Srkijeve Škrabotine
subota, 11.04.2009.
Sto Se Desava u mojoj glavi?
Oči su ti otvorene i vidiš televizor i slike na njemu.
Čuješ moj glas.
Na miris svoje kože si toliko naviknut da ga ne primećuješ, ali osećaš neke druge mirise.
Čulima se upijaju iskustva koja stvaraju misao, a misao čine stotine elektronskih impulsa koji uz pomoć hemijskih neurotransmitera putuju preko stotina bilona naurona povezanih u trilione veza.
Tih veza u tvojoj glavi ima od prilike onoliko koliko ima zvezda u Mlečnom Putu.
Pre nekoliko stotina miliona godina reptili su bili najinteligentniji oblik života na zemlji, i tada se kod njih razvio mozak kakav mi i dajle imamo duboko u glavi.
U krokodilskom delu ljudskog mozga su smešteni nagoni, agresivnost, ritualnost, teritorijalnost i osećaj za društvenu hijerarhiju.
Pre nekoliko desetina milona godina, mozak reptila je prekrio novi sloj, karakterističan za sisare.
Počeli smo da osećamo, da se staramo o svojim potomcima, da imamo i menjamo raspoloženja.
Primati su nastali posle treće nadogradnje centralnog nervnog sistema.
Novi sloj, duplo veći od svih prethodnih zajedno, razvio se pre samo nekoliko miliona godina.
To je sloj u kojem živi sva ljudska civilizacija.
Tu nastaju umetnost i nauka.
Tu su ideje i talenti.
Tu je sva svest.
Mi se rađamo sa čulima, ali moramo da naučimo kako da ih koristimo.
U ranim fazama života se razvija deo mozga u kojiem se tumače čulni impulsi.
Ukoliko nekih od njih nema, deo mozga gde je centar za njihovo tumačenje preuzima neku drugu funkciju i zato ljudi koji nikada nisu videli, ne vide ni u snovima.
Snovi nastaju iz iskustava stečenih tokom dana, ali organizovanih po nekim drugačijim, subjektivnim zakonima.
Možemo da naučimo da kontrolišemo snove.
Postoji jedna faza sna u kojoj je mozak aktivan skoro kao kad smo budni.
Tada, ako postanemo svesni da spavamo, sanjamo lucidan san u kojem možemo da donosimo svesne odluke. Oslobođeni ograničenja realnosti, U LUCIDNIM SNOVIMA svi možemo da imamo moći supeheroja, ukoliko ih želimo.
Postoje razni sajtovi na kojima ćete naći korisna uputstva i savete kako da podstaknete i produžite lucidne snove.
A u prodaji je i - Lucid Dreaming Mask- od 200$, ili njena ekonomičnija, ali jednako korisna low budget varijanta, od 30$.
Emil Kue (Émile Coué) je francuski psihoterapeut koji je usavršio metod optimističke autosugestije.
Pacijenti su imali za zadatak da sebi kao mantru ponavljaju rečenice tipa
– svakoga dana i u svakom pogledu sve više i više napredujem -.
Ovaj tip samohipnoze je i danas jako popularan.
Nude vam se kursevi, knjige ili najčešće: diskovi, pa dok radite nešto drugo, samo pustite CD koji će vas rešiti anksioznosti, nesanice, napada panike, fobija, može da utiče na smanjenje bolova, da pomogne da se odviknete od pušenja, alkoholizma, da izgubite par kilograma ili da podstakne rast kose … ^_^
1936. godine, portugalski neurolog Antonio Egas Moniz je počeo da sprovodi u praksi lobotomiju, novu vrstu operacije koju je prethodno isprobao na dve šimpanze.
Za to je dobio Nobelovu Nagradu.
Moniz je bušio rupe u lobanjama svojih pacijenata, koji su patili od šizofrenije, a onda bi dugačkim šiljkom bukvalno pročačkao malo po kori čeone zone mozga.
Ni jedan od prvih 20 pacijenata nije bio izlečen, ali su svi ostali živi.
Uolter Friman (Walter Freeman) ne buši lobanje.
On -icepick lobotomy- izvodi ubadajući šiljke za led kroz očne duplje.
Operacija je toliko laka i popularna, da je počela da se izvodi čak i zbog glavobolja, ili da se smire neposlušni tinejdžeri.
Friman je bio šoumen, slikao se bockajući mozak sa obe ruke, a 1952. godine je izveo 25 lobotomija u samo jednom danu.
Lobotomije nije više tako popularna, ali se i danas izvodi u Americi i Velikoj Britaniji, na brižno odabranim pacijentima - onim na kojima su isprobani svi mogući lekovi, i poznate psihijatrijske metode, bez željenih rezultata.
Teški psihijatrijski bolesnici često žive u zastrašujućim uslovima.
Verujući da ne mogu da naprave situaciju gorom nego što ona već jeste, u mnogim ustanovama doktori na njima testiraju potencijalno uspešna nova medicinska dostignuća.
Danas se pacijenti ostavljaju budni dok im se operiše na mozgu.
To je često jedini način da se ne ošteti deo moždanog tkiva koji upravlja nekim važnim funkcijama.
Centri za govor su kod svakog čoveka drugačije raspoređeni, zato hirurg, nakon što otvori lobanju - označi zone nozga, i onda svaku testira slabim elektricitetom.
Dok doktor to radi, pacijent mora sve vreme da broji naglas.
Kada zastane, doktor zna da je pogodio pravo mesto.
Taj deo mozga mora ostati ceo dok se neki drugi, zbog raka ili epilepsije, odstranjuju.
Vreme: 30-e godine prošlog veka
Mesto: Italija
Ugo Čerleti (Ugo Cerletti) gleda u klanici kako se svinjama daje elektrošok pre klanja.
To mu se čini kao dobar način za smirenje. Nakon što je malo eksperimentisao na životinjama, počinje tako da leči ljude.
Lekari nisu baš 100% sigurni šta elektrošokovi rade mozgu, ali šta god da je, poneki pacijent se oseća malo bolje, neko vreme, uglavnom ne duže od dva meseca.
Elektrošokovi su ranije izgledali zastrašujuće.
Danas se pacijentima daje potpuna anestezija, tako da ne dolazi do grčenja mišića i trzanja tela, prelomi kostiju i kičme tokom napada su znatno ređi, mada se i sada dešava da poneki pacijent sebi pregrize jezik.
Samo u Americi svake godine više od 100 hiljada ljudi biva podvrgnuto ovoj terapiji, a od prilike 2 miliona u celom svetu.
Po novom zakonu većine država, pacijenti imaju pravo da odbiju ovu vrstu terapije, osim ukoliko doktor proceni da nisu sposobni da donose razumne odluke.
Dok se nek ljudi opiru da budu podvrgnuti onome što je deo savremene medicinske prakse, neki drugi, sasvim zdravi, biraju da se podvrgnu staroj, preistorijskoj hirurškoj metodi:
trepanaciji.
Kisii su Bantu pleme iz Kenije, u kome vrač vrši trepanaciju na pacijentima bez anestezije, ili bilo kakvih sretstava za dezinfekciju - osim lišća jedne izuzetno otrovne biljke.
Kao zavoj se koristi lišće banane.
Umesto hirurškog skalpela, vrač koristi bilo koji predmet koji seče: perorez ili zaoštren komad metalne konzerve.
Ovako se leči sve - od raka mozga do glavbolje i 96% ljudi preživi.
U srednjem veku ovo je bio način kojem se često pribegavalo u lečenju visokog pritiska, epileptičnih napada, mentalnih oboljenja, ili za isterivanje đavola.
Stopa smrtnosti pacijenata uopšte nije bila velika.
1965. godine, Bart Ug (Bart Hughes) iz Holandije je dao sebi lokalnu anesteziju, isekao skalpelom kožu glave i električnom bušilicom napravio otvor na svojoj lobanji.
SAM!
1970 godine to je uradila i Amanda Filding (Amanda Feilding), dok ju je prijatelj snimao.
Operacija je trajala pola sata, nije bolela ni tokom drilovanja, ni posle, a koža je zarasla posle samo tri dana.
Kroz rupu iscuri cerebralna tečnost, i tako ostavlja više mesta u lobanji za krvne sudove.
Lobanja kod dece nije skroz zatvorena i zato, po verovanju zagovarača trepanacije, deca imaju drugačiju, kreativniju i otvoreniju percepciju sveta.
Na skali od jedan do 100, koja meri "otvorenost percepcije", po rečima trepaniranih ljudi, čovek u normalnom stanju je na poziciji nula, kada uzme LSD, na 100 a trepanacija ga drži na neprekidnih i za ceo život 30.
U klinici u Meksiku se operacija izvodi za 2400$
Jedan od mogućih efekata LSD-ja je spajanje čula.
Muzika i mirisi dobiju boju, tekstura dobije zvuk …
Da bi ovo doživeli, neki ljudi ne moraju da koriste halucinogene droge.
Jedna od hiljadu osoba je sinestetična, što znači da su joj bar 2 čula povezana pa brojeve vide u boji, ili kad čuju reči osećaju mirise.
Sinestezija nije asocijacija.
Neki ljudi koji nemaju sinesteziju će za određenu nijanse žute reći da miriše na bananu, ali neće zaista osećati miris banane, a ljudi sa sinestezijom hoće.
Koji oblik formiraju cifre 2 na slici?
Ukoliko mislite da možda imate neki oblik sinestezije, možete da se testirate na sajtu synesthete.org.
Niko još ne može pouzdano reći kako zaista funkcioniše ljudski mozak.
Fotografisali su ga,
sekli,
skenirali,
merili,
puštali struju kroz njega,
boli,
i natapali raznim hemikalijama,
ali još uvek niko ne može da objasni pojavu kao što je sinestezija, ili kako neko može da živi 65 godina sa metkom u glavi.
Ako nešto ne funkcioniše, pravi majstor ne zove pomoć, nego se prvo sam potrudi, a stari ljudski običaj je, kada nešto ne znamo da popravimo, da ga udarimo da proradi.
Ponekad je zaista samo toliko potrebno.
Korisni linkovi:
discovery.com
www.bbc.co.uk/sn
www.bbc.co.uk/science/humanbody/tv
en.wikipedia.org/wiki/Mirror_mask
lucidity.com
archeophone.org
www.wikihow.com/Perform-Self-Hypnosis
en.wikipedia.org/wiki/Lobotomy
en.wikipedia.org/wiki/Egas_Moniz
en.wikipedia.org/wiki/Walter_Freeman
en.wikipedia.org/wiki/Ugo_Cerletti
www.mayoclinic.org/awake-brain-surgery
ect.org
en.wikipedia.org/wiki/Trepanation
holeintheheadmovie.com
neurophilosophy.wordpress.com/2007/06/12/an-illustrated-history-of-trepanation
en.wikipedia.org/wiki/LSD
en.wikipedia.org/wiki/Synaesthesia
synesthete.org
scienceblogs.com
brain-maps.org
http://www.mindhacks.com/blog/2007/08/excellent_bbc_brain_.html
