Da li ste nekada probali da naterate staklenu čašu da peva?
Lako je.
Sve što treba da uradite jeste da vlažnim prstom pređete preko ruba čaše i za nekoliko sekundi ćete čuti jasan zvuk.
Bedžamin Frenklin (Benjamin Franklin) je u 18. veku izmislio mehaničku verziju instrumenta koji je radio na principu "raspevanih čaša".
Staklena "armonika" se sastojala od čaša koje su bile montirane na jednu šipku koja se rotirala mehaničkim putem dok se sviralo na njima.
Prvi virtuoz na staklenoj armonici je bila Mariana Kirčgesner (Marianne Kirchgessner), za koju je Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart) komponovao Solo Adađo u C molu.
Neočekivano, armonika je dobila status ozloglašenog instrumenta.
Navodno je njen zvuk izazivao mentalna oboljenja i kod izvođača i kod slušaoca i nije se preporučivao nikome ko je melanholične prirode.
Tek osamdesetih godina prošlog veka se ponovo pojavljuje staklena armonika.
Danas ona ima električni motor na mestu nožnih pedala pomoću kojih su se ranije rotirale čaše.
"Sa izumom parne mašine – rodjena je buka!
Danas - ona trijumfuje i nadvladava osećajnost čoveka."
Italijanski futurista Luiđi Rusolo (Luigi Russolo) je stvorio Mašine koje proizvode buku i nazvao ih „Intonorumori“.
Ovi akustični zvučni generatori su se sastojali od drvene kutije sa metalnim megafonom na prednjoj strani, a izvođač je pokretao ručku ili pritiskao električno dugme kako bi proizveo zvuk.
Bilo je 27 različitih Intonorumoria koji su proizvodili zvuke nalik šištanju, kuckanju, pucketanju, zavijanju ili zujanju.
Prvi nastup održan je u Milanu gde su se futuristi sreli sa prilično agresivnom publikom koja nije imala sluha za umetnost buke i do 1940. godine ovaj instrument je prestao da postoji.
Grupa Nju Mjuzik Kup (New Music Coop) je 2005. godine pokrenula projekat oživljavanja starih zaboravljenih instrumenata i pisanja muzike za njih.
Tako je Intonorumori ponovo ugledao svetlost dana.
Ruski pronalazač Leon Teremin (Lev Sergeyevich Termen) je eksperimentisao sa dizajnom elektronskih uređaja u želji da stvori prvi instrument koji bi se svirao bez doticanja rukom.
Tako je 1919. godine nastao instrument Teremin koji se sastoji od dva radio frekventna oscilatora i dve metalne antene.
Izvođač svira tako što pomera ruke oko antena koje kontrolišu frekvenciju i amplitudu instrumenta.
Nakon drugog svetskog rata, Teremin je nestao sa muzičke scene jer su se u međuvremenu pojavili novi elektronski instrumenti koje je bilo lakše svirati.
Ipak, primenu je našao u filmskoj industriji gde doprinosi jezivoj atmosferi horor filmova.
Devedesetih godina je obnovljeno interesovanje za teremin i danas se ovaj instrument može slušati na nekoliko redovnih festivala, kao što su londonski Hands Off i Festival Teremina u Barseloni
Američki kompozitor Heri Parč (Harry Partch) je još 1930. godine raskrstio sa zapadnoevropskom tradicijom komponovanja muzike.
Svoju muziku je zasnovao na 43 - tonskoj skali i na taj način proširio melodijske i harmonične mogućnosti instrumenata.
U početku je modifikovao zvuk gitara i viola,a kasnije je stvorio 27 novih instrumenata koji su mogli da se sviraju istovremeno na sceni - od perkusionističkih, žičanih i staklenih do onih koji su funkcionisali isključivo u kombinaciji sa glasom.
Bob Colier (Bob Collier) konstruiše takozvane klavire za palčeve, dodajući im razne efekte kako bi izmenio i pojačao njihov originalni zvuk.
Inspiracija je potekla od nađenih objekata asemblaž skulpture, kao i mobilnih telefona koji koriste palčeve u upravljanju interfejsom.
Slični tradicionalni instrumenti se mogu naći u različitim delovima Afrike: kalimba iz Kenije, ikembe iz Ruande i mbira iz Zimbabvea
Staalplaat je nezavisna izdavačka kuća iz Amsterdama osnovana 1982. godine koja okuplja umetnike koji pišu i izvode eksperimentalnu muziku.
Slično kao i koncert Ramba Amadeusa – «Pasija za 28 usisivača» iz 1989. godine - jedan od projekata Staalplaat Saund Sistema je muzika za modifikovane kućne aparate - frižidere i veš mašine.
Koncert 'Muzika za 104 veš mašine' održan je u Berlinu 2000. godine na Šlosplacu. Ovu nesvakidašnju muziku zapravo prave predmeti ubačeni unutar uređaja, kao što su igračke, viljuške ili plastične boce
Kada je automobil kompozitora i muzičara Bila Milbrodta (Bill Milbrodt), Honda Akord došao do kraja svog voznog veka, Milbrodt je odlučio da ga ne ostavi na otpadu već da od njega napravi muzičke instrumente.
Automobil je prvo rasklopljen na sastavne delove, a zatim su delovi predati u ruke skulptora metala Reja Fonsija Trećeg (Ray Faunce III) koji je u roku od 18 meseci napravio instrumente koji su predstavljali 4 muzičke porodice - žičane, limene, perkusionističke i instrumente na vetar.
Tako je nastao bend Perkaršn (Percarsion) koji se sastoji od 55 novih muzičkih instrumenata.
Iner Suster (Iner Souster) je dizajner eksperimentalnih instrumenata i muzičar iz Toronta.
Većina njegovih instrumenata nastaje iz đubreta - nađenih ili spašenih predmeta sa ulice.
Neki instrumenti su funkcionalni iako samo sa jednom žicom, a drugi bi tek trebalo da dobiju svoju namenu.
Lemur odnosno Liga Elektronskih Muzičkih Urbanih Robota je naziv grupe umetnika i tehnologa iz Bruklina koja kreira robotičke muzičke instrumente.
Želja ove grupe je da napravi robote koji predstavljaju nove tipove muzičkih instrumenata a ne robote koji sviraju već postojeće instrumente.
Prinston Laptop Orkestar je novi ansambl koji svira na kompjuterskim muzičkim meta instrumentima.
Svaki instrument se sastoji od laptopa, višekanalnog hemisferičnog zvučnika i raznih kontrolnih uređaja - klavijatura, grafičkih interfejsa i senzora.
Studenti sa Prinstona učestvuju u ovom projektu kao izvođači, istraživači, kompozitori i softver inženjeri i pokušavaju da stvore i kontrolišu nove tipove zvuka.
Muzička mašina umetnika Tima Hokinsa (Tim Hawkins) Uberorgan je napravljen od tankog najlonskog materijala i sastoji se od međusobno povezanih balona različite veličine.
Instrument evocira izgled unutrašnjih organa čoveka, a funkcioniše na sličnom principu kao gajde pošto se krajevi cevi koji povezuju balone završavaju piskom na koji je zakačena sirena ili pojačalo.
Muzička partitura za Iberorgan se sastoji od 250 metara dugog svitka sa crnim tačkama i crticama koje beleže tradicionalne himne, pop pesme ili improvizovane zvuke koji se dešifruju putem svetlosnih senzora ugrađenih u konzolu plejera.
1948. godine kompozitor Džon Kejdž (John Cage) je posetio Hardvardski univerzitet i tamo prvi put ušao u takozvanu gluvu sobu – prostoriju koja je potpuno zvučno izolovana, i čiji zidovi upijaju svaki zvuk.
Kejdž je očekivao da će čuti tišinu, ali umesto toga čuo je dva zvuka – jedan visoke, a drugi niske frekvencije.
Kada je svoj doživljaj opisao inženjeru koji je konstruisao gluvu sobu, ovaj mu je objasnio da je zvuk visoke frekvencije ustvari zvuk njegovog nervnog sistema, a da zvuk niske frekvencije potiče od krvotoka.
Kada je u gluvoj sobi ipak čuo opisane zvuke, Kejdž je shvatio da je čoveku nemoguće da postigne stanje potpune tišine i napisao je delo 4’ 33’’ kojim je pokazao da je suština muzičkog doživljaja ne stvaranje muzike, već slušanje.
Kejdž je muziku posmatrao kao nađeni zvuk, gde je akcenat bio na ‘muzici slučaja’.
U kompoziciji ‘Zamišljeni pejzaž broj 4’ iz 1951.godine, Kejdž je koristio 12 istovremeno uključenih radio uređaja.
Zvuk je zavisio isključivo od slučajnog emitovanja neke melodije na radio stanici.
Za Kejdža muzika je zaista bila svuda.
Nakon njega, niko više ne može da posmatra sliku, knjigu ili osobu a da se ne zapita kako bi mogli da zvuče ako bi se slušali pažljivije.
Korisni Linkovi:
glassvirtuoso.us
glassduo.com
glassmusic.org
www.chez.com/thomasbloch
glassarmonica.com
en.wikipedia.org/wiki/Luigi_Russolo
en.wikipedia.org/wiki/Futurism
www.unknown.nu/futurism
newmusiccoop.org
thereminvox.com
shuehli.com
victorestrada.com
thereminuk-news.blogspot.com
thereminworld.com
harrypartch.com
en.wikipedia.org/wiki/Mbira
staalplaat.org
ramboamadeus.com
www.carmusicproject.com
inersouster.blogspot.com
http://web.archive.org/web/*/lemurplex.org
plork.cs.princeton.edu
www.ubu.com/sound/hawkinson.html
en.wikipedia.org/wiki/John_Cage
johncage.info
oddmusic.com
windworld.com
asza.com
ubu.com
obsolete.com
en.wikipedia.org/wiki/Custom-made_instrument
Post je objavljen 02.04.2009. u 16:28 sati.