Prijatelje koje znam, ne (pre)poznajem kad prođem

<	prosinac, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

05.12.2006., utorak

Blog.hr je bio danima u remontu pa nije moglo da se piše.

29. novembar je pao u sredu, pa se sa setismo starih dana: e da je ono vreme, sad bi spojili vikend sa vikendom, imali bi 9 dana, hej, 9 dana...

Ali istog dana je usledila afera sa zabranom kineskog filma. Nisam mogao da poverujem kad sam čuo. Fucking unbelievable! Hilarious! Eto slike onih vremena, ali na drugi način. Sa zanimanjem sam pratio reakcije, najviše me je zanimalo kako će se oni koji su uvek antiprotivni javiti da objasne kako je ipak dobro zabraniti film koji ionako nije neki. Film je ipak prikazan, dobro je, evo svica u tunelu, kako-tako-bolje-nego-nikako, približili smo se zdravom razumu za par milimetara.

Konačno smo, prekasno, primljeni i u ono partnerstvo za sir. Ne bi bilo posebno zanimljivo da nije bilo bloga Srđana Kusovca, gde sam pročitao da je Turkmenbaši još od ranije jedan od partnera. Pa što ne bi konačno i mi, bestraga mu glava.

Redovno čitam blogove na B92. Ima zaista dobrih postova i komentara. Samo me nervira što postove zovu "blogovima". Još malo, i takva terminologija će (ako već nije) ući u lokalni Oksfordski rečnik, i gotovo.

Već nekoliko meseci ne kupujem "Vreme". Ne primećujem neku razliku u svojoj glavi. (a i kako bih primetio?) Parama ušteđenim od novina povremeno popunim loto listić.

U subotu sam u podne krenuo u grad, i zabio se u radikalsku gužvu. Iako sam znao za njihov miting, nisam računao da će i oni doći koji sat ranije. Na semaforima sam gledao ispred sebe, izbegavao sam da dižem pogled ka radikalskim facama u autobusima. Mogu li sakriti da nisam njihov? Njihovom šefu od srca želim da odigra svoju predstavu do kraja. (Nisam se proveo kao Goran Marković.)

Isto veče, na žurci, bučno, mračno, javlja mi se neko, ne mogu da prepoznam. Bečim se, bečim, na kraju moram da pitam ko beše... Ajoj! Lupam se šakom u čelo, kažem izvini, znaš ja sam mator i senilan. Kasnije se drugi tip pozdravlja sa mnom, pozdravljam se i ja, gde si, šta ima. Odmah zatim pitam jeli a sa kim sam se ovo sad pozdravio... Ajoj! Uopšte nisam poznao! Nema zvuka, slika mutna, moje mozgovne vijuge odbijaju da sarađuju.

Onaj "najebaćemo" maler od pre par postova ne prestaje da me prati. Stopalo mi je i dalje otečeno, boli samo kad se smejem. Na odbojci sam pre nedelju dana popio lakat u rebra, kanda je jedno napuklo. Kao kruna svega, ode lamela na kolima, a nisam prešao ni 15000 kilometara. Zbogom parice, kratko smo se družili.

Lepe dekle moderne ne padaju na zurke. O yeah.

- 11:26 - Komentari (6) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>