Roboti, zmajevi, video igre, demoni, Miki Maus...
Uočite sličnosti!
U Japanu - svi oni plešu.
Kada se pomene Japan, prve asocijacije su suši, tehnički uređaji, atomska bomba i samuraji... mange, gejše i sumo rvači.
Malo ljudi se seti plesa, bitnog elementa japanske kulture koji tamo ima jako dugu tradiciju.
Najpoznatije forme tradicionalnog japanskog pozorišta su bazirane na plesu i plesnim pokretima.
Postoje četri vrste japanskog tradicionalnog pozorišta: noh, kyogen, kabuki i bunraku.
Kyogen su kratki skečevi koji se izvode u pauzama između činova noh predstava.
Noh teatar je prava ilustracija elegancije i prefinjenosti karakterističnih za Japan. Postoji još od 14. veka i neki ga nazivaju japanskom operom.
Scena na kojoj se izvode noh predstave ima tačno određen izgled koji podseća na hram.
Pozadina scene je zatvorena zidom na kojem je na tradicionalan način nactrano drvo bora.
Krov iznad scene nose četri stuba.
Maske su bitan element noh pozorišta, i najčešće imaju ili feminiziran lik, ili lik nekog demona.
Ako glumac ne nosi masku to znači da igra ulogu odraslog muškarca neodređenih, srednjih godina.
Maske koje su pravljene za noh teatar predstavljaju oličenje bezizražajnosti, ali su osmišljene tako da vešt glumac može njima da pokaže veliki broj emocija, samo postavljajući glavu pod određenim uglom u odnosu na publiku.
Postoji 80 različitih maski, i sve imaju svoje ime.
Nasuprot noh teatru, stoji kabuki ples koji je još u ranim fazama nastanka imao imidž bizarnog, avangardnog i donekle vulgarnog.
Prepoznatljivi i atraktivni kostimi, teme iz svakodnevnog života i otvoreno bavljenje seksom učinili su Kabuki pozorište veoma popularnim.
Pozornica na kojoj se izvode kabuki predstave je napravljena tako da je ispred glavne scene dodata staza kojom glumci mogu da utrče među publiku.
Ponekad se predstave izvode na podlozi koja se može okretati.
Kabuki ples ne izvode samo glumci.
Za vreme Bon festivala koji se održava u vreme Obon budističkog praznika posvećenog duhovima predaka, svi učesnici se okupljaju i igraju odori ples.
Odori ples nastao iz kabukija, i njegova je varijacija.
Tradicionalne pesme imaju određene pokrete za ples koji svi učesnici uvežbano i sinhronizovano izvode.
Soran Bushi je ples koji je elemente tradicionalnog uveo u danas popularnu kulturu Japana.
Jako stara narodna pesma o ribaru pevala se i igrala u ruralnim sredinama, dok je jedan nastavnik nije uveo u školu, gde su deca već dobro poznate pokrete plesa izvodile u vreme časova filskuture, uz soran-bushi pesmu prerađenu na električnoj gitari.
Počinju da se organizuju takmičenja između đaka i soran-bushi je obavezan element svakog festivala i svakog dešavanja vezanog za školu.
SMAP je popularni boys-band iz Japana.
Takuya Kimura, frontmen SMAP-a je - izvodeći jedan od hitova grupe u popularnom programu na nacionalnoj televiziji - na sceni počeo da izvodi prethodno osmišljenu i do automatizma uvežbanu koreografiju.
Na samom prelazu u novi milenijum nastaje i novi trend u plesu: para-para.
U klubovima gde se pretežno puštao tehno i R'n'B, para-para preko noći preuzima vođstvo u popularnosti.
Ponovo počinje da se pušta disko muzika, ali đuskanje nije slobodno, već se izvode uvežbane koreografije.
Para-para stiče toliku popularnost da čak i Miki-Maus u Diznilendu u Tokiju uči pokrete koji prate najpopularnije hitove
Postoje brojni sajtovi na kojima se mogu naći para-para koreografije, a ples je prešao granice Japana.
Japanska kompanija KONAMI - jedan od svetskih lidera u proizvodnji igračaka i video igara - hvata talas popularnosti para-para plesa i izbacuje na tržište prvu dance video igru koja akcenat stavlja na pokrete nogu.
Ples se izvodi prema intrukcijama prikazanim na ekranu.
Igrač skače na podlozi koja detektuje dodir, i pokušava da što bolje sledi instrukcije i prikupi poene.
Dance Dance Revolution postaje serijal video igara sa novom verzijom proizvedenom svake godine.
Igra je prilagođena SonyPlayStation dvojci, i uz nju morate imati podlogu za ples. Preko Amazona se obe stvari mogu nabaviti za ukupno 65$, ali za razliku od Hrvatske, u Srbiji je 2007. 2009. godine još uvek nemoguće izvršiti plaćanje prema inostranstvu.
Na ulicama japanskih gradova se vežba popping, ples koji podražava pokrete robota. Nastao je pod uticajem karakterističnog moonwalk-a Majkla Džeksona (Michael Jackson) koji je u ovom delu Azije postigao neverovatnu popularnost.
Čini se da cela nacija pokušava da izgleda kao da je iskočila iz monitora kompjutera.
Dok se omladina kroz robot-dance i para-para trudi da bude što više robotski automatizovana …roboti pokušavaju da izgledaju što prirodnije.
U Diznilendu, uz Mikija Mausa pleše i ASIMO.
On sa fenomenalnom elegancijom izvodi tradicionalni kabuki ples.
Bilo je samo pitanje vremena kada će roboti zaigrati sa ljudima, što su oni i učinili, i to u velikom stilu!
Postali su instruktori plesa.
Partner Ballroom Dance Robot je projekat istraživača sa Tohoku Univerziteta, koji danas, skoro 2 godine nakon prvog proizvedenog modela, ima i dalje SAMO žensko lice i nosi haljinu.
Cena: 300 000 $.
Japanci uz robote uče klasične plesove, a na ulicama se izvodi praktično sve:
od tradicionalnog plesa zmaja, gde se izvođači trude da budu što neprimetniji …do modernih zabavljača koji kostim koriste da privuku pažnju.
Ojarusi su trupa koja se bavi uličnim pozorištem. Njihova tačka je kombinacija pamtomime, klovnovskih veština i akrobatike. Ova trupa često gostuje u evropskim gradovima, kao što su Pariz, Rim i Amsterdam, i učestvuju na evropskim festivalima.
performers.net
je mesto gde se ulični artisti mogu upoznati i razmeniti iskustva, a na sajtu
japansociety.org
se pored informacija o životu u Japanu i japanskoj kulturi, može naći i vreme i mesto kada se izvode neke ulične numere.
Početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, Tatsumi Hijikata je počeo da izvodi performanse sa potpuno novom koncepcijom.
Odbacio je sve postojeće forme plesa i pobreta - sve konvencije.
Počeo je da se bavi tabu temama, istraživanjem sebe samomog, sopstvene duhovnosti i smrtnosti.
Novi ples je dobio ime Ankoku Butoh - ples tame.
"Mi smo izneđu zdravog razuma i ludila, lepote i ružnoće. Dobro i loše su nebitni; emocija tetura između spokoja i besa bez upozorenja"
Prvi Buto performans je izveden 1959. godine u Japanu.
To je bio kratak komad, bez muzike, i izazvao je skandal.
Mesto odakle je potekao ovaj novi oblik igre je bila baletska škola koju je otvorila grupa japanskih plesača koji su nakon svog obučavanja u Nemačkoj bili pod jakim uticajem Ausdrukstanca (Ausdruckstanz).
Uopšteno rečeno, suština Butoa je da plesač upije u sebe neki drugi lik u potpunosti, da potpuno izgubi sebe, i dozvoli da njegovo telo postane telo tog lika.
Buto nije gluma, jer izvođač ne glumi - on kroz ples traga za novim identitetom, i transformiše se.
Buto nema uhvatljivu formu.
Buto ples ima onoliko varijacija koliko ima plesača.
Tatsumi Hijikata inspiraciju nalazi u mrtvima.
“Mrtva osoba može iznova i iznova umirati u meni.”
“Iako ja nisam upoznao smrt, smrt poznaje mene”
Kazuo Ohno plesom pokušava da se vrati u majčinu utrobu.
Osamu Ohsuga kroz buto proživljava uspomene svojih roditelja koji su bili žrtve atomske bombe.
Jedan od Buto pionira, Akaji Maro - inspiraciju nalazi u tenziji koju je stvorila nauka. Biotehnologija, DNK, NASA, kloniranje i roboti su za njega zastrašujući.
Po mišljenju nekih kritičara, buto je forma koja je prestala da postoji. Suština butoa je da ne bude main-stream.
"Da bi opstao, buto mora da ostane avangardan, underground, van svih konvencionalnih scena.”
Buto ples je do 1980 godine izvođen samo u Japanu.
Danas se mogu naći sajtovi svih aktivnih buto plesača.
Trupe gostuju širom sveta, često na scenama velikih pozorišta i ulaznice za predstave nisu ni najmanje jeftine.
U Japanu tradicionalne forme utiču na stvaranje novih, ali se održavaju i u svom prvobitnom obliku.
Raznovrsnost načina plesa je ogromna, a opet, ni u jednom trenutku se ne gubi autentičnost tako svojstvena japanskoj kulturi.
Korisni Linkovi:
en.wikipedia.org/wiki/Theatre_of_Japan
en.wikipedia.org/wiki/Kyogen
en.wikipedia.org/wiki/Noh
en.wikipedia.org/wiki/Kabuki
en.wikipedia.org/wiki/Bon_festival
en.wikipedia.org/wiki/Category:Dances_of_Japan
en.wikipedia.org/wiki/SMAP
en.wikipedia.org/wiki/Para_para
paraparastage.com
en.wikipedia.org/wiki/Konami
en.wikipedia.org/wiki/Dance_Dance_Revolution
www.srbija.gov.rs
en.wikipedia.org/wiki/Popping
world.honda.com/ASIMO
www.tohoku.ac.jp
ojarus.com
performers.net
japansociety.org
en.wikipedia.org/wiki/Expressionist_dance
en.wikipedia.org/wiki/Tatsumi_Hijikata
en.wikipedia.org/wiki/Butoh
en.wikipedia.org/wiki/Akaji_Maro
en.wikipedia.org/wiki/Kazuo_Ohno
kazuoohnodancestudio.com
www.butoh.net
en.wikipedia.org/wiki/Contemporary_dance_in_Japan
http://edinvelez.com/content.php?sec=video&sub=dance_of_darkness
Post je objavljen 02.04.2009. u 16:29 sati.