Srkijeve Škrabotine

subota, 11.04.2009.

Sto Se Desava u mojoj glavi?

Oči su ti otvorene i vidiš televizor i slike na njemu.
Čuješ moj glas.
Na miris svoje kože si toliko naviknut da ga ne primećuješ, ali osećaš neke druge mirise.

Čulima se upijaju iskustva koja stvaraju misao, a misao čine stotine elektronskih impulsa koji uz pomoć hemijskih neurotransmitera putuju preko stotina bilona naurona povezanih u trilione veza.

Tih veza u tvojoj glavi ima od prilike onoliko koliko ima zvezda u Mlečnom Putu.

Pre nekoliko stotina miliona godina reptili su bili najinteligentniji oblik života na zemlji, i tada se kod njih razvio mozak kakav mi i dajle imamo duboko u glavi.

U krokodilskom delu ljudskog mozga su smešteni nagoni, agresivnost, ritualnost, teritorijalnost i osećaj za društvenu hijerarhiju.

Pre nekoliko desetina milona godina, mozak reptila je prekrio novi sloj, karakterističan za sisare.

Počeli smo da osećamo, da se staramo o svojim potomcima, da imamo i menjamo raspoloženja.

Primati su nastali posle treće nadogradnje centralnog nervnog sistema.
Novi sloj, duplo veći od svih prethodnih zajedno, razvio se pre samo nekoliko miliona godina.
To je sloj u kojem živi sva ljudska civilizacija.
Tu nastaju umetnost i nauka.
Tu su ideje i talenti.
Tu je sva svest.

Mi se rađamo sa čulima, ali moramo da naučimo kako da ih koristimo.

U ranim fazama života se razvija deo mozga u kojiem se tumače čulni impulsi.

Ukoliko nekih od njih nema, deo mozga gde je centar za njihovo tumačenje preuzima neku drugu funkciju i zato ljudi koji nikada nisu videli, ne vide ni u snovima.

Snovi nastaju iz iskustava stečenih tokom dana, ali organizovanih po nekim drugačijim, subjektivnim zakonima.

Možemo da naučimo da kontrolišemo snove.

Postoji jedna faza sna u kojoj je mozak aktivan skoro kao kad smo budni.

Tada, ako postanemo svesni da spavamo, sanjamo lucidan san u kojem možemo da donosimo svesne odluke. Oslobođeni ograničenja realnosti, U LUCIDNIM SNOVIMA svi možemo da imamo moći supeheroja, ukoliko ih želimo.

Postoje razni sajtovi na kojima ćete naći korisna uputstva i savete kako da podstaknete i produžite lucidne snove.

A u prodaji je i - Lucid Dreaming Mask- od 200$, ili njena ekonomičnija, ali jednako korisna low budget varijanta, od 30$.

Emil Kue (Émile Coué) je francuski psihoterapeut koji je usavršio metod optimističke autosugestije.

Pacijenti su imali za zadatak da sebi kao mantru ponavljaju rečenice tipa

– svakoga dana i u svakom pogledu sve više i više napredujem -.

Ovaj tip samohipnoze je i danas jako popularan.

Nude vam se kursevi, knjige ili najčešće: diskovi, pa dok radite nešto drugo, samo pustite CD koji će vas rešiti anksioznosti, nesanice, napada panike, fobija, može da utiče na smanjenje bolova, da pomogne da se odviknete od pušenja, alkoholizma, da izgubite par kilograma ili da podstakne rast kose … ^_^

1936. godine, portugalski neurolog Antonio Egas Moniz je počeo da sprovodi u praksi lobotomiju, novu vrstu operacije koju je prethodno isprobao na dve šimpanze.

Za to je dobio Nobelovu Nagradu.

Moniz je bušio rupe u lobanjama svojih pacijenata, koji su patili od šizofrenije, a onda bi dugačkim šiljkom bukvalno pročačkao malo po kori čeone zone mozga.

Ni jedan od prvih 20 pacijenata nije bio izlečen, ali su svi ostali živi.

Uolter Friman (Walter Freeman) ne buši lobanje.

On -icepick lobotomy- izvodi ubadajući šiljke za led kroz očne duplje.

Operacija je toliko laka i popularna, da je počela da se izvodi čak i zbog glavobolja, ili da se smire neposlušni tinejdžeri.

Friman je bio šoumen, slikao se bockajući mozak sa obe ruke, a 1952. godine je izveo 25 lobotomija u samo jednom danu.

Lobotomije nije više tako popularna, ali se i danas izvodi u Americi i Velikoj Britaniji, na brižno odabranim pacijentima - onim na kojima su isprobani svi mogući lekovi, i poznate psihijatrijske metode, bez željenih rezultata.

Teški psihijatrijski bolesnici često žive u zastrašujućim uslovima.

Verujući da ne mogu da naprave situaciju gorom nego što ona već jeste, u mnogim ustanovama doktori na njima testiraju potencijalno uspešna nova medicinska dostignuća.

Danas se pacijenti ostavljaju budni dok im se operiše na mozgu.

To je često jedini način da se ne ošteti deo moždanog tkiva koji upravlja nekim važnim funkcijama.

Centri za govor su kod svakog čoveka drugačije raspoređeni, zato hirurg, nakon što otvori lobanju - označi zone nozga, i onda svaku testira slabim elektricitetom.

Dok doktor to radi, pacijent mora sve vreme da broji naglas.

Kada zastane, doktor zna da je pogodio pravo mesto.

Taj deo mozga mora ostati ceo dok se neki drugi, zbog raka ili epilepsije, odstranjuju.

Vreme: 30-e godine prošlog veka

Mesto: Italija

Ugo Čerleti (Ugo Cerletti) gleda u klanici kako se svinjama daje elektrošok pre klanja.

To mu se čini kao dobar način za smirenje. Nakon što je malo eksperimentisao na životinjama, počinje tako da leči ljude.

Lekari nisu baš 100% sigurni šta elektrošokovi rade mozgu, ali šta god da je, poneki pacijent se oseća malo bolje, neko vreme, uglavnom ne duže od dva meseca.

Elektrošokovi su ranije izgledali zastrašujuće.

Danas se pacijentima daje potpuna anestezija, tako da ne dolazi do grčenja mišića i trzanja tela, prelomi kostiju i kičme tokom napada su znatno ređi, mada se i sada dešava da poneki pacijent sebi pregrize jezik.

Samo u Americi svake godine više od 100 hiljada ljudi biva podvrgnuto ovoj terapiji, a od prilike 2 miliona u celom svetu.

Po novom zakonu većine država, pacijenti imaju pravo da odbiju ovu vrstu terapije, osim ukoliko doktor proceni da nisu sposobni da donose razumne odluke.

Dok se nek ljudi opiru da budu podvrgnuti onome što je deo savremene medicinske prakse, neki drugi, sasvim zdravi, biraju da se podvrgnu staroj, preistorijskoj hirurškoj metodi:

trepanaciji.

Kisii su Bantu pleme iz Kenije, u kome vrač vrši trepanaciju na pacijentima bez anestezije, ili bilo kakvih sretstava za dezinfekciju - osim lišća jedne izuzetno otrovne biljke.

Kao zavoj se koristi lišće banane.

Umesto hirurškog skalpela, vrač koristi bilo koji predmet koji seče: perorez ili zaoštren komad metalne konzerve.

Ovako se leči sve - od raka mozga do glavbolje i 96% ljudi preživi.

U srednjem veku ovo je bio način kojem se često pribegavalo u lečenju visokog pritiska, epileptičnih napada, mentalnih oboljenja, ili za isterivanje đavola.

Stopa smrtnosti pacijenata uopšte nije bila velika.

1965. godine, Bart Ug (Bart Hughes) iz Holandije je dao sebi lokalnu anesteziju, isekao skalpelom kožu glave i električnom bušilicom napravio otvor na svojoj lobanji.

SAM!

1970 godine to je uradila i Amanda Filding (Amanda Feilding), dok ju je prijatelj snimao.

Operacija je trajala pola sata, nije bolela ni tokom drilovanja, ni posle, a koža je zarasla posle samo tri dana.

Kroz rupu iscuri cerebralna tečnost, i tako ostavlja više mesta u lobanji za krvne sudove.

Lobanja kod dece nije skroz zatvorena i zato, po verovanju zagovarača trepanacije, deca imaju drugačiju, kreativniju i otvoreniju percepciju sveta.

Na skali od jedan do 100, koja meri "otvorenost percepcije", po rečima trepaniranih ljudi, čovek u normalnom stanju je na poziciji nula, kada uzme LSD, na 100 a trepanacija ga drži na neprekidnih i za ceo život 30.

U klinici u Meksiku se operacija izvodi za 2400$

Jedan od mogućih efekata LSD-ja je spajanje čula.

Muzika i mirisi dobiju boju, tekstura dobije zvuk …

Da bi ovo doživeli, neki ljudi ne moraju da koriste halucinogene droge.

Jedna od hiljadu osoba je sinestetična, što znači da su joj bar 2 čula povezana pa brojeve vide u boji, ili kad čuju reči osećaju mirise.

Sinestezija nije asocijacija.

Neki ljudi koji nemaju sinesteziju će za određenu nijanse žute reći da miriše na bananu, ali neće zaista osećati miris banane, a ljudi sa sinestezijom hoće.

Koji oblik formiraju cifre 2 na slici?
Ukoliko mislite da možda imate neki oblik sinestezije, možete da se testirate na sajtu synesthete.org.

Niko još ne može pouzdano reći kako zaista funkcioniše ljudski mozak.

Fotografisali su ga,
sekli,
skenirali,
merili,
puštali struju kroz njega,
boli,
i natapali raznim hemikalijama,

ali još uvek niko ne može da objasni pojavu kao što je sinestezija, ili kako neko može da živi 65 godina sa metkom u glavi.

Ako nešto ne funkcioniše, pravi majstor ne zove pomoć, nego se prvo sam potrudi, a stari ljudski običaj je, kada nešto ne znamo da popravimo, da ga udarimo da proradi.

Ponekad je zaista samo toliko potrebno.

Korisni linkovi:

discovery.com
www.bbc.co.uk/sn
www.bbc.co.uk/science/humanbody/tv
en.wikipedia.org/wiki/Mirror_mask
lucidity.com
archeophone.org
www.wikihow.com/Perform-Self-Hypnosis
en.wikipedia.org/wiki/Lobotomy
en.wikipedia.org/wiki/Egas_Moniz
en.wikipedia.org/wiki/Walter_Freeman
en.wikipedia.org/wiki/Ugo_Cerletti
www.mayoclinic.org/awake-brain-surgery
ect.org
en.wikipedia.org/wiki/Trepanation
holeintheheadmovie.com
neurophilosophy.wordpress.com/2007/06/12/an-illustrated-history-of-trepanation
en.wikipedia.org/wiki/LSD
en.wikipedia.org/wiki/Synaesthesia
synesthete.org
scienceblogs.com
brain-maps.org
http://www.mindhacks.com/blog/2007/08/excellent_bbc_brain_.html

Grafiti

Krajem meseca jula 2007. godine u Kragujevcu je oboren jedan Ginisov rekord.
U organizaciji međunarodnog kampa prijateljstva iscrtan je najveći grafit na svetu dužine 605 metara
Tridesetak ljudi iz Nemačke, Italije,Srbije i Bosne i Hercegovine, oborili su prošlogodišnji rekord grada Torina, ali su tokom noći nepoznati huligani isekli platno sa grafitom koji je nosio poruke mira.

Reč grafiti vuče korene od stare italijanske reči graffiato koja znači grebati i grčke reči "graphein" koja znači pisati.
Grafitima se šalju poruke poruke na javnim površinama, u pisanoj ili likovnoj formi.

Njihovu istoriju možemo pratiti od pojave čoveka zabežene u praistorijskim pećinama.

U antičko doba graffiti su već sadržali političke, komercijalne ili lične poruke.

Poznata je karikatura jednog političara sačuvana u gradu Pompeja, kao i poruke na crkvi svetog groba u Jerusalimu,
Do polovine dvadesetog veka grafiti su služili za prenošenje političkih poruka od strane različitih aktivista, a tokom studentskih protesta 1968. godine grafiti su postali medijum političke borbe.

Zid sa najvećim brojem grafita je definitvno zid koji je delio Zapadnu i Istočnu Nemacku.
Većina delova zida koja je očuvana je upravo ona sa grafitima koji se danas nalaze u galeriji istočne strane.

Kasnih 60-tih godina ulične bande koriste grafite kako bi obeležile svoju teritoriju.
To su često bile poruke pripadnika manjinskh kultura kao što su Hispano i Afroamerikanci, koji su se u Americi borili za svoja prava, a uporedo sa tom borbom, izmenjeni i depolitizovani , grafiti su svoj život nastavili uz disk džokeje i break dance.
Kao sastavni deo hip-hop kulture , dospeli su i na srebrni ekran, a najbolji primer za to je film Wild Style.

Prvi grafiti-umetnici u Americi potpisivali su se svojim nadimcima.
Imena su skraćivana a dodavani su brojevi adresa.
Prva dva poznata umetnika bili su ‘’Cool Earl ‘’ i ‘’Corn bread’’ , kao i “Taki 183”, po profesiji kurir, koji je često prolazio kroz metro i tamo ostavljao svoje oznake.
Nakon novinskog članka o Takiju – grafiti su se sa ulica preselili u njujorški metro.

Tagovi su nastali kada je grafiti-umetnika bilo već previše, pa je došlo do potrebe da se njihovi potpisi izdvajaju od ostalih.
Cilj je bio da se ispiše što više tagova i tako je stvoren proces nazvan bombardovanje odnosno boombing.

Vremenom je kaligrafija postajala sve složenija , što je dovelo do razvijanja tehnike, sa posebnim stručnim nazivima:

Ispisivanje imena, za manje od jednog minuta sa samo jednim slojem boje dobija ime

Throw up.

Wildstyle

je naziv za teško čitljiv, komplikovan tag.

Top to bottom

tehnikom se naziva ispisivanje čitavog vagona metroa.

Korišćenje vozova je crtače izvuklo izvan njihovih kvartova i ubrzo su se podzemne stanice pretvorile u zajedničke izložbe.
Uskoro su jedni o drugima počeli da donose umetničke sudove:

MASTER PIECE

je naziv za remek-delo

a

GANGASTA

je naziv za veoma dobar MASTERPIECE

Žan Mišel Baskijat (Jean-Michel Basquiat) proslavio se prvobitno svojim grafitima, da bi do kraja osademsetih godina dvadesetog veka postao prihvaćen u svetu zvanične umetnosti gde je okarakterisan kao neo ekspresionista.
Serija grafita “Same old shit”, preplavila je delove Menhetna
i nakon godinu dana - sedamnaestogodišnji Baskijat dospeo je u novine.
Sa glumcem i rediteljem Vinsentom Galom (Vincent Gallo) osnovao je bend GRAY i učestvovao u filmu Downtown81.
Ubrzo je postao prisutan u medijima i počeo da učestvuje na izlozbama, a njegove slike počele da se prodaju po veoma visokim cenama.

Od prvobitnih poruka ili samo tagova i murala grafiti su se razvili u mnogo različitih pravaca i stilova.
Postoji nekoliko popularnih tehnika:
Grebanje,
Bojenje farbom ili autolakom,
Nalepnice i šabloni,
kao i
Fumetti – tehnika slikanja upaljačem po plafonu.

Ovakve aktivnosti privukle su i organe javnog reda, a razvoj grafita prati i istorija borbe protiv njih, kao i razvoj tehnika uklanjanja grafita.
Krečenje, hemikalije, voda pod pritiskom, različite mašine sa laserima, kao i kamere za nadgledanje koje su ponekad povezane sa računarom koji automatski šalje poruku aparatu za brisanje.
Danas u celom svetu postoje udruzenja za borbu protiv grafita, a Amerika i Kanada troše milione dolara godišnje u toj borbi
Učenici i studenti u Los Aneđelesu uče se da razlikuju umetnost od grafita i prijave svaki grafit koji opaze, za šta kao nagradu dobijaju kolače, picu ili privezak za ključeve.

Grafiti su se sa zidova ubrzo preselili i na ostale površine javnog prostora i nastala je ulična umetnost odnosno street art.
U upotrebi su posteri, mozaik, instalacije, video projekcije i sve što vam padne na pamet.

Šabloni i nalepnice smatraju se postgrafiti umetnošću kojom su se proslavili Shepard Fairey i najpoznatiji britanski grafiti umetnik Banksi.

Bubbleproject organizacija pokrenula je projekat lepljenja nalepnica u vidu strip oblačića na bilborde, izloge, plakate i sve ostale vizuelne oglase.
Kada su nalepnice polepljene - nakon nekog vremena ljudi su počeli u njih da upisuju svoje komentare - grafite.
Ubrzo su svi popunjeni oblačići popunjeni, a fotografije možete pogledati na njihovom sajtu

Wooster Collective je internet sajt koji se dnevno dopunjuje novim podacima o događajima i pojavama u svetu ulične umetnosti.
Od 2006. godine Wooster je dobio i svoje sedište u Njujorku , a iste godine organizovana je i njihova prva velika izložba.

Razni izvori svetla, projektori i laseri proizvode svetlosne grafite.
Oni se mogu projektvati na različitim površinima, prostorima ili na noćnom nebu.

Uz pomoć bliceva, vatrometa i time-lapse fotografije moguće je odlepiti grafite od zidova i postavljati ih u prostor oko objekata.

Laboratorija za istraživanje grafita osmislila je led throwies svetlosne grafite koji ne oštećuju površine zidova.
Prvi led throwies grafiti bacani su na Menhetnu, a prave se vrlo jednostavno uz pomoć jeftinih LED dioda prikačenih na malu bateriju i magnet .
Na sajtu instructables.com mogu se pronaći dataljna uputstva o tome sta je sve od materijala potrebno i kako se prave svetlosni grafiti.

Sonik grafiti proizvode se uz muziku koja dopire iz uredjaja koji se nalazi u sklopu konzerve sa bojom.
Zvuk se proizvodi kao sprej.
Moguće je snimati ljudski glas i određene zvuke koji služe kao semplovi za dalje muziciranje .

Grafonik je elektronski sistem za pravljenje grafita.
Računar beleži pokrete osobe ispred kamere i konvertuje ih u signal koji se uz pomoć projektora i dva lasera projektuje u realnom vremenu.

U mnogim zemljama postoje festivali grafita.

Graftiranje jednog parkinga u Montrealu u Kanadi pretvorilo se u festival sa desetogodišnjom tradicijom, koji danas posećuje veliki broj umetnika ali i turista i multinacionalnih kompanija koje sponzorišu sam dogadjaj.

Velike korporacije brzo su shvatile prednost dostupnosti ovog medija.

Jedna od prvih grafiti kampanija je reklamirala Linuks softver, grafitima koji su prikazivali simbol mira, srce i pingvina.
Mir ljubav i linuks.

Jedan od brzo razotkrivenih marketinških trikova bio je pokušaj kompanije Sony da uz pomoć grafita napravi lažan utisak o popularnosti svog novog proizvoda.
U nekoliko američkih gradova osvanuli su graffiti sa likovima dece koja umesto skejtova, lopti, sladoleda….koriste najnoviji model play-station konzole.
Stvar je vrlo brzo razotkrivena i na jednom od grafita na mestu gde bi trebala da stoji marka proizvođača napisano je Fony odnosno Laž.

U Novom Beogradu u “Galeriji 45” održana je izložba beogradskih grafita i ulične umetnosti.

Izložene su fotografije i platna
tkv,
hope,
angel,
edit,
lotrek
i drugih domaćih graffiti umetnika
koji često održavaju graffiti jam-ove.

Ukoliko vas posebno zanimaju graffiti neke određene grupe, fotografije njihovih radova možete pronaći na ovim sajtovima:

en.wikipedia.org/wiki/Graffiti
stylewars.com
wildstylethemovie.com
blublu.org
en.wikipedia.org/wiki/Jean-Michel_Basquiat
www.vincentgallo.com
flickr.com/groups/the_secret_art_of_graffiti_removal
thebubbleproject.com
billboardliberation.com
tochka.jp/pikapika
myspace.com/lichtfaktor
graffitiresearchlab.com
instructables.com/id/LED-Throwies
www.chiayinglee.com/SonicGraffiti
indicio.net/graffonic
www.woostercollective.com
streetsy.com
beautifulcrime.com
krsh.org
www.myspace.com/kvila
www.myspace.com/lortek
artcrimes.com
stencilrevolution.com/resources
subwayoutlaws.com

LEARNING TO LOVE YOU MORE

Da li se može naučiti kako da više volite sebe i druge?

Sajt LEARNING TO LOVE YOU MORE – pokušava baš to – da u svojim posetiocima izazove pozitivna osećanja prema sebi i drugima.

KAKO?

Putem interesantnih zadataka, zasnovanih na UMETNOSTI I IGRI.

Na primer:

ZADATAK BROJ 3
traži da kamerom snimite dokumentarac o malom detetu. Neka od poslatih rešenja izgledaju ovako:

Sadržina sajta LearningToLoveYouMore je sastavljena od radova posetilaca sajta to jest njihovih odgovora na zadatke koje su sastavile umetnice Miranda Džuli (Miranda July) i Herel Flečer (Harrell Fletcher).

ZADATAK BROJ 21:
Napravite bistu prema fotografiji neobičnog taksiste Stiva, a zatim fotografišite bistu.

Učesnici prihvataju zadatke i izvršavaju ih preteći jednostavne ali specifične instrukcije.

ZADATAK BROJ 34:
Napravi protestni plakat u vezi nečega što osećaš da treba da se promeni, i protestvuj na javnom mestu.

Rešenja se šalju u odgovarajućoj traženoj formi:

Fotografije: Napraviti malu repliku svog kreveta pa je fotografisati.

Video radovi: rekonstrukcija imaginarne nesreće ili zločina: snimiti žrtvu i njena osećanja odmah nakon izmišljenog nesrećnog slučaja.

Tekstovi: Napisati svoju životnu priču u roku od jednog dana.

Audio: Napravite audio snimak hora po izboru, pokušajte da zabeležite najlepši zvuk koji ste ikad čuli.

Fotografije i audio: Nacrtajte poster koji ste kao tinejdžer držali na zidu, snimite muziku koju ste tad slušali.

Video i tekst: odaberi scenu iz života Lore Lini, rekonstruiši je i odglumi (s akcentom na Lorina osećanja u tom trenutku) i sve to snimi kamerom.

ZADATAK BROJ 46:
Pročitaj naglas sa prijateljem priču Rejmona Karvera (Raymond Carver) ''Katedrala'', a potom nacrtajte Katedralu onako kako je opisana u priči: crtajte žmurećki s šakama položenim na prijateljeve šake i opisujte mu delove Katedrale. Kad završite, fotografišite crtež.

Zadaci se mogu rešavati bez ikakvog reda, nije nužno rešiti ih sve, odaberite one koji mogu biti izazovni, kao što je broj 9, gde treba nacrtati sazvežđe na nečijem telu na osnovu pega po koži.

ZADATAK BROJ 33:
Napraviti kiku od nečije fizure i to fotografisati.

ZADATAK BROJ 1:
Sašijte i obucite dečji zekin kostim u svojoj veličini i slikajte se.

ZADATAK BROJ 26:
Nacrtajte dizajn odevnog predmeta po želji kojeg ćete kasnije isheklati.

Upustva za izvršavanje zadataka se moraju poštovati što preciznije, jer radovi koji ih se ne drže neće biti objavljeni na sajtu. Dakle, traže se preciznost, maštovitost, smisao za avanturu i kreativni umetnički duh u izražavanju,

ZADATAK BROJ 20:
Napravite porodični portret dve različite porodice na pikniku koje se ne poznaju.

ZADATAK BROJ 50:
Fotografišite prostor ispod svog kreveta: ne čistite i ne ulepšavajte ništa, uhvatite prostor takav kakav jeste.

Imajte na umu da su posetioci sajta uglavom umetnici-amateri, i da je sve ovo jedna vrsta učenja ljubavi kroz umetnost i zabavu.

Zadaci su grupisani po sledecim oblastima:

DETINJSTVO:

ZADATAK BROJ 45:
Pročitajte ponovo omiljenu knjigu iz doba kada ste bili u petom razredu, fotografišite korice izdanja, po mogućstvu originalnog iz tog perioda. Obratite pažnju na interesantan izbor Ivane Nikolić.

PROŠLOST:

ZADATAK BROJ 11:
Fotografisati stari ožiljak na svom ili nečijem drugom telu, uz objašnjenje kako je nastao

SADAŠNJOST:

ZADATAK BROJ 10:
Napravite 100 flajera s opisom vašeg uobičajenog dana, i okačite ih svud po komšiluku. Slikajte sve to.

ZADATAK BROJ 55:
Prisetite se šta ste nosili na sebi kad vam se desilo nešto emotivno veoma značajno (u poslednjih šest meseci), poređajte po podu svaki deo te odeće i fotografišite.

ZADATAK BROJ 58:
Snimite zvuk zbog kojeg ne mozete da zaspite.

IGRA:

ZADATAK BROJ 15:
Okačite ukrase koji zvone na vetru na parkingu velikog tržnog centra i sve to snimite kamerom.

ZADATAK BROJ 6:
Ocrtajte senke na posteru i fotografišite.

SNALAŽLJIVOST:

ZADATAK BROJ 30:
Fotografišite vama nepoznate ljude kako se drže za ruke i smeju.

ZADATAK BROJ 54:
Nacrtajte vesti – izaberite neku javnu ličnost iz najnovijeg izdanja nekih vesti i olovkom što vernije iskopirajte njene fotografije u tri ili više različitih situacija, zatim fotografišite crteže.

PRIRODA:

ZADATAK BROJ 27:
Fotografišite Sunce i navedite mesto odakle ste ga slikali.

ZADATAK BROJ 36:
Zasadite baštu na neočekivanom javnom mestu i fotografišite faze razvoja bašte, od zasada do cvetanja biljke.

PRIJATELJSTVO:

ZADATAK BROJ 41:
Zamolite prijatelja da fotografiše ćelavu tačku na vašoj glavi, naravno ako je imate.

ZADATAK BROJ 49:
Nacrtajte prijatelja vašeg prijatelja, osobu koju ne poznajete, niti ste videli njenu fotografiju. Služite se opisima vašeg prijatelja, i tek kad završite uporedite crtež s fotosom nacrtane osobe. Fotografišite crtež.

ZADATAK BROJ 56:
Napravite kolažni portert želja vašeg prijatelja ili rođaka – recite mu da vam u katalogu određene robne marke pokaže koje bi od ponuđenih stvari želeo da ima. Pokazane željene stvari isecite iz kataloga i zalepite na papir pa ga fotografišite.

RODITELJI:

ZADATAK BROJ 39:
Fotografišite svoje roditelje kako se ljube ili grle.

ZADATAK BROJ 43:
Napraviti izložbu od od umetničkih predmeta iz kuće vaših roditelja.

POVEZANI ZADACI su najizazovniji i najzahtevniji...

ZADATAK BROJ 38:
Odaberite jedno rešenja ZADATKA BROJ 37, u kome treba zapisati dijalog neke prepirke, zatim odglumite tu scenu svađe s prijateljem i snimite je kamerom.

ZADATAK BROJ 47:
Odaberite jedno rešenje ZADATKA BROJ 32: koji od vas trazi da nacrtate scenu iz filma koja vas je rasplakala.
Odgledajte taj film i rekonstruišite scenu, odglumite je sa prijateljima i snimite kamerom: pokušajte da ''uhvatite'' uzrok koji je izazvao tugu i da u sebi izazovete emocije.

ZADATAK BROJ 63 glasi:
Napravite veliki plakat sa ohrabrujućom parolom koju često ponavljate sebi.
Plakat okačite na vidno mesto odakle će ohrabrivati i vas i druge.
Fotografišite plakat i prostor, i sačuvajte ga, jer je moguće da će ga sajt LearningToLoveYouMore uvrstiti u svoju izložbu.

LearningToLoveYouMore nagrađuje sa 500 dolara najbolje radove. Godišnje po četiri.

Od kada je osnovan, oko 2000 ljudi je učestvovalo u ovom projektu.

Okušajte se, možda vaši radovi budu deo neke izložbe, možda osvojite i neku nagradu, ali to je ipak u drugom planu.

Primarno je da steknete nova prijateljstva, produbite stara i da još više razvijete ljubav prema sebi i svom okruženju.

Korisni Linkovi:

www.learningtoloveyoumore.com

harrellfletcher.com

mirandajuly.com

http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/3/3.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/21/21.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/34/34.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/46/46.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/33/33.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/1/1.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/26/26.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/20/20.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/50/50.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/45/45.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/45/nikolic_ivana.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/11/11.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/10/10.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/55/55.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/58/58.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/15/15.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/6/6.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/30/30.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/54/54.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/27/27.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/36/36.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/41/41.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/49/49.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/56/56.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/39/39.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/43/43.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/38/38.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/47/47.php
http://www.learningtoloveyoumore.com/reports/63/63.php

Merdevine Koje Zivot Znace

Jedna od bitnih karakteristika Homo Sapiens-a, je to što koristi kompleksno oruđe da bi menjao prirodu i prilagođavao je svojim
potrebama.
Ali, menjanje prirodne okoline više nije najveći izazov.
Danas čovek uči da menja prirodu u sebi.

1943. godine je napravljen prvi snimak DNK.

1972. je napravljen prvi molekul rekombinovane DNK.

1973. je prvi put kloniran životinjski gen.

1976. je osnovan Genotech, prva kompanija za genetski inženjering.

1996. je kloniran prvi sisar, ovca Dolly.

1998. je prvi put klonirana ljudska ćelija.

a, 2003. godine - Clonaid kompanija objavljuje da je rođena klonirana devojčica.

Sva ljudska bića, koliko god da izgledaju različito, imaju 99.9% istovetne gene.

To znači da svi vodimo poreklo od male grupe ljudi koja je na jednom mestu nastala, a onda se širila i naselila sve kontinente.

Još nemamo sigurne odgovore na pitanja odakle potiče ta grupa prvih ljudi, i gde je nastao ljudski rod.

Darvin je prvi izneo teoriju da vodimo poreklo od životinjskih predaka.

Danas znamo da se DNK ljudi razlikuje za samo 4% od DNK šimpanzi.

Još pre nego što su počeli da prave kataloge ljudskih gena, naučnici su počeli da kombinuju gene razlčitih vrsta i stvaraju hibride, prvo biljaka, a onda i životinja.

Prvi hibridi sisara uspešno stvoreni u laboratoriji su miševi koji su dostigli duplu veličinu u odnosu na onu koja je očekivana za njihovu vrstu.

Miševima su dodati geni pacova koji su uticali na njihov rast.

Ne mnogo kasnije, ubacivanjem gena meduze, stvoreni su prvi fluorescentni miševi, a zatim i majmuni čija koža svetli u mraku.

Kloniranje je stvaranje identične kopije gena, ćelije, tkiva, organa ili celog organizma.

U laboratorijama se za kloniranje koristi termin – nucler transfer.

Za kloniranje, osim ćelije iz koje se uzima hromozom, potrebna je i takozvana STEM ćelija koja ima sposobnost da se razvije dalje, u organ ili organizam.

U ljudskom telu, skoro sve ćelije imaju svoju određenu funkciju.

Ćelije jetre mogu da stvore samo druge ćelije jetre, ćelije kože mogu da stvore samo druge ćelije kože – i zato kada se posećemo, na mestu rane nam ne izraste oko, već koža kakva je tu i ranija bila.

Jedine ćelije od kojih mogu nastati bilo koje druge ćelije jesu STEM ćelije koje se uzimaju iz embriona u ranim fazama razvoja.

KAKO KLONIRATI OVCU ?

Izdvojite ćeliju odrasle ovce
koju želite da klonirate

Nabavite jajnu ćeliju neke druge ovce

Izvucite iz obe ćelije hranljive zalihe
da bi pale u u “san”

“Izgladnećemo” ćelije dok se ne “uspavaju”,
i tada možemo sa njima da radimo šta god poželimo

Iz jajne ćelije izvucite jezgro
tako da ne uništite ostatak ćelije

Uzmite ćeliju ovce koju želite da klonirate
i pažljivo izvadite i njeno jezgro

Kada ovo završimo,
otarasićemo se ostatka ćelije

Ubacite jezgro ćelije koju želite da klonirate
u “praznu” jajnu ćeliju

“Probudite” ovu “novu” ćeliju
slabim elektrošokom

Ubacite “novu” ćeliju
u matericu neke druge ovce

Pričekajte šest meseci

Kod životinja, kao što je ovca, sa kojom su inženjeri imali najbolje rezultate, čak je 40% pokušaja bilo uspešno, i dovelo do implantovanja klona u utrobu ovce, ali je samo 7% kloniranih jagnjadi došlo na svet.

Kod ljudi je statistika malo drugačija:
Samo 4% ćelija je uspelo da pređe u fazu deobe - kada ćelije počinju da dobijaju neku definisanu funkciju u nastajućem organizmu, ali ni jedna nije preživela dovoljno dugo da bude smeštena u utrobu žene, gde bi se razvila u bebu.

Stvaranje kloniranih ljudi nije osnovni cilj inženjera genetičara.
Kloniranje se može koristiti u terapeutske svrhe.

Pošto klonirane stem ćelije mogu da poprime bilo koju funkciju u organizmu, one bi mogle da se koriste za obnavljanje tkiva koje se inače samo ne regeneriše, kao što je nervno tkivo.

Ova tehnika bi mogla da unapredi transplataciju organa, jer bi mogli da se uzgajaju organi pacijenata.

Tako nastali organi bi bili korisni, jer ih telo pacijenta ne bi odbacivalo kao strani objekat.

Crkve su prve počele da daju zvanične izjave o svom stavu o kloniranju.

Prvi argument je bio da se naučnici igraju boga, i da jedino bog ima pravo da stvori život.

Pošto su se istraživanja razvijala uglavnom u pravcu terapeutskog kloniranja, a ne proizvodnje ljudi, postavilo se pitanje koliko je moralno uništavati ljudske embrione da bi se iz njih dobile stem ćelije.

Svaka jajna ćelija, jednom oplođena, je embrion, dakle, potencijalno beba.

Po većini religijskih verovanja, svaki embrion, od dana kada je začet - ima dušu, što znači da svaka oplođena jajna ćelija, i u najranijoj fazi razvoja ima ista prava na život kao bilo kojie ljudsko biće.

Embrioni koji se koriste u naučnom istraživanju nastaju od jajnih ćelija donirane od žena, i spermatozoida koje doniraju muškarci.

U strogo kontrolisanoj sredini se spajaju muška i ženska polna ćelija i dolazi do oplodnje.

Oplođena jajna ćelija se deli i u prvih 5 dana nastaje grupa ćelija koje mogu da se razviju u bilo koje tkivo.

Jedan od glavnih argumenata onih koji propagiraju korišćenje embrionalnih stem ćelija je taj što su ovo grozdovi identičnih ćelija, i kao takvi se ne mogu tretirati kao ljudski život već više kao grupa ćelija, na primer: kože.

I pored ogromne potencijalne koristi za ljude, samo mali broj laboratorija danas radi na usavršavanju terapeutskog kloniranja.

U aprilu, 2006 godine doktor Entoni Atala (Anthony Atala) je dao javni izveštaj da je sedmoro dece sa uspehom podvrgnuto transplataciji kloniranih organa.

Novi organi imaju DNK pacijenata i savršeno funkcionišu.

Doktor Entoni Atala i grupa istraživača sa Wake Forest univerziteta su otkrili da tečnost u kojoj pliva fetus sadrži stem ćelije, koje se mogu koristiti bez ugrožavanja života fetusa, što je etički prihvatljiviji način.

Kloniranje ljudi je zakonom obustavljeno, ali broj kloniranih životinja je danas ogroman.

Kloniranjem se pokušava pomoći ugroženim vrstama da se razmnožavaju, a za 3.7 miliona $ možete klonirati svog kućnog ljubimca.

Postavljeno je pitanje da li meso i mleko kloniranih životinja treba koristiti u ljudskoj ishrani i da li to meso upšte u prodavnicama teba da bude posebno obeležavano, budući da dobijeni klonovi nisu genetski modifikovani, već su samo duplikati –prirodnih- životinja.

Od 2005. godine se smatra da je mleko i meso kloniranih životinja u potpunosti pogodno za ljudsku ishranu.

Ovo se pokazalo kao isplativo, jer se iznova i iznova mogu uzgajati – najkvalitetnije - životinje.

Stvaranje novih klonova je skupo i zato se oni najčešće koriste samo za oplodnju.

Potomci kloniranih životinja su već uveliko na meniju u Americi i Japanu, a polako se uvode i na Britansko tržište.

Vrlo brzo nastaju i organizacije i društva za borbu protiv prodaje proizvoda dobijenih od kloniranih životinja.

Uprkos tome što ta hrana podleže svim zakonom definisanim merilima ispravnosti, mnogi bi je radije izbegli.

Ako se odbacuje klonirana životinja kao hrana, ostaje još samo pitanje kako bi bila tretirana deca dobijena kloniranjem.

Diskriminaciju koju bi to stvorilo teško da možemo danas da naslutimo.

Još manje možemo da naslutimo diskriminaciju koju bi stvorilo stvaranje genetski modifikovanih ljudi. Kako bi se u eri Nad-Ljudi tretirao čovek dobijen prirodnom, odnosno nasumičnom kombinacijom gena, i da li bi svi budući roditelji imali mogućnost da poboljšaju konfiguraciju svog još nerođenog deteta?

Korisni linkovi:

en.wikipedia.org/wiki/PythagoraSwitch
daniellee.com
pbs.org
channel4.com/science/microsites/A/animal_farm
genomenewsnetwork.org
en.wikipedia.org/wiki/Stem_cells
joshadam.com
en.wikipedia.org/wiki/Cloning
archive.org/details/Experime1940
en.wikipedia.org/wiki/Anthony_Atala
genewatch.org
en.wikipedia.org/wiki/Gattaca

Crkva Nevernih

NAMETANJE SOPSTVENIH RELIGIJSKIH STAVOVA SVOJOJ DECI – RAVNO JE ZLOSTAVLJANJU

Sajt pod nazivom neobične crkve se prihvatio posla da napravi popis svih čudnih i uvrnutih religijskih grupa koje imaju svoje prezentacije na internetu.
Tu možete saznati da postoje ljudi koji su osnovali afričku pravoslavnu crkvu svetog Džona Koltrejna i koji ovog velikog džez muzičara smatraju svecem.
tu je i Virtuelna Crkva Slabovide Čivave osnovana kao uspomena na psa koji je imao katarakt i lajao na sve oko sebe.
Osnivači crkve smatraju da se i ljudski rod na isti način odnosi prema bogu, to jest da ljudi najčešće samo dižu više-manje radosnu buku namenjenu bogu i očekuju da će zbog toga biti nagrađeni.
Pominje se i Crkva Keš-a, kao i Djudizam... religijski pokret kojem je centralna figura Veliki Lebovski – lik iz istoimenog filma Braće Koen.

Posebnu grupu među neobičnim religijama čine one čiji se centralni principi okreću oko verovanja u postojanje vanzemaljaca.
Ove religije imaju nekoliko zajedničkih principa:
- život van zemlje postoji,
- vanzemaljci bitno utiču na našu istoriju
- i u budućnosti će zemlja postati deo galaktičke zajednice što će rešiti mnoge ekološke, duhovne i društvene probleme a predrasude, siromaštvo i mržnja će postati stvar prošlosti.

Najvećom NLO religijom na svetu smatra se Međunarodni Raelijanski pokret.
Osnivač ove religije je bivši pevač i sportski novinar Klod Vorilon.
Pripadnici ove ateističke i racionalističke religije ne veruju u postojanje boga i besmrtne duše već smatraju da su Elohimi, napredni vanzemaljci, svet na zemlji stvorili genetskim inženjeringom, te da se besmrtnost može postići kloniranjem i prebacivanjem uma starog tela u novo.
Isus, Buda i Muhamed su po raelijancima samo izaslanici vanzemaljaca na zemlji.
Raelijanska kompanija Clonaid je do sada nekoliko puta objavila da je izvršila uspešno kloniranje ljudi, ali za sada jos ne postoje č vrsti dokazi da se to zaista i dogodilo.

U NLO religije se ubraja i Sajentologija, kult koji proproveda da je izvesni Ksenu (Xenu), vladar galaktičke konfederacije, svojevremeno na zemlju doveo milijarde zamrznutih vanzemaljaca, i njihove duše prebacio u tela neandertalaca.
Sajentolozi veruju da su svi ljudi iskusili nekoliko predhodnih života kao članovi vanzemaljskih civilizacija.
L. Ron Hubbard, pisac i osnivač ove religije koju mnogi smatraju za preduzeće, je svojevremeno patentirao i naplaćivao tehniku za psihološku samo-pomoć pod nazivom Dianetika.
Ovaj ekstremni kult je, kao društveno opasan, u Nemačkoj pod stalnom policijskom prismotrom, ali širom sveta ima veliki broj pristalica.

Ljudi univerzuma, ili Kosmički ljudi svetlosnih moći, su češka NLO religija, okupljena oko Iva Bende, koji tvrdi da je od 1997, prvo telepatski a zatim i lično, u kontaktu sa vanzemaljcima.
Civilizacije s kojima je u kontaktu poseduju ogromnu flotu svemirskih brodova koji kruže oko Zemlje i čekaju povoljnu priliku da ve rnike prebace u ‘drugu dimenziju’.

2005. godine, odbor za obrazovanje američke države Kanzas odlučio je da u nastavu svih prirodnih i naučnih predmeta uvede lekcije koje nastanak sveta i evoluciju objašnjavaju ‘savremenom’ judeo-hrišćanskom teologijom, koja na primer tvrdi da je bog stvorio svet za 6 dana i da svakom danu odgovora jedna geološka faza u realnom vremenu.

Bobi Henderson, u to vreme postdiplomac na studijama fizike, poslao je odboru za obrazovanje otvoreno pismo u kome podržava njihovu ideju, ali zahteva poštovanje i ukljucivanje i drugih religija u redovnu nastavu.
Henderson je osnivač religije čiji vernici smatraju da je vrhovno biće u svemiru - Leteće Špageti Čudovište.
Prema verovanjima ove crkve i PASTAfarijanskoj teorije postanja, svet je nastao posle teškog pijančenja čudovišta, koje je, zabave radi, podmetnulo i sve navodne naučne dokaze evolutivne teorije.
Ovo je slobodni umetnički prikaz stvaranja sveta i prvi zabeležen crtež Leteceg Špageti Monstruma koje stvara planinu, drvo i patuljka.
Pandan hrišćanskihm anđelima u ovoj religiji su pirati, koji se smatraju apsolutnim božanskim bićima i prvobitnim pastafarijancima..
Henderson navodi da su globalno zagrevanje, zagađenje i glad u svetu posledica konstantnog smanjenja broja pirata, od 1800 godine do danas...
Reputacija pirata, da su lopovi i propalice, po tumačenjima crkve Špageti Čudovišta, samo je negativna propaganda, koju su raširili hrišćanski teolozi.
Pastafarijanci tvrde da su pirati zapravo istraživači koji putuju po dalekim morima, šire dobru volju i dele deci bombone.
Henderson je 2006 objavio i Jevanđelje po Letećem Špageti Čudovistu, a od honorara planira da napravi veliki gusarski brod i na njemu obiđe svet, šireći pastafarijanstvo.
Jedan učenik srednje škole u Severnoj Karolini suspendovan je jer je u školu došao obučen kao pirat – što je religiozna odora crkve Letećeg Špageti Monstruma.

Crkva SubGenius (Podgenije) je postmoderna religija, osnovana u Dalasu, 1979. godine.

SubGenius sebe predstavlja kao organizaciju za sve ‘MUTANTE, BOGOHULNIKE, POBUNJENIKE, ODPADNIKE, HAKERE, SLOBODOUMNIKE’, i ostale koji smatraju da žive van mainstream društva.
Centralna figura, osnivač crkve i njen simbol je nasmejani čovek sa lulom, čiji se nadimak Bob.
Najmističniji element Bobove slike je njegova lula, za koju sveštenici tvrde da je napunjena misterioznom supstancom
habafropzipulops
koja ima mistične, halucinogene ili božanske moći.
Cilj svakog subgenija je da dostigne blaženstvo, što se tumači kao postizanje slobode, nezavisnosti i originalnosti.

Na prihvatanje socialnih ograničenja i potčinjavanje autoritetima – gleda se sa nipodaštavanjem, a Crkva ohrabruje svaku vrstu neslanih šala nad drugim pripadnicima religije.

Vođa crkve čak predlaže članovima da se, ako je ikako moguće, separatišu od matične crkve i osnuju svoju sopstvenu religiju.
SubGenius otvoreno traži novac od svojih vernika, i sebe promoviše kao profitnu organizaciju, ponosnu na sav porez koji plaćaju.
Za skromnu sumu od 30 dolara svako može postati sveštenik SubGeniusa, a rukovodstvo tvrdi da se uz ‘mantiju’ dobija i garantovno večno spasenje.

U društvu crkve Letećeg Špageti Čudovista i Podgenija religija pod nazivom Vudizam - izgleda kao benigna šala.
Ipak, oko 3000 zvanično ‘krštenih’ edvudovaca, svoju religiju shvata sasvim ozbiljno i za svog spasitelja smatra Eda Vuda, reditelja treš horor filmova u kojima su glavni junaci često transvestiti.
Ed Vud, notorni alkoholočar i travestit, bio je ponosan na sebe, kao i na gomile siromašnih ludaka, čudaka i zavisnika kojima se okruživao.
Bezrezervno prihvatanje sebe je glavni cilj vudista, a njihov metod je POP KULTUROM DO SPIRITUALNOSTI.
Protiv vernika drugih masovnih religija nemaju ništa protiv, i od njih traže samo da poštuju Vudizam.
Budući da je Vudizam priznat kao legalna religija, nijedan poslodavac ne može Vudistima da uskrati pravo da slave svoje paznike.

Običaj je da se u vreme praznika ispijaju ogromne količine alkohola, gaziranih pića i jede isključivo brza hrana. Vernici se preoblače u suprotan pol u ugađaju isključivo sebi.

Vudisti vreme računaju po sopstevnom kalendaru; a prva godina započinje Novembrom 1948, kada je Ed Vud Junior snimio svoj prvi film

Ovo je

NEVIDLJIVI RUŽIČASTI JEDNOROG.

On je nevidljiv.

On je zapravo ona, paradoksalna boginja, koja svoje božansko poreklo dokazuje činjenicom da je istovremeno bela i ružičasta.
Poštovaoci Nevidljivog Ružičastog Jednoroga ne veruju zaista u njeno postojanje, ali pristaju da se prave da veruju, sa ciljem da vernicima širom sveta pokažu da je verovanje u bilo kog i bilo kakvog boga sasvim arbitrarna stvar.

Teistima se nazivaju vernici koji ne sumnjaju u postojanje boga

Agnostici priznaju da ne znaju da li bog postoji ili ne

Ateisti ne veruju da bog postoji

a Apateisti niti veruju niti odriču postojanje vrhovnog bića.

Njih jednostavno nije briga da li bog postoji.

Čak i kada bi došli u posed nesumnjivog dokaza o postojanju ili ne-postojanju boga, njihov način života se ne bi promenio .

To ne znači da im nije stalo ni do čega, već svoju apatiju ograničavaju samo na religijska pitanja.

Paradoksalno, apateistička crkva ipak povremeno organizuje okupljanja poznata kao Sive Mise na kojima apateisti puckaju po zaštitnoj foliji ispunjenoj mehurićima vazduha i na taj način pokazuju svoj nedostatak interesovanja za bilo kakva svemoguća božanstva.

Korisni Linkovi:

web.archive.org/web/*/unusualchurches.blogspot.com
web.archive.org/web/20060612195341/www.churchofcash.com
www.coltranechurch.org
dogchurch.org
dudeism.com
en.wikipedia.org/wiki/UFO_religion
sr.rael.org
clonaid.com
scientology.org
en.wikipedia.org/wiki/Xenu
cosmic-people.com
en.wikipedia.org/wiki/Universe_people
en.wikipedia.org/wiki/Flying_Spaghetti_Monster
uncyclopedia.org/wiki/Flying_Spaghetti_Monster
en.wikipedia.org/wiki/International_Talk_Like_a_Pirate_Day
venganza.org
subgenius.com
en.wikipedia.org/wiki/Subgenius
edwood.org
en.wikipedia.org/wiki/Ed_wood
web.archive.org/web/20051227065701/www.geocities.com/ipu_temple
invisiblepinkunicorn.com
en.wikipedia.org/wiki/Apatheism
www.saintstupid.com

Savanti

Grad Urville se nalazi na francuskoj rivijeri i sa preko 12 miliona stanovnika najveći je grad Francuske i Evrope.
Takođe Urville je najveća luka i najveći ekonomski centar Francuske.
Ako se pitate zašto niste čuli za ovu evropsku metropolu dobićete vrlo jednostavan odgovor.
Urville postoji samo u glavi 35-godišnjeg Francuza Žila Treina (Gilles Trehin) koji je jedan od nekoliko desetina poznatih savanata.
Žil je ovaj grad nacrtao u svim mogućim veličinama i perspektivama, i za svaki deo grada postoje detaljne mape ulica.
U Žilovoj glavi, Urville ima svoju istoriju, kulturu, geografiju i ekonomiju.
Ideju za Urville dobio je dok je kao dete živeo sa roditeljima u Nju Jorku. gde su ga fascinirali arhitektura i neboderi.
Po povratku u Francusku počeo je sa gradnjom svog megalopolisa od lego kockica, a posle nekoliko godina prešao je na crteze budući da mu je ponestalo prostora za proširivanje grada u sobi.
Žil crta po 10 sati dnevno, već više od 20 godina, a od 2003. godine drži prezentacije u kojima pokušava da približi običnim ljudima fenomen autizma kao i da objasni položaj autističnih ljudi u današnjem društvu.

Savant je osoba sa izuzetnim mentalnim sposobnostima, koje su često praćene određenim nedostacima u ponašanju.

Kod otprilike polovine savanata prisutan je autizam.

Dakle, biti savant ne znači uvek biti i autističan, kao što ni biti autističan ne znači biti savant.

U svetu trenutno postoji svega oko pedeset savanata.

Ovo stanje je najčešće urođeno, ali može biti i kasnije stečeno, npr. u detinjstvu, pa čak i u starijem dobu.

Tipične oblasti u kojima savanti pokazuju svoje genijalne sposobnosti su izuzetna sposobnost pamćenja, likovna umetnost, matematika i muzika.

Na primer, neki savanti mogu bez poteškoća da odrede dan u nedelji na osnovu datuma za bilo koju godinu u prošlosti ili budućnosti.

Kim Pik (Kim Peek) je verovatno najpoznatiji savant na svetu.
On je poslužio kao inspiracija za nastanak glavnog lika u oskarom nagrađenom filmu Kišni čovek.
Ovog savanta nazivaju još Kimpjuter jer ima sposobnost da memoriše sve informacije koje dođu do njega.
Kada se rodio, dobio je dijagnozu da je retardiran. Doktori su govorili da neće moći da uči, čita i da bi bilo najbolje da bude smešten u neku instituciju.
Ipak, Kim je već sa godinu i po dana bio u stanju da zapamti svaku knjigu koja mu je bila pročitana.
Kada mu je bilo 3 godine, Kim je pitao roditelje šta znači reč “poverljivo“.
U šali, oni su mu odgovorili da pogleda u rečniku, što je on i učinio.
Snašao se u alfabetskom redosledu i od tada pa do danas pročitao je i zapamtio neverovatnih 9000 knjiga.
Prosečnom čoveku potrebno je između 2 i 3 minuta da pročita jednu stranicu.
Kim je u stanju da je pročita za svega 8-10 sekundi.
Dok čita, on levu stranu knjige čita levim a desnu desnim okom i pri tom zapamti 98% pročitanog sadržaja.
Savanti obično vladaju besprekorno samo jednom oblašću - međutim, Kim Pik je takozvani mega savant - jer su njegove genijalne sposobnosti izražene u mnogim oblastima: od istorije, književnosti i geografije, pa do brojeva, muzike i sporta.
Film Kišni čovek i pažnja koju je taj film skrenuo na njega promenio mu je život.
Od introvertne i stidljive osobe koja je izbegavala kontakte sa ljudima, preobrazio se u čoveka koji je do sada, tokom svojih putovanja i predavanja, došao u kontakt sa preko 2 miliona ljudi i govorio mnogo puta pred velikom publikom.
Kimov mozak nije podeljen u dve hemsifere kao kod ostalih ljudi.
Umesto leve i desne, Kim poseduje jedinstvenu oblast u kojoj čuva sve te podatke.
Različiti timovi naučnika već godinama pokušavaju da proniknu u tajnu mozga “Pravog Kišnog Čoveka”.

Stiven Uiltšajr (Stephen Wiltshire) je prozvan “čovek kamera” zbog njegove neverovatne sposobnosti da nacrta zgrade sa ogromnom preciznošću videvši ih samo jednom pre toga u prirodi.
Stivenu je autizam dijagonoziran kada je imao 3 godine.
Progovorio je tek sa 5 godina i prve reči su mu bile olovka i papir, a crtanje je koristio kao glavno sredstvo komunikacije sa spoljnim svetom.
U početku je crtao životinje, potom londonske autobuse da bi kasnije otkrio slikanje građevina i panorama gradova koje su i danas ostale njegova fascinacija.
Sa 11 godina, ovaj savant-umetnik je posle kratkog leta helikopterom iznad Londona, nacrtao detaljnu i tačnu mapu grada iz ptičije perspektive.
2005 godine, posle polučasovnog leta helikopterom iznad glavnog grada Japana, nacrtao je mapu Tokija na 10 metara dugačkom platnu, sa zapanjujuće tačnim detaljima.
Služeći se samo svojom memorijom, Stiven je panoramu Tokija crtao 7 dana, od jutra do mraka.
Osim Tokija i Londona, na sličan način crtao je panorame Rima, Hong Konga i Frankfurta, a u septembru 2006. Godine, otvorio je galeriju u Londonu u kojoj prikazuje i prodaje svoja dela.

Danijel Temet (Daniel Tammet) je poznat pod nadimkom „Brainman“.
Nadaren je da rešava matematičke probleme, pamti jako duge sekvence cifara i znakova i uči strane jezike ogromnom brzinom.
Ovaj savant je specifičan budući da ume da opiše svoj unutrašnji svet i objasni kako uspeva da vrši brza izračunavanja.
Svoju sposobnosti da računa brzo objašnjava time što povezuje brojeve sa bojama, oblicima, i osećanjima.
U njegovom umu, za svaki broj sve do 10 000 postoji poseban oblik i osećanje.
Daniel kaže da mu se odgovor pojavljuje u obliku šarenog pejzaža računa.
Na primer - 289 doživljava kao jako ružan broj - a 333 kao vrlo lep.
Pored verbalnog opisa svojih vizija, Daniel je takođe u stanju i da ih nacrta.
Najpoznatija njegova slika je slika broja Pi.
Inače smatra da je broj Pi jedna od najlepših stvari na svetu i 2004. godine je postavio aktuelni evropski rekord u recitovanju ovog broja iz sopstvene memorije.
Daniel odlično pamti detalje, ali loše pamti lica i često ne može da prepozna osobu koju je upoznao svega sat vremena ranije.
Priča više od 10 svetskih jezika.
Izmislio je čak i sopstveni jezik nazvan Manti koji ima sličnosti sa finskim i estonskim.
Za potrebe snimanja dokumentarca na Kanalu 4, naučio je islandski jezik koji među lingvistima važi za jedan od najtežih svetskih jezika.
Posle sedam dana učenja bio je u stanju da tečno komunicira na ovom jeziku što je demonstrairao gostujući na islandskoj nacionalnoj televiziji.
Daniel vodi online kompaniju za učenje - Optimnem.
U okviru nje kreira i nudi efikasne kurseve za učenje stranih jezika.
2005. godine susreo se sa Kimom Pikom.
Kim mu je rekao da će verovatno jednog dana postati izvrstan kao on.

Orlando Serel (Orlando Serrell) je savant koji je zadobio svoje neobične sposobnosti nakon što ga je udarila bejzbol loptica u glavu kada je imao 10 godina.
Na kratko je izgubio svest i ubrzo nastavio da igra bejzbol sa drugarima.
Roditeljima nije rekao za nezgodu, a osim glavobolje narednih nedelja nije primetio ništa neobično.
Nekoliko meseci posle nezgode Orlando Serel je primetio da može da zapamti registarske brojeve ogromnog broja automobila, vremenske prognoze i da može bez greške da recituje tekstove mnogih pop-pesama.
Od tog trenutka Orlando nije zaboravio takoreći nijedan detalj iz svog života.
Seća se kakvo je vreme bilo bilo kog dana iz prošlosti ili šta se prikazivalo na televiziji, šta je jeo ili koje su boje bile čarape koje je nosila njegova sestra.
Njegov mozak ispitivalo je više neurologa, ali do sada nije otrkiveno na koji način Orlando poseže za svim ovim sećanjima iz mozga.
Slučaj Orlanda Serela je naročito zanimljiv naučnicima jer njegov primer pokazuje da ove neverovatne sposobnosti ne moraju uvek biti urođene već se u određenim situacijama čak mogu i steći.

Ovo daje nadu da se možda u svakom od nas kriju izvanredne sposobnosti savanta i da taj potencijal u nekom trenutku može biti probuđen.

Korisni Linkovi:



urville.com
channel4.com/fourdocs
narz.tv
en.wikipedia.org/wiki/Autistic_savant
en.wikipedia.org/wiki/Gilles_Trehin
centreforthemind.com
savantsyndrome.com
en.wikipedia.org/wiki/Kim_Peek
wisconsinmedicalsociety.org/savant_syndrome
www.stephenwiltshire.co.uk
science.discovery.com
en.wikipedia.org/wiki/Daniel_Tammet
optimnem.co.uk
orlandoserrell.com
http://colourfield.de/expedition/index.html?/expedition/beautiful-minds.html

petak, 03.04.2009.

Zivot O Koncu

Koreni lutkarskog pozorišta se mogu naći u Indiji 4000-te godine pre naše ere gde je glavni lik u komadima bio poznat kao Sutradara odnosno Onaj-Koji-Drži-Konce.

Legenda kaže da je pozorište senki nastalo kada je preminula omiljena konkubina cara Vu iz kineske dinastije Han.
Da bi nekako utešili cara, dvorani su napravili lutku konkubine čija je senka stvarala iluziju plesačice.
Ubrzo se popularnost pozorišta senki proširila i van granica Kine.

Kada je islam postao dominantna religija u Indoneziji, predstavljanje boga u ljudskom obliku je zabranjeno.
Kao alternativa nastaje Vajang kulit.

U Grčkoj je dugo vremena bio popularan lik prevrtljivog trgovca Karađoza, inspirisan likom iz turskog pozorišta senki.
Scenu čine vertikalno postavljen komad svile ili pirinčanog papira i figure koje su se ranije pravile od uglačane magareće kože koje se pomeraju tankim štapovima.
Iluziju pokreta stvara svetlost uljane lampe koja reflektuje figure na platno.

Šon Kenan (Sean Kenan) je violinista i majstor jedne od najranijih i najneobičnijih formi pozorišta senki – on svoje predstave izvodi samo uz pomoć svetlosti i ruku, iz kojih nastaju razni likovi.

Na sajtu makezine.com možete saznati kako da napravite vaše pozorište senki pomoć nešto kartona i mnogo mašte

Sa ostrva Avađi u japanskoj prefekturi Hođo potiču Bunraku lutke koje mogu da budu veoma usavršene mehaničke naprave.
Frizure lutaka koje se izrađuju od prave kose označavaju socijalni status likova.
Za animaciju jedne lutke je obično potrebno troje ljudi –
glavni animator, koji je zadužen za lice i desnu ruku, jedini sme da se vidi, a animator leve ruke i animator donjeg dela tela imaju obavezu da im lice i telo budu sakriveni crnom kukuljicom.
Van Japana, izraz Bunraku se koristi za većinu lutkarskih predstava gde publika može da vidi animatore.

Marioneta je vrsta lutke od drveta ili nekog drugog materijala koju pokreće lutkar pomoću žica montiranih na male daščice iznad njene glave.
Marionete vode poreklo iz Italije i u početku su korišćene za predstavljanje biblijskih priča a naziv lutaka potiče od malih figura Bogorodice.
Vremenom su biblijske priče zamenile komične priče iz naroda, a u 18. veku se javljaju i prve opere koje su komponovane za pozorište marioneta.
Jedno od takvih pozorišta je i Salcburški teatar, kao i praško Narodno Pozorište koje još uvek uvek izvodi lutkarsku verziju opere Don Đovani sa originalnim kostimima iz 18. veka.

Loren Murge (Laurent Mourguet) iz Liona je napravio Ginjola po svom liku početkom 19.veka.
Pošto je po zanimanju bio putujući zubar koga su se sva deca plašila zbog njegovih velikih klješta - Murge je osmislio lutka koji priča komične priče da bi decu oslobodio straha.
Šou je ubrzo postao toliko popularan da je Murge prestao da vadi zube i potpuno se posvetio svom putujućem pozorištu, koje se konačno skrasilo u gradiću Brindasu blizu Liona.

U Parizu je od 1897. do 1962. godine postojalo pozorište Veliki Ginjol koje je ime dobilo po Murgeovom lutku.
Bilo je to prvo horor pozorište za odrasle.

Jedan od načina da se lutkama udahne život je ventrilokvizam ili takozvani govor iz trbuha.
Dugo vremena je ova veština bila na lošem glasu jer se vezivala za veštičarenje.
U 19. veku postaje sastavni deo vodvilja, a sa američkim glumcem Edgarom Bergenom (Edgar Bergen) promoviše se ideja takozvanog trbuhozborstva kao humorističkog nastupa na sceni.
Velikani ove veštine su Pol Vinčel (Paul Winchell), Senjor Venses (Seńor Wences) i mnogi drugi.

Na sajtu wikihow.com se nalaze neki trikovi za one koji žele da se bave ovom veštinom.

Sergej Obraštov (!5@359 ;048<8@>28G 1@07F>2) je otac modernog lutkarstva.
Njegova najpoznatija predstava je 'Jedan neobičan koncert' iz 1946.godine koja predstavlja vrlo komplikovanu lutkarsku tehniku pošto je za pokretanje pojedinih likova potrebno i do sedam lutkara.

"Uolt Dizni (Walt Disney) sa istoka" je jedan od nadimaka čuvenog češkog lutkara Jiržija Trnke (Jiří Trnka) koji je prvi počeo da se bavi stop moušn lutkarskom animacijom.
Stop moušn je tehnika animacije u kojoj se statični objekti u kadru pomeraju sličicu po sličicu.
'Češka godina' iz 1947.godine je prvi Trnkin film urađen u ovoj tehnici.

Supermarionejšn je tehnika lutkarske animacije u kojoj se Marionete kontrolišu tankim, skoro nevidljivim žicama.
U glavi lutke se nalaze mali motor i audio filter koji omogućavaju sinhronizovane pokrete
Ova tehnika je iskorišćena za snimanje vrlo popularne lutkarske serije Thunderbirds iz šezdesetih godina.

U Srbiji je prvo pravo lutkarsko pozorište osnovao Živomir Joković 1972. Godine.
To je zemunsko pozorište "Pinokio".
Njegov repertoar čine predstave rađene po motivima klasičnih bajki, mitova, legendi i epske poezije ali i prema savremenim dramskim tekstovima.,
Jedna od poslednjih predstava je Max Metalik, ulični spektakl sa lutkom visine 5 metara.
Pored ovog pozorišta, u Srbiji postoje još Narodno pozorište Toša Jovanović u Zrenjaninu i Lutkarsko pozorište iz Niša.

Davne 1978. godine, svet je poludeo za novim lutkarskim tv spektaklom.
Džim Henson (Jim Henson) je smatrao da je budućnost lutkarstva na televiziji.
Umesto tada uobičajenog drveta za izradu lutki, koristio je penastu gumu prekrivenu tkaninom koja je omogućavala veću fleksibilnost i izražajnost.
Za pokretanje lutki koristio je vrlo tanke štapove koji su omogućavali prirodnije pokrete.

«Bread and puppet» je političko lutkarsko pozorište aktivno još od šezdesetih godina prošlog veka.

Karakteristično je po ogromnim lutkama koje su bile centar mnogih političkih demonstracija počevši od prve koja se odigrala u Uošingtonu kao javni protest protiv Vijetnamskog rata.

Spitting image je satirični lutkarski šou koji je emitovan na britanskoj televiziji tokom devedesetih godina prošlog veka.

Po uzoru na ovaj šou je nastala i prva emisija te vrste u Srbiji - "Nikad Izvini" koja se bavila satiričnim prikazom aktuelnih političara.
I pored velike popularnosti - ova serija je uklonjena sa programa - što dosta govori o stanju građanskih sloboda u Srbiji.
Slične emisije već decenijama postoje U Francuskoj i Španiji.

Čaki (Charles "Chucky" Lee Ray) je demonska lutka u koju je posredstvom vudu magije ušao duh serijskog ubice Čarlsa Li Reja i koja je od 1988. godine - kada se prvi put pojavila na velikom platnu, u seriji horor filmova Dečja igra - postala sinonim ikone zla.

Royal de luxe je francuski ulični teatar gigantskih marioneta.
Ulični spektakl 'Sultanov slon' je premijerno izveden 2005. godine u Amijenu povodom stogodišnjice smrti Žila Verna (Jules Verne).
Slon teži 42 tone i napravljen je od drveta a p okreće ga deset lutkara pomoću hidrauličnog motora.

Princip black light pozorišta se bazira na optičkom triku poznatom kao efekat crne kutije koji koristi nemogućnost ljudskog oka da razlikuje crno na crnom.
Efekat crne kutije se prvi put pojavljuje među zabavljačima u Kini, a danas ga promovišu češka pozorišta kao što su TaFantastika i Black Light Theatre.

Korisni linkovi:

www.sanskrit.org
en.wikipedia.org/wiki/Chinese_theatre
wayang-indonesia.com
en.wikipedia.org/wiki/Karagiozis
www.karagoz.net
www.seankenan.com
makezine.com
www.bunraku.or.jp
en.wikipedia.org/wiki/Bunraku
en.wikipedia.org/wiki/Marionette
en.wikipedia.org/wiki/Guignol
www.grandguignol.com
en.wikipedia.org/wiki/Edgar_Bergen
en.wikipedia.org/wiki/Paul_Winchell
en.wikipedia.org/wiki/Seńor_Wences
www.wikihow.com
en.wikipedia.org/wiki/Sergey_Obraztsov
en.wikipedia.org/wiki/List_of_stop-motion_films
en.wikipedia.org/wiki/The_Czech_Year
en.wikipedia.org/wiki/Jiri_Trnka
en.wikipedia.org/wiki/Supermarionation
supermarionation-thunderbirdpuppets.com

www.ptpinokio.com

www.tosajovanovic.org.rs

www.nispuppets.org.rs

en.wikipedia.org/wiki/Jim_Henson
muppet.wikia.com
breadandpuppet.org
sr.wikipedia.org/wiki/8:04_8728=8
en.wikipedia.org/wiki/Spitting_Image
en.wikipedia.org/wiki/Chucky_(Child's_Play)
universalstudios.com
thesultanselephant.com
tafantastika.cz
blacktheatreprague.cz

četvrtak, 02.04.2009.

Japan Is Dancin`

Roboti, zmajevi, video igre, demoni, Miki Maus...
Uočite sličnosti!
U Japanu - svi oni plešu.

Kada se pomene Japan, prve asocijacije su suši, tehnički uređaji, atomska bomba i samuraji... mange, gejše i sumo rvači.
Malo ljudi se seti plesa, bitnog elementa japanske kulture koji tamo ima jako dugu tradiciju.

Najpoznatije forme tradicionalnog japanskog pozorišta su bazirane na plesu i plesnim pokretima.
Postoje četri vrste japanskog tradicionalnog pozorišta: noh, kyogen, kabuki i bunraku.

Kyogen su kratki skečevi koji se izvode u pauzama između činova noh predstava.

Noh teatar je prava ilustracija elegancije i prefinjenosti karakterističnih za Japan. Postoji još od 14. veka i neki ga nazivaju japanskom operom.
Scena na kojoj se izvode noh predstave ima tačno određen izgled koji podseća na hram.
Pozadina scene je zatvorena zidom na kojem je na tradicionalan način nactrano drvo bora.
Krov iznad scene nose četri stuba.
Maske su bitan element noh pozorišta, i najčešće imaju ili feminiziran lik, ili lik nekog demona.
Ako glumac ne nosi masku to znači da igra ulogu odraslog muškarca neodređenih, srednjih godina.
Maske koje su pravljene za noh teatar predstavljaju oličenje bezizražajnosti, ali su osmišljene tako da vešt glumac može njima da pokaže veliki broj emocija, samo postavljajući glavu pod određenim uglom u odnosu na publiku.
Postoji 80 različitih maski, i sve imaju svoje ime.

Nasuprot noh teatru, stoji kabuki ples koji je još u ranim fazama nastanka imao imidž bizarnog, avangardnog i donekle vulgarnog.
Prepoznatljivi i atraktivni kostimi, teme iz svakodnevnog života i otvoreno bavljenje seksom učinili su Kabuki pozorište veoma popularnim.
Pozornica na kojoj se izvode kabuki predstave je napravljena tako da je ispred glavne scene dodata staza kojom glumci mogu da utrče među publiku.
Ponekad se predstave izvode na podlozi koja se može okretati.

Kabuki ples ne izvode samo glumci.
Za vreme Bon festivala koji se održava u vreme Obon budističkog praznika posvećenog duhovima predaka, svi učesnici se okupljaju i igraju odori ples.

Odori ples nastao iz kabukija, i njegova je varijacija.
Tradicionalne pesme imaju određene pokrete za ples koji svi učesnici uvežbano i sinhronizovano izvode.

Soran Bushi je ples koji je elemente tradicionalnog uveo u danas popularnu kulturu Japana.
Jako stara narodna pesma o ribaru pevala se i igrala u ruralnim sredinama, dok je jedan nastavnik nije uveo u školu, gde su deca već dobro poznate pokrete plesa izvodile u vreme časova filskuture, uz soran-bushi pesmu prerađenu na električnoj gitari.
Počinju da se organizuju takmičenja između đaka i soran-bushi je obavezan element svakog festivala i svakog dešavanja vezanog za školu.

SMAP je popularni boys-band iz Japana.
Takuya Kimura, frontmen SMAP-a je - izvodeći jedan od hitova grupe u popularnom programu na nacionalnoj televiziji - na sceni počeo da izvodi prethodno osmišljenu i do automatizma uvežbanu koreografiju.
Na samom prelazu u novi milenijum nastaje i novi trend u plesu: para-para.
U klubovima gde se pretežno puštao tehno i R'n'B, para-para preko noći preuzima vođstvo u popularnosti.
Ponovo počinje da se pušta disko muzika, ali đuskanje nije slobodno, već se izvode uvežbane koreografije.
Para-para stiče toliku popularnost da čak i Miki-Maus u Diznilendu u Tokiju uči pokrete koji prate najpopularnije hitove
Postoje brojni sajtovi na kojima se mogu naći para-para koreografije, a ples je prešao granice Japana.

Japanska kompanija KONAMI - jedan od svetskih lidera u proizvodnji igračaka i video igara - hvata talas popularnosti para-para plesa i izbacuje na tržište prvu dance video igru koja akcenat stavlja na pokrete nogu.
Ples se izvodi prema intrukcijama prikazanim na ekranu.
Igrač skače na podlozi koja detektuje dodir, i pokušava da što bolje sledi instrukcije i prikupi poene.
Dance Dance Revolution postaje serijal video igara sa novom verzijom proizvedenom svake godine.
Igra je prilagođena SonyPlayStation dvojci, i uz nju morate imati podlogu za ples. Preko Amazona se obe stvari mogu nabaviti za ukupno 65$, ali za razliku od Hrvatske, u Srbiji je 2007. 2009. godine još uvek nemoguće izvršiti plaćanje prema inostranstvu.

Na ulicama japanskih gradova se vežba popping, ples koji podražava pokrete robota. Nastao je pod uticajem karakterističnog moonwalk-a Majkla Džeksona (Michael Jackson) koji je u ovom delu Azije postigao neverovatnu popularnost.
Čini se da cela nacija pokušava da izgleda kao da je iskočila iz monitora kompjutera.

Dok se omladina kroz robot-dance i para-para trudi da bude što više robotski automatizovana …roboti pokušavaju da izgledaju što prirodnije.
U Diznilendu, uz Mikija Mausa pleše i ASIMO.
On sa fenomenalnom elegancijom izvodi tradicionalni kabuki ples.

Bilo je samo pitanje vremena kada će roboti zaigrati sa ljudima, što su oni i učinili, i to u velikom stilu!
Postali su instruktori plesa.
Partner Ballroom Dance Robot je projekat istraživača sa Tohoku Univerziteta, koji danas, skoro 2 godine nakon prvog proizvedenog modela, ima i dalje SAMO žensko lice i nosi haljinu.
Cena: 300 000 $.

Japanci uz robote uče klasične plesove, a na ulicama se izvodi praktično sve:
od tradicionalnog plesa zmaja, gde se izvođači trude da budu što neprimetniji …do modernih zabavljača koji kostim koriste da privuku pažnju.

Ojarusi su trupa koja se bavi uličnim pozorištem. Njihova tačka je kombinacija pamtomime, klovnovskih veština i akrobatike. Ova trupa često gostuje u evropskim gradovima, kao što su Pariz, Rim i Amsterdam, i učestvuju na evropskim festivalima.

performers.net

je mesto gde se ulični artisti mogu upoznati i razmeniti iskustva, a na sajtu

japansociety.org

se pored informacija o životu u Japanu i japanskoj kulturi, može naći i vreme i mesto kada se izvode neke ulične numere.

Početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, Tatsumi Hijikata je počeo da izvodi performanse sa potpuno novom koncepcijom.
Odbacio je sve postojeće forme plesa i pobreta - sve konvencije.
Počeo je da se bavi tabu temama, istraživanjem sebe samomog, sopstvene duhovnosti i smrtnosti.
Novi ples je dobio ime Ankoku Butoh - ples tame.

"Mi smo izneđu zdravog razuma i ludila, lepote i ružnoće. Dobro i loše su nebitni; emocija tetura između spokoja i besa bez upozorenja"

Prvi Buto performans je izveden 1959. godine u Japanu.
To je bio kratak komad, bez muzike, i izazvao je skandal.
Mesto odakle je potekao ovaj novi oblik igre je bila baletska škola koju je otvorila grupa japanskih plesača koji su nakon svog obučavanja u Nemačkoj bili pod jakim uticajem Ausdrukstanca (Ausdruckstanz).

Uopšteno rečeno, suština Butoa je da plesač upije u sebe neki drugi lik u potpunosti, da potpuno izgubi sebe, i dozvoli da njegovo telo postane telo tog lika.
Buto nije gluma, jer izvođač ne glumi - on kroz ples traga za novim identitetom, i transformiše se.
Buto nema uhvatljivu formu.
Buto ples ima onoliko varijacija koliko ima plesača.

Tatsumi Hijikata inspiraciju nalazi u mrtvima.
“Mrtva osoba može iznova i iznova umirati u meni.”
“Iako ja nisam upoznao smrt, smrt poznaje mene”

Kazuo Ohno plesom pokušava da se vrati u majčinu utrobu.

Osamu Ohsuga kroz buto proživljava uspomene svojih roditelja koji su bili žrtve atomske bombe.

Jedan od Buto pionira, Akaji Maro - inspiraciju nalazi u tenziji koju je stvorila nauka. Biotehnologija, DNK, NASA, kloniranje i roboti su za njega zastrašujući.

Po mišljenju nekih kritičara, buto je forma koja je prestala da postoji. Suština butoa je da ne bude main-stream.

"Da bi opstao, buto mora da ostane avangardan, underground, van svih konvencionalnih scena.”

Buto ples je do 1980 godine izvođen samo u Japanu.
Danas se mogu naći sajtovi svih aktivnih buto plesača.
Trupe gostuju širom sveta, često na scenama velikih pozorišta i ulaznice za predstave nisu ni najmanje jeftine.

U Japanu tradicionalne forme utiču na stvaranje novih, ali se održavaju i u svom prvobitnom obliku.
Raznovrsnost načina plesa je ogromna, a opet, ni u jednom trenutku se ne gubi autentičnost tako svojstvena japanskoj kulturi.

Korisni Linkovi:

en.wikipedia.org/wiki/Theatre_of_Japan
en.wikipedia.org/wiki/Kyogen
en.wikipedia.org/wiki/Noh
en.wikipedia.org/wiki/Kabuki
en.wikipedia.org/wiki/Bon_festival
en.wikipedia.org/wiki/Category:Dances_of_Japan
en.wikipedia.org/wiki/SMAP
en.wikipedia.org/wiki/Para_para
paraparastage.com
en.wikipedia.org/wiki/Konami
en.wikipedia.org/wiki/Dance_Dance_Revolution
www.srbija.gov.rs
en.wikipedia.org/wiki/Popping
world.honda.com/ASIMO
www.tohoku.ac.jp
ojarus.com
performers.net
japansociety.org
en.wikipedia.org/wiki/Expressionist_dance
en.wikipedia.org/wiki/Tatsumi_Hijikata
en.wikipedia.org/wiki/Butoh
en.wikipedia.org/wiki/Akaji_Maro
en.wikipedia.org/wiki/Kazuo_Ohno
kazuoohnodancestudio.com
www.butoh.net
en.wikipedia.org/wiki/Contemporary_dance_in_Japan
http://edinvelez.com/content.php?sec=video&sub=dance_of_darkness

Sound

Da li ste nekada probali da naterate staklenu čašu da peva?

Lako je.

Sve što treba da uradite jeste da vlažnim prstom pređete preko ruba čaše i za nekoliko sekundi ćete čuti jasan zvuk.

Bedžamin Frenklin (Benjamin Franklin) je u 18. veku izmislio mehaničku verziju instrumenta koji je radio na principu "raspevanih čaša".

Staklena "armonika" se sastojala od čaša koje su bile montirane na jednu šipku koja se rotirala mehaničkim putem dok se sviralo na njima.

Prvi virtuoz na staklenoj armonici je bila Mariana Kirčgesner (Marianne Kirchgessner), za koju je Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart) komponovao Solo Adađo u C molu.

Neočekivano, armonika je dobila status ozloglašenog instrumenta.

Navodno je njen zvuk izazivao mentalna oboljenja i kod izvođača i kod slušaoca i nije se preporučivao nikome ko je melanholične prirode.

Tek osamdesetih godina prošlog veka se ponovo pojavljuje staklena armonika.

Danas ona ima električni motor na mestu nožnih pedala pomoću kojih su se ranije rotirale čaše.

"Sa izumom parne mašine – rodjena je buka!
Danas - ona trijumfuje i nadvladava osećajnost čoveka."

Italijanski futurista Luiđi Rusolo (Luigi Russolo) je stvorio Mašine koje proizvode buku i nazvao ih „Intonorumori“.

Ovi akustični zvučni generatori su se sastojali od drvene kutije sa metalnim megafonom na prednjoj strani, a izvođač je pokretao ručku ili pritiskao električno dugme kako bi proizveo zvuk.

Bilo je 27 različitih Intonorumoria koji su proizvodili zvuke nalik šištanju, kuckanju, pucketanju, zavijanju ili zujanju.

Prvi nastup održan je u Milanu gde su se futuristi sreli sa prilično agresivnom publikom koja nije imala sluha za umetnost buke i do 1940. godine ovaj instrument je prestao da postoji.

Grupa Nju Mjuzik Kup (New Music Coop) je 2005. godine pokrenula projekat oživljavanja starih zaboravljenih instrumenata i pisanja muzike za njih.

Tako je Intonorumori ponovo ugledao svetlost dana.

Ruski pronalazač Leon Teremin (Lev Sergeyevich Termen) je eksperimentisao sa dizajnom elektronskih uređaja u želji da stvori prvi instrument koji bi se svirao bez doticanja rukom.

Tako je 1919. godine nastao instrument Teremin koji se sastoji od dva radio frekventna oscilatora i dve metalne antene.

Izvođač svira tako što pomera ruke oko antena koje kontrolišu frekvenciju i amplitudu instrumenta.

Nakon drugog svetskog rata, Teremin je nestao sa muzičke scene jer su se u međuvremenu pojavili novi elektronski instrumenti koje je bilo lakše svirati.

Ipak, primenu je našao u filmskoj industriji gde doprinosi jezivoj atmosferi horor filmova.

Devedesetih godina je obnovljeno interesovanje za teremin i danas se ovaj instrument može slušati na nekoliko redovnih festivala, kao što su londonski Hands Off i Festival Teremina u Barseloni

Američki kompozitor Heri Parč (Harry Partch) je još 1930. godine raskrstio sa zapadnoevropskom tradicijom komponovanja muzike.

Svoju muziku je zasnovao na 43 - tonskoj skali i na taj način proširio melodijske i harmonične mogućnosti instrumenata.

U početku je modifikovao zvuk gitara i viola,a kasnije je stvorio 27 novih instrumenata koji su mogli da se sviraju istovremeno na sceni - od perkusionističkih, žičanih i staklenih do onih koji su funkcionisali isključivo u kombinaciji sa glasom.

Bob Colier (Bob Collier) konstruiše takozvane klavire za palčeve, dodajući im razne efekte kako bi izmenio i pojačao njihov originalni zvuk.

Inspiracija je potekla od nađenih objekata asemblaž skulpture, kao i mobilnih telefona koji koriste palčeve u upravljanju interfejsom.

Slični tradicionalni instrumenti se mogu naći u različitim delovima Afrike: kalimba iz Kenije, ikembe iz Ruande i mbira iz Zimbabvea

Staalplaat je nezavisna izdavačka kuća iz Amsterdama osnovana 1982. godine koja okuplja umetnike koji pišu i izvode eksperimentalnu muziku.

Slično kao i koncert Ramba Amadeusa – «Pasija za 28 usisivača» iz 1989. godine - jedan od projekata Staalplaat Saund Sistema je muzika za modifikovane kućne aparate - frižidere i veš mašine.

Koncert 'Muzika za 104 veš mašine' održan je u Berlinu 2000. godine na Šlosplacu. Ovu nesvakidašnju muziku zapravo prave predmeti ubačeni unutar uređaja, kao što su igračke, viljuške ili plastične boce

Kada je automobil kompozitora i muzičara Bila Milbrodta (Bill Milbrodt), Honda Akord došao do kraja svog voznog veka, Milbrodt je odlučio da ga ne ostavi na otpadu već da od njega napravi muzičke instrumente.

Automobil je prvo rasklopljen na sastavne delove, a zatim su delovi predati u ruke skulptora metala Reja Fonsija Trećeg (Ray Faunce III) koji je u roku od 18 meseci napravio instrumente koji su predstavljali 4 muzičke porodice - žičane, limene, perkusionističke i instrumente na vetar.

Tako je nastao bend Perkaršn (Percarsion) koji se sastoji od 55 novih muzičkih instrumenata.

Iner Suster (Iner Souster) je dizajner eksperimentalnih instrumenata i muzičar iz Toronta.

Većina njegovih instrumenata nastaje iz đubreta - nađenih ili spašenih predmeta sa ulice.

Neki instrumenti su funkcionalni iako samo sa jednom žicom, a drugi bi tek trebalo da dobiju svoju namenu.

Lemur odnosno Liga Elektronskih Muzičkih Urbanih Robota je naziv grupe umetnika i tehnologa iz Bruklina koja kreira robotičke muzičke instrumente.

Želja ove grupe je da napravi robote koji predstavljaju nove tipove muzičkih instrumenata a ne robote koji sviraju već postojeće instrumente.

Prinston Laptop Orkestar je novi ansambl koji svira na kompjuterskim muzičkim meta instrumentima.

Svaki instrument se sastoji od laptopa, višekanalnog hemisferičnog zvučnika i raznih kontrolnih uređaja - klavijatura, grafičkih interfejsa i senzora.

Studenti sa Prinstona učestvuju u ovom projektu kao izvođači, istraživači, kompozitori i softver inženjeri i pokušavaju da stvore i kontrolišu nove tipove zvuka.

Muzička mašina umetnika Tima Hokinsa (Tim Hawkins) Uberorgan je napravljen od tankog najlonskog materijala i sastoji se od međusobno povezanih balona različite veličine.
Instrument evocira izgled unutrašnjih organa čoveka, a funkcioniše na sličnom principu kao gajde pošto se krajevi cevi koji povezuju balone završavaju piskom na koji je zakačena sirena ili pojačalo.

Muzička partitura za Iberorgan se sastoji od 250 metara dugog svitka sa crnim tačkama i crticama koje beleže tradicionalne himne, pop pesme ili improvizovane zvuke koji se dešifruju putem svetlosnih senzora ugrađenih u konzolu plejera.

1948. godine kompozitor Džon Kejdž (John Cage) je posetio Hardvardski univerzitet i tamo prvi put ušao u takozvanu gluvu sobu – prostoriju koja je potpuno zvučno izolovana, i čiji zidovi upijaju svaki zvuk.

Kejdž je očekivao da će čuti tišinu, ali umesto toga čuo je dva zvuka – jedan visoke, a drugi niske frekvencije.

Kada je svoj doživljaj opisao inženjeru koji je konstruisao gluvu sobu, ovaj mu je objasnio da je zvuk visoke frekvencije ustvari zvuk njegovog nervnog sistema, a da zvuk niske frekvencije potiče od krvotoka.

Kada je u gluvoj sobi ipak čuo opisane zvuke, Kejdž je shvatio da je čoveku nemoguće da postigne stanje potpune tišine i napisao je delo 4’ 33’’ kojim je pokazao da je suština muzičkog doživljaja ne stvaranje muzike, već slušanje.

Kejdž je muziku posmatrao kao nađeni zvuk, gde je akcenat bio na ‘muzici slučaja’.

U kompoziciji ‘Zamišljeni pejzaž broj 4’ iz 1951.godine, Kejdž je koristio 12 istovremeno uključenih radio uređaja.

Zvuk je zavisio isključivo od slučajnog emitovanja neke melodije na radio stanici.

Za Kejdža muzika je zaista bila svuda.

Nakon njega, niko više ne može da posmatra sliku, knjigu ili osobu a da se ne zapita kako bi mogli da zvuče ako bi se slušali pažljivije.

Korisni Linkovi:


glassvirtuoso.us
glassduo.com
glassmusic.org
www.chez.com/thomasbloch
glassarmonica.com
en.wikipedia.org/wiki/Luigi_Russolo
en.wikipedia.org/wiki/Futurism
www.unknown.nu/futurism
newmusiccoop.org
thereminvox.com
shuehli.com
victorestrada.com
thereminuk-news.blogspot.com
thereminworld.com
harrypartch.com
en.wikipedia.org/wiki/Mbira
staalplaat.org
ramboamadeus.com
www.carmusicproject.com
inersouster.blogspot.com
http://web.archive.org/web/*/lemurplex.org
plork.cs.princeton.edu
www.ubu.com/sound/hawkinson.html
en.wikipedia.org/wiki/John_Cage
johncage.info
oddmusic.com
windworld.com
asza.com
ubu.com
obsolete.com
en.wikipedia.org/wiki/Custom-made_instrument

Bez Adrese

Nomadski život povezuje mnogo različitih grupa ljudi - hobose, astronaute, hedoniste na muzičkim festivalima, eRVe - putnike, beduine, takozvane neprekidne turiste, cirkuzante i kamiondžije.

Svako od njih ima svoje razloge za nedostatak stalnog mesta prebivanja, ali za sve njih putovanje je način života.

Hobosi – odnosno lutajući beskućnici su to ime dobili tridesetih godina prošlog veka, za vreme američke Velike depresije.

Bez posla i perspektive kod kuće, mnogi su odlučili da potraže svoju sreću negde drugde i izabrali su život na putu.

Dok se Amerika industrijalizovala i urbanizovala, hobo je za mnoge ljude ostao simbol slobode.

Jedan od uvaženih hobosa, bio je i pisac Džek London (Jack London) koji opisuje hobosa kao viteza puta.

Radi lakše komunikacije, hobosi su razvili sistem simbola koje su ispisivali po zidovima kuća, železničkih stanica i na ulazima u gradove.

Londonski dizajner Mat Džons (Matt Jones), inspirisan hobo simbolima, predložio je sličnu stvar ali vezanu za internet i radio talase.

Njegov izum je warchalking, odnosno crtanje simbola na javnim mestima gde se može uhvatiti otvorena bežična internet mreža .

Korak dalje otišao je Džona Briker-Koen (Jonah Brucker-Cohen) sa svojim “wi-fi liberatorom” – uređajem koji STVARA otvorene bežične nodove i omogućuje besplatno korišćenje bežičnog interneta koji se na aerodromima obično naplaćuje, ali samo pod uslovom da se ta veza deli sa još nekim korisnikom.

Tehnomad je nomad koji ostaje povezan sa medijima komunikacije tokom putovanja.

Stiven Roberts (Steven Roberts) je još davne 1983. godine napustio gradski život i otisnuo se na odiseju koja traje i danas.

Avanturu je započeo sa svojim Behemotom - kompjuterizovanim biciklom koji je povezan sa satelitskom mrežom.

Na njegovom sajtu microship.com, možete saznati šta je sve potrebno jednom tehnomadu za preživljavanje - od savršenog poznavanja Uradi Sam tehnika, softvera, Morzeovog koda i radio veze do e-marketinga i ostalih vrsta internet servisa.

Rv putnici su svi oni koji život provode putujući u svojim rekreativnim vozilima – mobilnim kućama popularnim još od pedesetih godina prošlog veka.

Ovaj polunomadski način života postao je popularan među novom generacijom frilensera koji zarađuju isključivo preko internet servisa.

U Holandiji, ako se neka građevina ne koristi duže od godinu dana, onda može biti legalno skvotovana.

Vremenom, skvotovi mogu biti potpuno legalizovani, kao što je slučaj sa zajednicom Purtgebau (Het Poortgebouw) u Roterdamu

Ovi prostori se koriste kao socijalni centri, piratske radio stanice i kafei.

Metelkova u Ljubljani je bivši štab JNA, koji je skvotovan u septembru 1993. godine.

Tu se sada nalaze galerije, barovi,umetnički studiji, prostori za dizajnere i kancelarije umetničkih organizacija.

U Njujorku, beskućnici su skvotovali Tunel slobode gde sada žive takozvani ljudi krtice.

Urbana legenda kaže da tu živi oko 5 000 ljudi koji su grupisani u nekoliko plemena.

Nomadizam nije samo odlika siromašnih.

Bogati i moćni putuju iz zemlje u zemlju ne bi li izbegli poreze i sačuvali bogatstvo.

Of šor bankovni računi i globalna komunikaciona mreža omogućavaju ovu aktivnost, a nacionalne vlade su nemoćne da bilo šta preduzmu.

Na sajtu ptclub.com jasno se kaže da za nekih 30 000 € možete dobiti drugi pasoš, novi identitet, ofšor kompaniju, lažnu adresu i još mnogo toga.

Hari Šulc (Harry Schulz) – zvanično najplaćeniji finansijski konsultant je 1970. godine objavio knjigu «Kako da sačuvate vaš novac i vašu slobodu» u kojoj kaže da su tri najvažnije stvari u životu:

drugi pasoš,

sigurna lokacija za poslove van zemlje

i legalna adresa u poreskom raju.

U posleratnoj rekonstrukciji Evrope, arhitektonski i urbanistički planovi bili su usmereni na pravljenje mašina za stanovanje namenjene milionima.

Niko nije pitao ljude kako žele da žive, ali na sreću, uloga arhitekata se promenila.

Bez stalnog doma, Valeska Peske (Valeska Pesche) putuje širom Evrope i Amerike u svom pikapu postavljajući svoju kuću gde god i kad god joj se prohte.

Umesto da koristi šator, ona naduva svoju vinil parodiju bungalova srednje klase od 150m2.

Veliki je broj umetnika i arhitekata koji se bave dizajnom mobilnih kuca i privremenih skloništa.

Među najpoznatijima je danski studio N55 koji ispituje ideju domaćeg prostora iz perspektive interakcije i otvara neka fundamentalna socioekonomska i arhitektonska pitanja.

Šta čini kuću?

Kako bi ona trebalo da izgleda?

I najvažnije - zašto je ona privatna?

Umetnica Lusi Orta (Lucy Orta) ruši granicu između arhitekture i mode.

Njene nomadske kreacije se mogu definisati kao građevine koje se nose ili odeća u kojoj se živi.

Svoj rad započela je 1992.godine kao odgovor na ratove i prirodne katastrofe koje izazivaju velike migracije.

Ova odeća namenjena je nomadima, izbeglicama i beskućnicima i pruža zaštitu čak i protiv hemijskog oružja.

Vozilo za beskućnike je delo poljskog umetnika Krištofa Vodička (Krzysztof Wodiczko).

Predstavlja verziju kolica uličnih prodavaca samo sa posebnom pregradom za spavanje

Namenjeno je maloj grupi beskućnika iz Njujorka koja živi od sakupljanja flaša.

Na ovaj način skreće se pažnja javnosti na njihovu ulogu u okviru društva.

Parazit ili para sajt skloništa Majkla Rakovica (Michael Rakowitz) se izrađuju od plastičnih torbi i traka koje koštaju manje od 5$, a nastali su u Njujorku kao odgovor na kampanju gradskih vlasti usmerenu protiv beskućnika.

Ova privremena skloništa se lako montiraju na izduvne ventilacione otvore na postojećim građevinama i inače neiskorišcenu energiju koriste istovremeno za naduvavanje i za grejanje

Call Earth je projekat iranca Nadera Khalilia (Nader Khalili).

Potrebno je dosta kopanja da bi se izradila ova skloništa koja se sastoje od platnenih vreća ispunjenih peskom.

Iz Irana potiče stari metod slaganja cigle, koji je ovde modifikovan i pojednostavljen.

Ovaj koncept je bio zanimljiv i NASA-i koja je tražila da otkupi patent za izgradnju staništa na Mesecu.

Vreće bi u ovom slučaju bile punjene mesečevom prašinom i povezivane čičak trakom.

Svemirski turizam je novi oblik putovanja.

Od 2007.godine dostupan je samo vrlo bogatim pojedincima i korporacijama, a ruski svemirski programo obezbeđuje transport.

Ideja je vrlo brzo postala toliko popularna medju milionerima - da su sva mesta popunjena do 2009. godine.

Po ceni od 200 000 $ za kartu, svemirska turistička agencija Virgin Galactic namerava da put u svemir omogući i pripadnicima više srednje klase.

Čovek 21. veka je nomad.

Njegova misija je osvajanje novih prostora.

Današnji nomad nikad više ne bi trebalo da pakuje svoje stvari, jer njegov kofer je ujedno i njegova kuća.

Bez obzira gde ide, moderni nomad svuda pronalazi svoj dom.

Korisni Linkovi:
johnleehooker.com
trailerite.com
archive.org/details/danger_lights
en.wikipedia.org/wiki/Hobo
http://web.archive.org/web/*/http://blackbeltjones.com/
coin-operated.com
en.wikipedia.org/wiki/Technomad
microship.com
en.wikipedia.org/wiki/RV
en.wikipedia.org/wiki/Squatting
squat.net
en.wikipedia.org/wiki/Poortgebouw
metelkova.org
en.wikipedia.org/wiki/Mole_People
archive.org/details/FlyingBu1953
en.wikipedia.org/wiki/Category:Tax_resistance
ptclub.com
hsletter.com
en.wikipedia.org/wiki/Perpetual_traveler
archive.org/details/Homesfor1946
valeskapeschke.com
electroland.net/projects/urbannomad
n55.dk
studio-orta.com
en.wikipedia.org/wiki/Krzysztof_Wodiczko
http://slowlab.net/paraSITE.html
michaelrakowitz.com
calearth.org
en.wikipedia.org/wiki/Space_tourism
virgingalactic.com
en.wikipedia.org/wiki/Itinerant

<	travanj, 2009
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

04/2009 (10)
03/2009 (9)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?