao se dok sam čitao, smejao se dok sam pisao odgovor.

Ovog trenutka, dok ovo pišem, primećujem šta radim: odigao sam usne iznad vilica, tako da se vide zubi, ali usta nisu razvučena u kez. Škljocam zubima. Jebote. Nisam znao da sam baš tolika životinja.

Jedna od stvari što sam naučio(*) na psihoterapiji, to je da u susretu sa ludacima(**), treba jako paziti da se ne pristane na njihovu igru. Ne treba prihvatiti terete i ludila što pokušavaju da uvale. To je njihovo, ne moje, hvala ali dajte to nekom drugom, ups, slučajno sam se izmakao.

Na um mi padaju toreadori, kako se elegantno izmiču dok bik juriša.

(padanje na um se ovde okončava, gledao sam negde koridu na televiziji, u boji, sa svim detaljima, i sasvim atipično za mene, bi mi tako mučno da gledam ono mrcvarenje i krv, ustadoh sam da ne gledam dalje, svi su me zajebavali)

(*) – To je iskustvo i umeće, a ne znanje koje se usvaja isključivo klasičnim učenjem.

(**) – Ludaci nije korektan termin. To mogu biti moji poznanici, kolege pacijenti, i onda je ispravno reći: ljudi sa problemima, jer oni to i jesu. Ali ako neko svoj problem ispoljava time što meni kvari kvalitet života, i ako ja nemam kapacitet da mu pomognem da reši taj problem, onda se povlači crta, počinje samoodbrana, korektnost prestaje.

I na kraju:

Jelo je uspelo. Meni se sviđa.

Maria Aparecida, muchacha desconocida, en este momento tu eres el amor de mi vida.
- 21:06 - Komentari (7) - Isprintaj - #

25.05.2007., petak

Čekajući vikenad


Pročitajte šta Scott Adams kaže o nošenju cipela. Apsolutno je u pravu. Kad god sam u stanu poluobučen ili bos, približavam se ivici propasti. Beskonačnog surfovanja ili tupog sedenja pred televizorom, vrteći kanale od 0 do 99. Kada po kući hodam u cipelama, daleko sam produktivniji. Mali detalj - dramatična razlika, kao kada na posao odem sa uzemljenjem.

Brokoli na pijaci je prvo bio 150 dinara, naredne nedelje 100 dinara. U Maxiju je skuplji. Prošle godine je pijaca bila skuplja. Šta to utiče na cenu brokolija? Ko diluje brokolijem? Mišković? U kom trenutku je najpovoljnije trgovati brokolijem, kuvati sos od brokolija i paradajza, praviti zalihe u frizu? Postoji li korelacija sa cenom paradajza u konzervi, drugog bitnog sastojka ovog sosa?

Kada su radikali za kratko predsedavali skupštinom, cene akcija su pale, dinar je pao... pa se posle to sve stabilizovalo. U moru očaja, taj detaljčić me je zdravo oduševio. To dosad nije viđeno u zemlji Srbiji. Berza! Pad cena akcija! Kurs dinara osciluje u skladu sa političkim trendovima! Ekonomske zakonitosti na delu! Znam da je normalnost miljama daleko od nas, ali svejedno nalazim da mi se sviđa.

Srbija će biti primljena u EU kada Srbi prestanu da pritiskaju sve raspoložive dugmiće kada pozivaju lift. Kuda želim? Želim GoreDole.


- 14:32 - Komentari (5) - Isprintaj - #

23.05.2007., srijeda

Jutro


Predaću danas knjižicu iako nemam zakazano, moram biti tamo u sedam. Ali kada sat zazvoni, ja sam tako umoran, sinoć sam opet kasno legao. Ostaviću sve za drugi dan. Pomeram sat unapred i vraćam se u krevet.

Ležim potrbuške ukoso preko kreveta, svanulo je, čujem vrata kako se otključavaju, mamin i tatin glas, šetali su psa, čujem njegove šape kako stružu po parketu dok se približava. Gura me blago njuškom u bok, ali ja se pravim da spavam, glave okrenute na drugu stranu. Nekada smo imali Rafa, on je uginuo, a ovo je novi pas, sasvim isti, i zove se... Nikako ne mogu da se setim njegovog imena. On obilazi oko kreveta, naslanja glavu na posteljinu i gleda me. Pružam ruku, hvatam ga za njušku, pa ga mazim po čelu, zalizujući unazad njegove šiške. Moja ruka pamti svaki od tih dodira, ponovljala ih je puno puta. I onda shvatam da ovo jeste Rafajlo, i da sanjam neko sasvim, sasvim drugo jutro.
- 14:34 - Komentari (4) - Isprintaj - #

20.05.2007., nedjelja

Još malo i neću više


Evo linka (ima i slika), a evo i originala:

No man should go through life without once experiencing healthy, even bored solitude in the wilderness, finding himself depending solely on himself and thereby learning his true and hidden strength. - Jack Kerouac

Mislio sam da je greška u prevodu, nije, no ne menja stvar.

Iskustvo je najvažnije, a spoznaja – hmmm, pa, recimo da sumnjam u apsolutno postojanje iste. To je tak relativno. Koji je ono filozof govorio o nemogućnosti apsolutne spoznaje? Ko god bio, slažem se sa njim. I primećujem da često padam u zamku apsolutnog ekstremizma. Ili spoznaj, ili neznaj, kao da između tih krajnosti ničeg nema?

Nema. Dvaput nula je nula.

Zatim: strength is overrated. Snaga je precenjena. A ova fraza je prežvakana.

Sve i da se nešto spozna, ko jamči da će to biti neka snaga?
Što to ne bi bila neka slabost, tupost, praznina?

- Šta si radio 63 dana gore na vrhu planine?
- Spavao kad god sam mogao.
- 00:21 - Komentari (7) - Isprintaj - #

19.05.2007., subota

Osmatrajući u čekaonici


Sivi niski oblaci se vuku po zemlji, hladno je. Morao sam da uključim grejanje u kolima, na sebi imam majicu sa kratkim rukavima i košulju preko. Nemam zakazano, ne umirem, treba mi samo uput. Svega sat do kraja radnog vremena, na šalteru mi kažu da su male šanse da me doktorka primi. Nema veze, sačekaću, pa ako uspe, odlično.

Savršeno. Savršeno vreme za čitanje Murakamija.

Znao sam šta će videti kroz dvogled. Obično znam takve stvari.

"Čovek u svom životu mora jednom izaći u divljinu i iskusiti zdravu, čak i dosadnu samoću. Tako će otkriti da zavisi isključivo od sebe samog, pa spoznati svoje prave i skrivene moći."

Ovo sam pročitao ne tako davno, znači – pre najviše par godina. Neko je pišući o Murakamiju citirao njegov citat Keruaka. Naravno, te reču su mi se dopale, i shvatio sam ih sasvim bukvalno.
Kasnije sam na televiziji gledao neki dokumentarac o Keruaku, snimak protivpožarne osmatračnice u kojoj je proveo nekoliko meseci potpuno sam, osmatrajući okolne planine.

A onda sam, čitajući u praznoj čekaonici, shvatio da se već nalazim u osmatračnici.
- 22:19 - Komentari (2) - Isprintaj - #

16.05.2007., srijeda

Izvolte!



Zvrring!
ženski glas
Dobardan je li to gospodin Goldšmit-Siboney, ovde nisamdobročuo iz nerazumem
u sebi: ???
Ja sam, izvolte!
Stigle su čaše koje ste naručili, možete doći da ih podignete!
u sebi: aaa sadsamsesetio
A, odlično! Doći ću do kraja radnog vremena...
U redu, doviđenja
Hvala, doviđenja


Jedna od retkih korisnih stvari koje sam naučio u vojsci je "Izvolte!".
Tamo kad ti se obrati neko nadređen, pa kaže: Vojniče Siboney!
Onda nema druge no mirno & odlučno ispaliti: Izvolte!

Sa tim sam nastavio i posle vojske, iz zezanja, pa mi postepeno prešlo u naviku. Bilo da me neko zaskoči na ulici edabipitao kolikojesati, bilo da me portir stopira edabimepitao kuda idem i uzeo ličnu kartu, čak i ako me leticija kasta pita za broj mobilnog, svejedno, dok lutajuće struje krstare mozgovnim vijugama, izleće jedno Izvolte!. Sa uskličnikom*, ponekad praćeno upitnikom, ponekad sa osmehom. Odlučno, samopouzdano, u stavu mirno, držeći situaciju pod kontrolom. Kao da nosim kravatu. Kao bekhend paralela. Dok se sagovornik oporavi od mog izvolte, neuroni se nekako usaglase, i uspem da ukapiram: da se crtice na satu čitaju petipetanest; da sam krenuo na šesti sprat i da radim u ovoj zgradi pa nema šta da me legitimiše; da to nije Laetitia Casta i ne obraća se meni nego tipu što stoji iza mene u autobusu.

(*) Po hrvatskom pravopisu, ako me pamćenje ne vara, znak uzvika, takozvani uskličnik, se zove: znak čuđenja. Vrlo praktično. Nema šta da se dereš. Možeš nešto izjaviti i staviti tačku, pitati i staviti upitnik, ako ti to nije dosta možeš samo da se čudiš.
- 12:13 - Komentari (3) - Isprintaj - #

14.05.2007., ponedjeljak

Iskrcavanje


Čitam Murakamija.
Tek što smo poleteli putem grčkih ostrva, tramvaj je stigao do Mostarske petlje.
Grrr.
- 10:18 - Komentari (2) - Isprintaj - #

11.05.2007., petak

Žali Bože slobodnog stiha

Oh Bože
kakvu li ću glupost nalupati u ovaj kasni čas?

Oguglao sam na sve otkako je bomba
zviznula toplanu na Novom Beogradu.

Sledećeg dana sam u Narodnog Fronta
kupio kraljicu peći i izneo je na peti sprat.
Čunkizaciju u Sarajevskoj.
Po prvi put u životu kupismo par meteri drva,
tri reza. Imali smo sreće - cerovina.

Od tih drva je ostalo još par vreća,
eno ih u garaži.
Ponesem ih ponekad kad idem na teren,
glupo je gubiti vreme na skupljanje suvaraka po šumi.

Jedna vreća možda još uvek čeka
sakrivena na tavanu napuštene kuće
istočno od Miroča, zapadno od Brze Palanke.

Kakve veze imaju drva?

Ma hteo sam nešto o politici, ali sad me žao da kvarim slobodan stih.
- 00:05 - Komentari (2) - Isprintaj - #

08.05.2007., utorak

This behavior becomes a cycle of failure and delay


Lipe cvatu
sve je isto ko i lani
al ja o tom pojma nemam

Nenadani gosti se najaviše u petak, na prenoćište, te sam na brzinu
doveo stan u red i nakupovao provijante za subotnji doručak.
Silom indukovana aktivnost je pokrenula zamajac,
sada samo treba održavati ugaoni momenat.

(Davno sam se oprostio sa fizikom ali dobro zvuči)

Rastavši se s gostima, prepustih se trošenju para,
minimalnom, ali osvežavajućem. Klice soje za osveženje
jelovnka, i novi zeleni prijatelji za zeleni ambijent.
Sada se traži Nana (Mentha piperita).

U nedelju, sve do večeri, sam po stanu,
ni sa kim ne prozborih ni jedno slovo. Skuvah klopu za narednu nedelju,
oprah zaostale vešove, pospremih planinu davno opranih stvari.
Sudovi oprani, sudopera se srela sa Tečnim Elektronom.

Šta sam sve još uradio, ne mogu da se setim,
ali doprinelo je mom duševnom miru i osećanju
ostvarenosti.

Izašavši iz stana, osetio sam poznati miris i otkrio da ispred moje zgrade raste velika lipa.
Moj deka je umakao hleb u čaj od lipe.
U trenu sam osetio grebanje u grlu i dobio napad kijavice
Da li zbog lipe ili nečeg drugog?
Nemamo pojma.

Sve što cveta htelo bi da cveta,
sve što slini htelo bi da slini.
- 08:16 - Komentari (5) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>