Siboney

<	prosinac, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

30.12.2006., subota

Širom sveta cveće cveta

Ne mora početak Nove godine da bude trenutak razmene najlepših želja, zašto bi se lepe želje odnosile baš na period od 1. januara do 31. decembra? Što ne bi jedni drugima poželeli sve najbolje od 14. aprila do 6. februara one tamo godine? Svejedno, ovaj pretrpaznični trenutak ću iskoristiti da vam poželim isto što i sebi. Pare – daj šta daš, ljubav – od nas zavisi, zdravlje – manje-više, dobitak na lutriji – ma daj; ali da osećate sreću, u narednom minutu, danu, u prvoj sedmici trećeg meseca od danas, pa i cele naredne godine ako ima šanse – e to vam svakako želim, i ozariću se kad god čujem da je neko drugi srećan, i da širom sveta cveće cveta.

Opraštam se na par dana, kupio sam lance za sneg, upravo sam završio seckanje celera i jabuka i piletine za waldorfsksku salatu. (Waldorfska je zato što ima i piletine, inače nje bi bila prava Waldorf salata). Onu drugu salatu i osale sastojke ću umutiti na licu mesta 31. popodne. Nadam se da nosimo dovoljno pijače i jedače i da gore u selu vatamo signal B92 da vidimo ko se opario, i da će 1. ujutro glavobolja biti podnošljiva i da će proći do 2. kada treba da se vraćamo kući.

(photo caption: Dotičnog puža sam uslikao u leto 2005. na Maganiku tokom jutarnjeg ispijanja kafe u ladovini. Nije montaža, svojevoljno se kretao po trnju, kuda je stremio i čemu se nadao to samo on zna.)

- 02:33 - Komentari (9) - Isprintaj - #

28.12.2006., četvrtak

Kembridž u Beogradu

Po blogovima i po forumima se malo-malo javi neka diskusija (i monoskusija) na temu da li postajemo svet, menja li se šta, kojim tempom, i tome slično. I ja sam negde pisao kako se u tom smislu oduševljavam žutim linijama za čekanje što sam video pred nekim šalterima, sanducima za sakupljanje pet-ambalaže (nešto su nestali u međuvremenu), činjenicom da sa početne stanice tramvaji (uglavnom) kreću u skladu sa istaknutim redom vožnje. Ovo poslednje (tramvaji što kreću po redu vožnje) me je podsetilo da sam pre dvadesetak godina, a sedamdeset kilometara severnije (Novi Sad), bio oduševljen time što gradski autobusi idu po redu vožnje. Što vodi do (vrlo klimavog) zaključka da civilizacija putuje brzinom od 0,11098 milimetara u sekundi, odnosno približno 0.4 m na sat.

No nisam o tome hteo da pričam, nego ovog vikenda sam bio u šopingu (and shopping only) na raznim stranama, i tek sam sada slučajno ukapirao da postoje dva Idea tržna centra. Ups! Pa su moždane vijuge uz naprezanje razrađivale kako sada ima gomila tržnih centara, odnosno mega markete i koječega, a još pre... (koliko? godinu-dve-tri?) mi je onaj Rodić kod kvantaša bio reper i jedina destinacija za jednom mesečno kupovinu na veliko (sad, i to "veliko" je vrlo relativna stvar). A sada... gde god se okreneš, mega ovo, mega ono, lepo za videti makar para nemao.

A para nemao zahvaljujući još jednom svetskom dostignuću, onim karticama, jebo ih onaj ko ih izmisli (šalim se). Najveći fazon je što ih i nemam, osim one visa electron što služi samo za dizanje novca i odlaženje u minus. Ali sada i nju svuda primaju, uskoro ću i burek njom moći da platim, i malo po malo, troši danas a grizi muda sutra, navukoh se na sprud tokom ovih mesec dana neplaniranih troškarenja i planirane pretpraznične groznice (i ovo "groznica" je takođe vrlo relativno).

Kod Kineza ih još (valjda) ne primaju. Išao sam opet u pohod mojim začinskim radnjama u bloku 70, na spratu ima jedna nova koja je čista i uredna skoro kao Merkator, sa frižiderima u kojima stoje razni šrimpovi i rakovi i onaj slatki grašak bez koga ja ne priznajem kinesku klopu, a na policama su gomile začina koje skoro da ne poznajem, jer sam ih smatrao nedostupnim i nemogućim pa sam samo preletao preko njihovih imena kada ih nađem u receptima. E sada toga ima. (Naslovih post po doživljaju iz te radnje, mučenica prodavačica naše gore list koja ne smem ni da pomislim za koje male pare tu radi, iza mojih leđa prevodi gazdarici Kineskinji pitanja neke mušterije, Kembridž pa opet nešto Kembridž, slušam i ukapiram da se vodi priča o kupusu)

P.S. Sada se svuda piše i komentariše o utiscima godine, i ja sam nešto komentarisao, ali evo upravo se setih svog utiska godine koji mi se zaista utisnuo iako možda nema veze sa mozgom: nedavno sam u jednom Maxiju video (doduše samo jednom) na odeljku za povrće da se prodaje svež korijander, upakovan u stirpopor sa providnom folijom odgore. Pitam se koji li je hrabri (i ludi) komercijalista to uvezao. A do pre par godina Beograd nije video lajm (lime) niti svež đumbir. Eto to je moj utisak da zaista postajemo svet. Free your mind and your ass will follow, odnosno free your wallet (i.e. economy) and your mind will follow. Tako nekako.

- 00:14 - Komentari (10) - Isprintaj - #

23.12.2006., subota

Sutra je novi dan. Prekosutra još jedan.

Kuda za Novu godinu? Idemo na seeeelo... jer tamo ima mira.... i sira.... a u stvari nema ni mira ni sira. Ostaje da kupim preostale poklone, da spremim klopu, piće, da narežem muziku, operem auto. I da kupim lance za sneg, Crnogorci ne ljube lance, a ja ih jurim već nedelju dana, nikako da stignu u prodavnicu. Upravo sam skinuo soundtrack iz Big Lebowskog, o yeah, i treniram za N.G. onaj deo sa alkoholisanjem. Volim sve on the rocks, iliti sa ledom, i kruškovaču nalivam preko leda, volim tako makar bilo bogohulno i lepo mi je. Trenutak kad krcka led dok nalivaš alkohotol preko istog, i ono kad se mešaju frakcije, uljasta alkoholizacija i ledena providnost.

I jezdim po blogovima i so called blogovima, čitam šta ima kod Žane Poliakov (svaka čast, svaka čast, No Time Tolouse) i na kraju posta ovaj spisak od 100 pussy moisturizing songs. A bre? Molim? Ajd da vidim šta znamo sa spiska... Ne znam skoro ništa, kukala mi majka, jadan li sam, ako je ovo neko merilo onda ništa od mene, odoh da se obesim.

- 00:15 - Komentari (6) - Isprintaj - #

22.12.2006., petak

Danas je taj dan

Majka je padala u očaj kad bi videla kako jedem torte i kolače. Rolate sam razmotavao, a torte rastavljao na spratove. Kad god je moglo, odvajao sam najslađi deo i ostavljao za kraj.

Zašto nisam išao kašičicom ravno u fil? Otkud odricanje, strpljenje, verovanje u slatku budućnost?

Sutra će svanuti malo ranije, pa još malo ranije, i tako do početka leta.

U Švedskoj je 13. decembra bio dan Svete Lucije, praznik koji slavi podedu svetla nad tamom. Po Julijanskom kalendaru, slavio se danas, na zimski solsticij.

- 01:19 - Komentari (4) - Isprintaj - #

21.12.2006., četvrtak

Jutros sam preko Košutnjaka vozio na posao

Nije sve tako crno,
ne verujte uvek spikeru dok čita vesti.
Pogledajte svet sa gledišta jutra:
kako je čist i beo pokriven snegom.

- 10:18 - Komentari (3) - Isprintaj - #

18.12.2006., ponedjeljak

Jesenji sir

Kolo od sreće uokoli
vrteći se ne pristaje
tko bi gori, sad je doli,
a tko doli, doli ostaje

Posle duže pauze, dva vikenda za redom na daleki istok.

Prvi put, pre nedelju dana, u Beogradu ostavismo lepo vreme. Niz Dunav, sve hladnije, a kako smo se popeli u brda, 300 metara iznad - katastrofa! Magla, to jest oblak, lebdi i ne mrda, u vazduhu fina kišna suspenzija, lepi se na sve. U neko doba vetar, ne uspeva da razgoni maglu, ali uspešno hladi. Po povratku u Beograd, opet toplo, ja natrontan ko medved.

A ovaj sada vikend, sve obrnuto, negde do mosta preko Mlave magluština gadna, a dalje niz Dunav, milina. Vide se zvezde, tiho, posle osvanuo sunčan dan. Kad smo se vratili u Beograd, gledamo ljude: vidi kako su obučeni, ovde je izgleda hladno?

Oba puta smo svraćali do naših prijatelja, oba puta se lečili orahovačom, oba puta bili posluženi: jesenjim sirom.

Nikad ga ranije nisam probao. Kažu za njega da ne može da se pravi s proleća i leta, ne može da stoji na toplom. Grudvast je i kremasto mastan, samo malo slan, gorkastog ukusa, kao da je malko svirnuo. Ne znam šta je lepše, sam sir ili ime koje nosi.

- 11:43 - Komentari (5) - Isprintaj - #

14.12.2006., četvrtak

Jugoslavijo, u lisnici te nosim

Nova lična karta je stigla. Miriši na sveže odštampane stvari.

Koji je nazi države?

I dalje je "Savezna republika Jugoslavija". Grb onaj koji smo delili sa Crnom Gorom - malo dvoglavih ptica, malo hrabrijeh lavova.

Lepo je živeti u zemlji koja je toliko štedljiva da obrasce za osobnu dokumentaciju ne želi štampati uludo, doklegod ima starih zaliha.

- 15:12 - Komentari (3) - Isprintaj - #

08.12.2006., petak

My name is Gray. Dorian Gray.

I went to the post office across the street. And I've seen things you people wouldn't believe. Lots of lovely girls on the streets of Belgrade on this warm day. Eyes that could melt an iceberg. Smiles that overshine the Sun. All these moments will be lost in time, like tears in rain. Time to go back to the office.

Uskoro mi ističe lična karta (cro: osobna, ger: ausvajs, eng: ajdi). Da bih izvadio novu, morao sam prvo da se fotografišem. Stavio sam novu sliku uz onu od pre deset godina.

Apsolutno nema razlike!

Da nisam ovde na incognito misiji, odmah bi skenirao obe fotografije da ilustrujem taj fenomen.

Zezaju me kolege - čuvaš li kod kuće na skrovitom mestu neku sliku koja stari umesto tebe?

(Disclaimer: malih razlika naravno ima, mahom nisu primetne u toj rezoluciji. Ili je nama svima vid oslabio.)

Nikad (osim možda u zabavištu) nisam bio okružen "svojom" generacijom. Dugo sam bio sa starijima, posle sam bio među (mnogo) mlađima. A izgled uvek bio u neskladu sa stvarnim godinama. Sigurno je postojao momenat, ali ne mogu da se setim gde i kada, kad sam bio u pravom trenutku u vremenu.

- 16:04 - Komentari (3) - Isprintaj - #

07.12.2006., četvrtak

Volver

Nisam znao da je Almodovar snimio novi film. Ne pratim takve stvari.

A onda sam video ovaj poster i pročitao kako se film zove.

Jednog dana ću naći ženu/devojku koja će voleti iste filmove kao ja.
Sedećemo zajedno ispred bioskopskog platna, držati se za ruke i plakati.

- 15:12 - Komentari (10) - Isprintaj - #

05.12.2006., utorak

Prijatelje koje znam, ne (pre)poznajem kad prođem

Blog.hr je bio danima u remontu pa nije moglo da se piše.

29. novembar je pao u sredu, pa se sa setismo starih dana: e da je ono vreme, sad bi spojili vikend sa vikendom, imali bi 9 dana, hej, 9 dana...

Ali istog dana je usledila afera sa zabranom kineskog filma. Nisam mogao da poverujem kad sam čuo. Fucking unbelievable! Hilarious! Eto slike onih vremena, ali na drugi način. Sa zanimanjem sam pratio reakcije, najviše me je zanimalo kako će se oni koji su uvek antiprotivni javiti da objasne kako je ipak dobro zabraniti film koji ionako nije neki. Film je ipak prikazan, dobro je, evo svica u tunelu, kako-tako-bolje-nego-nikako, približili smo se zdravom razumu za par milimetara.

Konačno smo, prekasno, primljeni i u ono partnerstvo za sir. Ne bi bilo posebno zanimljivo da nije bilo bloga Srđana Kusovca, gde sam pročitao da je Turkmenbaši još od ranije jedan od partnera. Pa što ne bi konačno i mi, bestraga mu glava.

Redovno čitam blogove na B92. Ima zaista dobrih postova i komentara. Samo me nervira što postove zovu "blogovima". Još malo, i takva terminologija će (ako već nije) ući u lokalni Oksfordski rečnik, i gotovo.

Već nekoliko meseci ne kupujem "Vreme". Ne primećujem neku razliku u svojoj glavi. (a i kako bih primetio?) Parama ušteđenim od novina povremeno popunim loto listić.

U subotu sam u podne krenuo u grad, i zabio se u radikalsku gužvu. Iako sam znao za njihov miting, nisam računao da će i oni doći koji sat ranije. Na semaforima sam gledao ispred sebe, izbegavao sam da dižem pogled ka radikalskim facama u autobusima. Mogu li sakriti da nisam njihov? Njihovom šefu od srca želim da odigra svoju predstavu do kraja. (Nisam se proveo kao Goran Marković.)

Isto veče, na žurci, bučno, mračno, javlja mi se neko, ne mogu da prepoznam. Bečim se, bečim, na kraju moram da pitam ko beše... Ajoj! Lupam se šakom u čelo, kažem izvini, znaš ja sam mator i senilan. Kasnije se drugi tip pozdravlja sa mnom, pozdravljam se i ja, gde si, šta ima. Odmah zatim pitam jeli a sa kim sam se ovo sad pozdravio... Ajoj! Uopšte nisam poznao! Nema zvuka, slika mutna, moje mozgovne vijuge odbijaju da sarađuju.

Onaj "najebaćemo" maler od pre par postova ne prestaje da me prati. Stopalo mi je i dalje otečeno, boli samo kad se smejem. Na odbojci sam pre nedelju dana popio lakat u rebra, kanda je jedno napuklo. Kao kruna svega, ode lamela na kolima, a nisam prešao ni 15000 kilometara. Zbogom parice, kratko smo se družili.

Lepe dekle moderne ne padaju na zurke. O yeah.

- 11:26 - Komentari (6) - Isprintaj - #

01.12.2006., petak

Ponovo radi bioskop

Kad se unose komentari, ono tamo dole me pita:
Želim komentirati kao: _ Bloger _ Anonimac

A šta ako ja želim komentirati kao... kao... Indijanac? A!?

Želja da postaneš Indijanac

Kad bi samo mogao da postaneš Indijanac, za tren oka spreman, i kad bi na konju koji juri, iskošen u vazduhu, svaki čas osećao kratak drhtaj nad uzdrhtalim tlom, sve dok ne ostaviš mamuze, jer nema mamuza, sve dok ne odbaciš uzde, jer nema ni uzda, i, čim predeo pred sobom počneš još samo da nazireš kao pokošenu pustaru, da već ostaneš bez konjskoga vrata i konjske glave.

Franc Kafka

- 22:16 - Komentari (6) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>