Jedna od bitnih karakteristika Homo Sapiens-a, je to što koristi kompleksno oruđe da bi menjao prirodu i prilagođavao je svojim
potrebama.
Ali, menjanje prirodne okoline više nije najveći izazov.
Danas čovek uči da menja prirodu u sebi.
1943. godine je napravljen prvi snimak DNK.
1972. je napravljen prvi molekul rekombinovane DNK.
1973. je prvi put kloniran životinjski gen.
1976. je osnovan Genotech, prva kompanija za genetski inženjering.
1996. je kloniran prvi sisar, ovca Dolly.
1998. je prvi put klonirana ljudska ćelija.
a, 2003. godine - Clonaid kompanija objavljuje da je rođena klonirana devojčica.
Sva ljudska bića, koliko god da izgledaju različito, imaju 99.9% istovetne gene.
To znači da svi vodimo poreklo od male grupe ljudi koja je na jednom mestu nastala, a onda se širila i naselila sve kontinente.
Još nemamo sigurne odgovore na pitanja odakle potiče ta grupa prvih ljudi, i gde je nastao ljudski rod.
Darvin je prvi izneo teoriju da vodimo poreklo od životinjskih predaka.
Danas znamo da se DNK ljudi razlikuje za samo 4% od DNK šimpanzi.
Još pre nego što su počeli da prave kataloge ljudskih gena, naučnici su počeli da kombinuju gene razlčitih vrsta i stvaraju hibride, prvo biljaka, a onda i životinja.
Prvi hibridi sisara uspešno stvoreni u laboratoriji su miševi koji su dostigli duplu veličinu u odnosu na onu koja je očekivana za njihovu vrstu.
Miševima su dodati geni pacova koji su uticali na njihov rast.
Ne mnogo kasnije, ubacivanjem gena meduze, stvoreni su prvi fluorescentni miševi, a zatim i majmuni čija koža svetli u mraku.
Kloniranje je stvaranje identične kopije gena, ćelije, tkiva, organa ili celog organizma.
U laboratorijama se za kloniranje koristi termin – nucler transfer.
Za kloniranje, osim ćelije iz koje se uzima hromozom, potrebna je i takozvana STEM ćelija koja ima sposobnost da se razvije dalje, u organ ili organizam.
U ljudskom telu, skoro sve ćelije imaju svoju određenu funkciju.
Ćelije jetre mogu da stvore samo druge ćelije jetre, ćelije kože mogu da stvore samo druge ćelije kože – i zato kada se posećemo, na mestu rane nam ne izraste oko, već koža kakva je tu i ranija bila.
Jedine ćelije od kojih mogu nastati bilo koje druge ćelije jesu STEM ćelije koje se uzimaju iz embriona u ranim fazama razvoja.
KAKO KLONIRATI OVCU ?
Izdvojite ćeliju odrasle ovce
koju želite da klonirate
Nabavite jajnu ćeliju neke druge ovce
Izvucite iz obe ćelije hranljive zalihe
da bi pale u u “san”
“Izgladnećemo” ćelije dok se ne “uspavaju”,
i tada možemo sa njima da radimo šta god poželimo
Iz jajne ćelije izvucite jezgro
tako da ne uništite ostatak ćelije
Uzmite ćeliju ovce koju želite da klonirate
i pažljivo izvadite i njeno jezgro
Kada ovo završimo,
otarasićemo se ostatka ćelije
Ubacite jezgro ćelije koju želite da klonirate
u “praznu” jajnu ćeliju
“Probudite” ovu “novu” ćeliju
slabim elektrošokom
Ubacite “novu” ćeliju
u matericu neke druge ovce
Pričekajte šest meseci
Kod životinja, kao što je ovca, sa kojom su inženjeri imali najbolje rezultate, čak je 40% pokušaja bilo uspešno, i dovelo do implantovanja klona u utrobu ovce, ali je samo 7% kloniranih jagnjadi došlo na svet.
Kod ljudi je statistika malo drugačija:
Samo 4% ćelija je uspelo da pređe u fazu deobe - kada ćelije počinju da dobijaju neku definisanu funkciju u nastajućem organizmu, ali ni jedna nije preživela dovoljno dugo da bude smeštena u utrobu žene, gde bi se razvila u bebu.
Stvaranje kloniranih ljudi nije osnovni cilj inženjera genetičara.
Kloniranje se može koristiti u terapeutske svrhe.
Pošto klonirane stem ćelije mogu da poprime bilo koju funkciju u organizmu, one bi mogle da se koriste za obnavljanje tkiva koje se inače samo ne regeneriše, kao što je nervno tkivo.
Ova tehnika bi mogla da unapredi transplataciju organa, jer bi mogli da se uzgajaju organi pacijenata.
Tako nastali organi bi bili korisni, jer ih telo pacijenta ne bi odbacivalo kao strani objekat.
Crkve su prve počele da daju zvanične izjave o svom stavu o kloniranju.
Prvi argument je bio da se naučnici igraju boga, i da jedino bog ima pravo da stvori život.
Pošto su se istraživanja razvijala uglavnom u pravcu terapeutskog kloniranja, a ne proizvodnje ljudi, postavilo se pitanje koliko je moralno uništavati ljudske embrione da bi se iz njih dobile stem ćelije.
Svaka jajna ćelija, jednom oplođena, je embrion, dakle, potencijalno beba.
Po većini religijskih verovanja, svaki embrion, od dana kada je začet - ima dušu, što znači da svaka oplođena jajna ćelija, i u najranijoj fazi razvoja ima ista prava na život kao bilo kojie ljudsko biće.
Embrioni koji se koriste u naučnom istraživanju nastaju od jajnih ćelija donirane od žena, i spermatozoida koje doniraju muškarci.
U strogo kontrolisanoj sredini se spajaju muška i ženska polna ćelija i dolazi do oplodnje.
Oplođena jajna ćelija se deli i u prvih 5 dana nastaje grupa ćelija koje mogu da se razviju u bilo koje tkivo.
Jedan od glavnih argumenata onih koji propagiraju korišćenje embrionalnih stem ćelija je taj što su ovo grozdovi identičnih ćelija, i kao takvi se ne mogu tretirati kao ljudski život već više kao grupa ćelija, na primer: kože.
I pored ogromne potencijalne koristi za ljude, samo mali broj laboratorija danas radi na usavršavanju terapeutskog kloniranja.
U aprilu, 2006 godine doktor Entoni Atala (Anthony Atala) je dao javni izveštaj da je sedmoro dece sa uspehom podvrgnuto transplataciji kloniranih organa.
Novi organi imaju DNK pacijenata i savršeno funkcionišu.
Doktor Entoni Atala i grupa istraživača sa Wake Forest univerziteta su otkrili da tečnost u kojoj pliva fetus sadrži stem ćelije, koje se mogu koristiti bez ugrožavanja života fetusa, što je etički prihvatljiviji način.
Kloniranje ljudi je zakonom obustavljeno, ali broj kloniranih životinja je danas ogroman.
Kloniranjem se pokušava pomoći ugroženim vrstama da se razmnožavaju, a za 3.7 miliona $ možete klonirati svog kućnog ljubimca.
Postavljeno je pitanje da li meso i mleko kloniranih životinja treba koristiti u ljudskoj ishrani i da li to meso upšte u prodavnicama teba da bude posebno obeležavano, budući da dobijeni klonovi nisu genetski modifikovani, već su samo duplikati –prirodnih- životinja.
Od 2005. godine se smatra da je mleko i meso kloniranih životinja u potpunosti pogodno za ljudsku ishranu.
Ovo se pokazalo kao isplativo, jer se iznova i iznova mogu uzgajati – najkvalitetnije - životinje.
Stvaranje novih klonova je skupo i zato se oni najčešće koriste samo za oplodnju.
Potomci kloniranih životinja su već uveliko na meniju u Americi i Japanu, a polako se uvode i na Britansko tržište.
Vrlo brzo nastaju i organizacije i društva za borbu protiv prodaje proizvoda dobijenih od kloniranih životinja.
Uprkos tome što ta hrana podleže svim zakonom definisanim merilima ispravnosti, mnogi bi je radije izbegli.
Ako se odbacuje klonirana životinja kao hrana, ostaje još samo pitanje kako bi bila tretirana deca dobijena kloniranjem.
Diskriminaciju koju bi to stvorilo teško da možemo danas da naslutimo.
Još manje možemo da naslutimo diskriminaciju koju bi stvorilo stvaranje genetski modifikovanih ljudi. Kako bi se u eri Nad-Ljudi tretirao čovek dobijen prirodnom, odnosno nasumičnom kombinacijom gena, i da li bi svi budući roditelji imali mogućnost da poboljšaju konfiguraciju svog još nerođenog deteta?
Korisni linkovi:
en.wikipedia.org/wiki/PythagoraSwitch
daniellee.com
pbs.org
channel4.com/science/microsites/A/animal_farm
genomenewsnetwork.org
en.wikipedia.org/wiki/Stem_cells
joshadam.com
en.wikipedia.org/wiki/Cloning
archive.org/details/Experime1940
en.wikipedia.org/wiki/Anthony_Atala
genewatch.org
en.wikipedia.org/wiki/Gattaca
Post je objavljen 11.04.2009. u 17:33 sati.