šegrt Hlapić.blog
23.12.2006., subota
Pod bor
|
Pokloni, pokloni, pokloni... NIsam pod utjecajem komercijalizacije svega, već zaista volim kupovati ljudima ono što ih veseli. Volim i dobivati poklone. Volim iznenađenja. Ne moraju to biti velike stvari. Neka je sitnica, ali njome svatko može pokazati koliko me poznaje. Međutim, Deba s tim ima problema. Svaki Božić, Uskrs, rođendan... i sve druge poklonske dane, ne zna sam od sebe što bi mi kupio nego mu moram reći, ići s njim u kupovinu i to je to. Ok, pristala sam na takav način darivanja, ali sinoć sam pukla. Dogovorili smo se da će mi kupiti arafaticu (skužila sam da ih ima kod Čočića). Prvo me sprdao, kao, više nisi punkerica, šta će ti to sad u ovim godinama... Na kraju je sinoć ispalo kako u Čočiću imaju još samo plavu i zelenu. I sad, šta ću ti kupiti, arafaticu ćeš dobiti poslije... Ali nije to bit. Voljela bih kada bi me jednom iznenadio s nekom sitnicom: gaćama, dezodoransom, blokićem, maskarom... Ali ne, on ne zna gdje kupiti takve stvari. Rekla sam mu da ne zna ni osluškivati jer ja sam bar ta koja uvijek govori, ja bih ovo, ja bih ono... Njemu je bed otići u takvu nekakvu trgovinu i tražiti recimo, potkošulju. I sve je zapravo stvar lijenosti i neugodnosti. Meni to ide na živce jer ne pokazuje ni malo mašte, a ni truda. Kada bi on rekao da mu se nešto sviđa, otišla bih na kraj svijeta po to. Navikao je da mu se sve servira, jako je razmažen. Neku večer raspravljamo kakvu ćemo klopu praviti za Badnjak. STari je htio praviti perkelt od štuke što je prefino jelo. Onda je Deba krenuo zanovijetati da bi on šarana jer je to tradicija (mo'š mislit') i kad smo ga zadnji puta jeli... A svi su šarani tako masni i uopće nisu fini, a štuke imamo pun frižider (stari je pecaroš) da bi na kraju mama ušutkala tatu i pravit će se, naravno šaran! Ja sam na to zamračila, rekla sam mu da je moje dijete, da bi već odavno dobio šamarčinu. A staroj sam rekla da je ona kriva za te stvari jer ga je razmazila. Zato Deba i ne zna u trgovinu. Sinoć smo se oko svega gadno posvađali, rekla sam mu i ono što nisam trebala, ali danas je sve ok. Idemo u grad po poklon (moj i ostale), ali sam mu rekla da je ovo posljednji puta da na taj način kupujemo moj poklon. Isuse, kad se sjetim koliko sam ga molila za kaiš i za prsten. Što je najbolje, nije ni malo škrt. Dapače, zadnju bi lipu potrošio na mene. Ali jednostavno ne voli kupovat. Stari je staroj danas kupio naušnice koje idu uz nekakvu tigrastu majicu. Neki dan joj je kupio depilator. I sve sam. E to ja hoću. Pa da bude i ledena Dorinina čokolada. Ali da bude samo od sebe. Ja sam njemu kupila čaše za vino. Furala sam ih od Emezzete do Juga 2. Baš me zanima njegova reakcija kad ih bude vidio (jer ih već odavno želi), tim više što je rekao da mu bilo koji poklon neće ništa značiti. Jedva čekam. |
